https://lat.sputnikportal.rs/20240420/vaskrsenje-pod-bombama-reditelj-filma-bauk-uoci-svetske-premijere-u-moskvi-foto-1171301415.html
Vaskrsenje pod bombama: Reditelj filma „Bauk“ uoči svetske premijere u Moskvi /foto/
Vaskrsenje pod bombama: Reditelj filma „Bauk“ uoči svetske premijere u Moskvi /foto/
Sputnik Srbija
Pokušao sam da poetski govorim o najtraumatičnijim događajima iz novije srpske istorije, u nadi i želji da će ta slika biti jedna mala istorijska ali ozbiljna... 20.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-20T15:39+0200
2024-04-20T15:39+0200
2024-04-20T15:39+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
bauk
goran radovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170719379_0:0:1840:1035_1920x0_80_0_0_036ccc3794e7e5295b3540485789aea9.jpg
Da je Goran Radovanović stvaralac dobre reputacije koji je sa svojim filmovima rado viđen u Rusiji svedoči priznanje Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi dodeljeno „Enklavi“, kao i ogromno interesovanje koje je pobudilo ostvarenje „Čekajući Handkea“ u Sankt Peterburgu. Ovog 20. aprila na istoj moskovskoj filmskoj smotri svoju svetsku premijeru imaće i Radovanovićevo novo ostvarenje „Bauk“, koji će se naći u takmičarskom programu.Film čije je snimanje počelo simbolično 24. marta 2022. antiratna je priča o posledicama NATO bombardovanja 1999. ispričana iz vizure osmogodišnjeg dečaka Save. Reč je o „poetskoj studiji o pobuni protiv agresije koja govori čistim, jasnim i neokaljanim jezikom dečjeg posmatranja sveta“, stoji u obrazloženju komisije FCS na čijem je konkursu film dobio deo sredstava za snimanje.„`Bauk` nije film o NATO bombardovanju, ali se radnja događa za to vreme, neposredno pred početak agresije pa sve do kraja. To je priča o dečaku koji živi sa majkom dok mu je otac daleko, na brodu, i kome je bombardovanje okidač straha koji se pre svega reflektuje na majku i na dečji svet. Ja sam se bavio strahom iz dečje vizure i nekim poetskim vrednostima koje se vezuju za odrastanje, sazrevanje ali i za ono što zovemo porodica. Onim što je potreba za celinom, jer dete proživljava tu tragediju samo uz majku tako da pitanje oca postaje sve dominantnije. Dakle, film se bavi i porodicom kao potrebom za celinom,“ kaže Radovanović za Sputnjik.Da bi se realizovala željena poetičnost bila je potrebna izuzetna vizuelna realizacija za koju se postarao veliki ruski snimatelj Vladislav Opeljants.„ On je snimio sve filmove Mihalkova i Serebrenikova. „Bauk“ je slikan od proleća do leta i svi eksterijeri snimani su ili u rano jutro ili od 17 časova sve dokle nam je blenda dozvoljavala. Hvatali smo to najtoplije, najmekše sunce. Opeljants ima vrlo karakterističan rukopis, zahvaljujući tome imao sam veliko olakšanje da prodrem u svet metafizike i transcedencije putem te njegove predivne fotografije.“Bauk kao strah deteta od NATO bombiReditelj naglašava da njegova priča nije o NATO bombardovanju već o detetu koje se našlo u tim dramatičnim i drastičnim okolnostima. Njegov fokus bio je na otkrivanju i prikazivanju čiste dečje prirode.„Pitanje je bilo kako tu čistotu i nevinost predstaviti. To su krupni planovi, ekspresivnost lica, rad sa decom u kome nema improvizacije. Kad radite sa detetom od osam godina ne možete nešto da se dogovorite i da vežbate, to je kao da idete u bitku i da ne znate njen rezultat. Ja sam imao sreću, Jakša Prpić je bio genijalan, dete iz glumačke porodice koji je ovu filmsku traumu divno savladavao jer je njegov unutrašnji svet nekako bio adekvatan sa dramaturgijom koju smo mu postavili u tim zadacima. Tananost prikaza i emocija ostvarena je pre svega u svetlu i u onostranom“, otkriva Radovanović i dodaje:Geteova pesma „Bauk“ ponudila je mistiku koju je reditelj tražio u našim tradicionalnim hrišćanskim likovnim predstavama – Golgote, smrti, vaskrsenja…„Sve to postoji u toj predivnoj fotografiji Opeljantsovoj, uspeo je da njome sve nadgradi. Mislim da je ova tema zaslužila takav pristup, to su arhetipske stvari, kolektivni strah koji smo svi potisnuli, nešto zbog čega smo obeleženi.“Na pitanje da li je važnost ove teme donela sumnju i dozu straha kako da se odgovori izazovu, Radovanović ističe da je svaki film uvek pun sumnje.