https://lat.sputnikportal.rs/20240421/iza-kulisa-novih-napada-na-srbe-plasi-li-se-zapad-potresa-na-balkanu-posle-pobede-rusije-video-1171273201.html
Iza kulisa novih napada na Srbe: Plaši li se Zapad potresa na Balkanu posle pobede Rusije /video/
Iza kulisa novih napada na Srbe: Plaši li se Zapad potresa na Balkanu posle pobede Rusije /video/
Sputnik Srbija
Jedna od karakteristika genocida jeste da se radi o organizovanom zločinu. I to temeljno organizovanom zločinu. Genocid je nameran, planiran i... 21.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-21T20:20+0200
2024-04-21T20:20+0200
2024-04-21T20:20+0200
region – politika
region
srebrenica
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
analize i mišljenja
emisija „prorok“
srbija
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/13/1171270843_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_ec4e5fdf06313715244cc968f287271f.jpg
Interesantna stvar je u tome što najgrlatiji zagovornici teze o genocidu u Srebrenici, dajući razne ocene o Srbiji (vezane za istorijska ili tekuća dešavanja), istovremeno suštinski objašnjavaju kako su Srbi užasno neorganizovan narod.Kako „rulja“ organizuje „genocid“Zbog toga među Srbima apsolutno ništa ne funkcioniše osim pravila ruljokratije. Rulja se povodi za spontanim, slučajnim i nasumičnim.Mnogo toga nelogičnog vezano je za kvalifikovanje događaja iz jula 1995. godine, pre svega zbog njegove politizacije. Sa tim se nastavlja i dalje, najavljena polemika u Generalnoj skupštini UN dodatno će zakomplikovati stvari. Nesporno, novi krug politizacije odigrava se zarad vršenja pritiska na srpski korpus i njegove institucije (formalne i neformalne). Jasno je i da se to čini kako zbog lokalnih aktera i njihovih geopolitičkih interesa (u ovom konkretnom slučaju izgleda se procenjuje u Sarajevu kako bi donošenje rezolucije Generalne skupštine bilo dodatni razlog za zahtevanje ukidanja Republike Srpske), tako i zbog onih jačih igrača u međunarodnim odnosima koji bi da sankcionišu Srbe zbog njihove nepopustljivosti u spoljnoj politici.Naravno, radi se o neuvođenju sankcija Rusiji. Srbija (zajedno sa Republikom Srpskom) ne može pokvariti niti osujetiti namere EU i NATO u pogledu Rusije, ali ovakav stav Beograda (i Banjaluke) em predstavlja nezgodan presedan (na koji se u određenom razvoju situacije mogu pozvati na primer Viktor Orban ili Robert Fico, a moguće i brojni drugi političari iz raznih evropskih zemalja), em je najava da u slučaju nepovoljnog ishoda za EU i NATO u tekućem ratu protiv Rusije može doći i do novog prekomponovanja na Balkanu.Cementiraju poredak na BalkanuReaktualizacijom priče o Srebrenici, od strane tih jačih igrača u međunarodnim odnosima zato se želi cementirati postojeći poredak kako u bilo kom slučaju ne bi došlo do novog prekomponovanja na Balkanu.Usled takve želje i ova dešavanja u Generalnoj skupštini UN neće biti poslednja. Biće još izazova i iskušenja. Biće još osvežavanja i ponavljanja narativa iz devedesetih godina dvadesetog veka, podsećanja na genocide i etnička čišćenja, zahtevanja odšteta i izvinjenja. Uostalom, treba dokazati kako srpske institucije, onda kada ih ima i postoje samo da bi se angažovale u vršenju zločina.Da paradoks bude veći, u osvežavanju i širenju tih narativa ključni doprinos daju upravo oni jači igrači u međunarodnim odnosima koji su organizovano vršili teške zločine.Planirano potiskivanje i uništavanje domicilnog stanovništva u Severnoj Americi imalo je karakter zločina, a njegove razmere i posledice ne može umanjiti ni činjenica kako se odigravao ranije, u eri pre „savremenog doba“. O sistemskom proterivanju i ubijanju Jevreja u nacističkoj Nemačkoj ne treba puno trošiti reči. Valjda misle da će ovakvim pristupom relativizovati sopstvena nepočinstva!?Batina ima dva krajaOno što se trenutno odigrava za Srbe jeste neprijatno. Podrazumeva se, neprijatno je i za državu Srbiju. Ali, vrlo je verovatno da ta neprijatnost neće biti fatalna. Najpre zbog toga što su ovakve rezolucije Generalne skupštine neobavezujuće.U redu, od onih koji podrže rezoluciju očekuje se i da je primenjuju, oni dobijaju novu „municiju“ da „pucaju“ po Srbiji. Ali ti ionako „pucaju“ po Srbiji već tri decenije. Evropski parlament usvojio je već tri rezolucije o Srebrenici i to redom – 2005, 2010. i 2015. godine.Čak su nas do skora gađali i municijom većeg kalibra i municijom sa osiromašenim uranijumom. Od njih nismo ni očekivali ništa drugačije. I preživeli smo. Šta nam oni još dodatno mogu nauditi?Drugo, ova inicijativa može biti potpuno relativizovana vrlo brzo novim zahtevima za osudama drugih „genocida“ ili ko zna kako kvalifikovanih ratnih zločina na ostalim ratištima u različitim delovima sveta. Kada se spoljnopolitička strategija (ili geopolitička, koja se opet oslanja na spoljnu i bezbednosnu politiku) temelji na nelogičnim premisama, onda se nesvesno gradi nova logika zasnovana na presedanu koji će se koristiti uvek i svuda.Mnogi će platiti cenuNe može se tema genocida politizovati samo na Balkanu, a da drugde ostane pitanje za pravnike, sudske postupke i akademske rasprave. U tom kontekstu, kratkoročna cena neprijatnosti koju će platiti Srbija relativno je niska u odnosu na srednjoročnu cenu koju će platiti upravo ovi jači igrači u međunarodnim odnosima koji zidaju logiku zasnovanu na presedanu.Dugoročno, najveću cenu platiće Bosna i Hercegovina. Jer, posle ovog dešavanja, svemu što mu je prethodilo i onoga što će se nakon njega nastaviti, može se slobodno konstatovati da Bosna i Hercegovina nije priča o dva entiteta koji imaju neke svoje paralelne živote, već priča o dva paralelna sveta, dva društva sa dijametralno suprotnim tumačenjima istorije, doživljajima stvarnosti i težnjama u budućnosti.Batina ima dva kraja.
srebrenica
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
region – politika, region, srebrenica, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), analize i mišljenja, emisija „prorok“, srbija, srbija – politika
region – politika, region, srebrenica, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), analize i mišljenja, emisija „prorok“, srbija, srbija – politika
Iza kulisa novih napada na Srbe: Plaši li se Zapad potresa na Balkanu posle pobede Rusije /video/
Jedna od karakteristika genocida jeste da se radi o organizovanom zločinu. I to temeljno organizovanom zločinu. Genocid je nameran, planiran i institucionalizovan, u cilju fizičkog uništavanja određenih kolektiviteta (rasnih, etničkih, nacionalnih ili religijskih grupa). On ne može biti spontan, slučajan, nasumičan.
Interesantna stvar je u tome što najgrlatiji zagovornici teze o genocidu u Srebrenici, dajući razne ocene o Srbiji (vezane za istorijska ili tekuća dešavanja), istovremeno suštinski objašnjavaju kako su Srbi užasno neorganizovan narod.
Kako „rulja“ organizuje „genocid“
Zbog toga među Srbima apsolutno ništa ne funkcioniše osim pravila ruljokratije. Rulja se povodi za spontanim, slučajnim i nasumičnim.
„Krivonogi narod tupih pogleda“, kako nas je već opisao jedan od autora koji nedostatak talenta nadomešćuje uvredama, uostalom i ne može biti sposoban za izgradnju bilo kakvih institucija. Otuda i namere tog naroda ne mogu biti planirane. Kako onda ispada da je samo genocid kod Srba planiran i organizovan? Izgleda da srpske institucije delaju samo kada se angažuju za vršenje zločina!?
Mnogo toga nelogičnog vezano je za kvalifikovanje događaja iz jula 1995. godine, pre svega zbog njegove politizacije. Sa tim se nastavlja i dalje, najavljena polemika u Generalnoj skupštini UN dodatno će zakomplikovati stvari. Nesporno, novi krug politizacije odigrava se zarad vršenja pritiska na srpski korpus i njegove institucije (formalne i neformalne). Jasno je i da se to čini kako zbog lokalnih aktera i njihovih geopolitičkih interesa (u ovom konkretnom slučaju izgleda se procenjuje u Sarajevu kako bi donošenje rezolucije Generalne skupštine bilo dodatni razlog za zahtevanje ukidanja Republike Srpske), tako i zbog onih jačih igrača u međunarodnim odnosima koji bi da sankcionišu Srbe zbog njihove nepopustljivosti u spoljnoj politici.
Naravno, radi se o neuvođenju sankcija Rusiji. Srbija (zajedno sa Republikom Srpskom) ne može pokvariti niti osujetiti namere EU i NATO u pogledu Rusije, ali ovakav stav Beograda (i Banjaluke) em predstavlja nezgodan presedan (na koji se u određenom razvoju situacije mogu pozvati na primer Viktor Orban ili Robert Fico, a moguće i brojni drugi političari iz raznih evropskih zemalja), em je najava da u slučaju nepovoljnog ishoda za EU i NATO u tekućem ratu protiv Rusije može doći i do novog prekomponovanja na Balkanu.
Cementiraju poredak na Balkanu
Reaktualizacijom priče o Srebrenici, od strane tih jačih igrača u međunarodnim odnosima zato se želi cementirati postojeći poredak kako u bilo kom slučaju ne bi došlo do novog prekomponovanja na Balkanu.
Usled takve želje i ova dešavanja u Generalnoj skupštini UN neće biti poslednja. Biće još izazova i iskušenja. Biće još osvežavanja i ponavljanja narativa iz devedesetih godina dvadesetog veka, podsećanja na genocide i etnička čišćenja, zahtevanja odšteta i izvinjenja. Uostalom, treba dokazati kako srpske institucije, onda kada ih ima i postoje samo da bi se angažovale u vršenju zločina.
Da paradoks bude veći, u osvežavanju i širenju tih narativa ključni doprinos daju upravo oni jači igrači u međunarodnim odnosima koji su organizovano vršili teške zločine.
Planirano potiskivanje i uništavanje domicilnog stanovništva u Severnoj Americi imalo je karakter zločina, a njegove razmere i posledice ne može umanjiti ni činjenica kako se odigravao ranije, u eri pre „savremenog doba“. O sistemskom proterivanju i ubijanju Jevreja u nacističkoj Nemačkoj ne treba puno trošiti reči. Valjda misle da će ovakvim pristupom relativizovati sopstvena nepočinstva!?
Međutim, kao što se i prethodnih decenija pokazalo, batina ima dva kraja. Ovakvim pristupom kreira se logika za neke dalje postupke u Generalnoj skupštini UN, ali i svetskoj politici u celini. Genocidom će biti proglašavano svašta nešto, od intervencija NATO do izraelskih akcija u Gazi, kada se namakne većina u GS UN donosiće se rezolucije i oko tih zločina.
Ono što se trenutno odigrava za Srbe jeste neprijatno. Podrazumeva se, neprijatno je i za državu Srbiju. Ali, vrlo je verovatno da ta neprijatnost neće biti fatalna. Najpre zbog toga što su ovakve rezolucije Generalne skupštine neobavezujuće.
U redu, od onih koji podrže rezoluciju očekuje se i da je primenjuju, oni dobijaju novu „municiju“ da „pucaju“ po Srbiji. Ali ti ionako „pucaju“ po Srbiji već tri decenije. Evropski parlament usvojio je već tri rezolucije o Srebrenici i to redom – 2005, 2010. i 2015. godine.
Čak su nas do skora gađali i municijom većeg kalibra i municijom sa osiromašenim uranijumom. Od njih nismo ni očekivali ništa drugačije. I preživeli smo. Šta nam oni još dodatno mogu nauditi?
Drugo, ova inicijativa može biti potpuno relativizovana vrlo brzo novim zahtevima za osudama drugih „genocida“ ili ko zna kako kvalifikovanih ratnih zločina na ostalim ratištima u različitim delovima sveta. Kada se spoljnopolitička strategija (ili geopolitička, koja se opet oslanja na spoljnu i bezbednosnu politiku) temelji na nelogičnim premisama, onda se nesvesno gradi nova logika zasnovana na presedanu koji će se koristiti uvek i svuda.
Ne može se tema genocida politizovati samo na Balkanu, a da drugde ostane pitanje za pravnike, sudske postupke i akademske rasprave. U tom kontekstu, kratkoročna cena neprijatnosti koju će platiti Srbija relativno je niska u odnosu na srednjoročnu cenu koju će platiti upravo ovi jači igrači u međunarodnim odnosima koji zidaju logiku zasnovanu na presedanu.
Dugoročno, najveću cenu platiće Bosna i Hercegovina. Jer, posle ovog dešavanja, svemu što mu je prethodilo i onoga što će se nakon njega nastaviti, može se slobodno konstatovati da Bosna i Hercegovina nije priča o dva entiteta koji imaju neke svoje paralelne živote, već priča o dva paralelna sveta, dva društva sa dijametralno suprotnim tumačenjima istorije, doživljajima stvarnosti i težnjama u budućnosti.