„Prošli film je bio o Kosovu, pa o Handkeu i Kosovu, zatim o Makavejevu i titoizmu… To su sve velike teme i strah od neuspeha je uvek prisutan. Ali dobra energija i vera u projekat je ono što je najvažnije, tako da mi taj crv sumnje nije prepreka. A preispitivanje, nespavanje – to je sastavni deo procesa, ali se sve završava posle premijere. To je trenutak kada se film otuđuje od autora, kad pripadne javnoj sferi. Zbog toga jedva čekam svetsku premijeru u Moskvi jer me „Bauk“ još muči.“Srpska premijera zakazana je za 3. oktobar, a u međuvremenu će biti prikazivan i na domaćim festivalima - u Nišu, Vrnjačkoj banji, Leskovcu...Vi propovedajte, a ja ću da se molimGlumci Vojin Ćetković, Branka Šelić, Sara Klimoska ostvarili su izuzetne uloge, smatra reditelj Radovanović.„Sara je igrala kod Mančevskog i donela je svežinu, nepatvorenost, slovensku lepotu. Vojin je prvi put odigrao pravu dramsku ulogu na filmu, gotovo bez teksta glumi sveštenika ispunjenog grižom savesti, pokajanjem… Tu je i Miloš Biković koji igra epizodnu ali važnu ulogu – on se, kao otac, pojavljuje u snolikim predstavama dečaka, a njegov glas prisutan je u ofu tokom celog filma. To je vizuelno manja uloga ali je kao celina veoma moćna, s obzirom da je to jedna dramaturška grana koja prosto drži film. Tu je i Branka Šelić koja igra baku dečaka, Gordana Gadžić u ulozi doktorke, Milena Jakšić koja i ovde kao i u „Enklavi“ igra učiteljicu. Tu je i divni Davor Janjić kome je ovo poslednja uloga, samo nekoliko meseci po snimanju je preminuo. Ima nečeg proročkog u tom njegovom poslednjem izgovorenom tekstu kada kaže svešteniku: Vi propovedajte, a ja ću da se molim.“Malo Tarkovski, malo ParadžanovNa pitanje kakva su očekivanja od ruske publike koja je dobro razumela njegove prethodne filmove, Goran Radovanović kaže da veruje u dobar prijem budući da ova priča, nezavisno od ratnih događanja, ima neku slovensku, hrišćansku, pravoslavnu mističnost u vidu jedne blage ikonografije.„ Od onih koji su film pogledali neko kaže – ovde ima malo Paradžanova, neko nađe scenu koja podseća na Tarkovskog… To je sve podsvesni deo mog obrazovanja koje je išlo putem ruske literature, sovjetskih i ruskih filmova. Taj ruski 19. vek zajedno sa velikim ruskim snimateljem verovatno je išao u tom pravcu kreiranja filma koji je blizak ruskoj kulturi.“Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – vesti, bauk, goran radovanović
kultura, kultura – vesti, bauk, goran radovanović
Vaskrsenje pod bombama: Reditelj filma „Bauk“ uoči svetske premijere u Moskvi /foto/
Pokušao sam da poetski govorim o najtraumatičnijim događajima iz novije srpske istorije, u nadi i želji da će ta slika biti jedna mala istorijska ali ozbiljna činjenica u razumevanju naše prošlosti za buduće generacije – kaže autor filma „Bauk“ uoči svetske premijere u Moskvi.
Da je Goran Radovanović stvaralac dobre reputacije koji je sa svojim filmovima rado viđen u Rusiji svedoči priznanje Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi dodeljeno „Enklavi“, kao i ogromno interesovanje koje je pobudilo ostvarenje „Čekajući Handkea“ u Sankt Peterburgu. Ovog 20. aprila na istoj moskovskoj filmskoj smotri svoju svetsku premijeru imaće i Radovanovićevo novo ostvarenje „Bauk“, koji će se naći u takmičarskom programu.
Film čije je snimanje počelo simbolično 24. marta 2022. antiratna je priča o posledicama NATO bombardovanja 1999. ispričana iz vizure osmogodišnjeg dečaka Save. Reč je o „poetskoj studiji o pobuni protiv agresije koja govori čistim, jasnim i neokaljanim jezikom dečjeg posmatranja sveta“, stoji u obrazloženju komisije FCS na čijem je konkursu film dobio deo sredstava za snimanje.
„`Bauk` nije film o NATO bombardovanju, ali se radnja događa za to vreme, neposredno pred početak agresije pa sve do kraja. To je priča o dečaku koji živi sa majkom dok mu je otac daleko, na brodu, i kome je bombardovanje okidač straha koji se pre svega reflektuje na majku i na dečji svet. Ja sam se bavio strahom iz dečje vizure i nekim poetskim vrednostima koje se vezuju za odrastanje, sazrevanje ali i za ono što zovemo porodica. Onim što je potreba za celinom, jer dete proživljava tu tragediju samo uz majku tako da pitanje oca postaje sve dominantnije. Dakle, film se bavi i porodicom kao potrebom za celinom,“ kaže Radovanović za Sputnjik.
Da bi se realizovala željena poetičnost bila je potrebna izuzetna vizuelna realizacija za koju se postarao veliki ruski snimatelj Vladislav Opeljants.
„ On je snimio sve filmove Mihalkova i Serebrenikova. „Bauk“ je slikan od proleća do leta i svi eksterijeri snimani su ili u rano jutro ili od 17 časova sve dokle nam je blenda dozvoljavala. Hvatali smo to najtoplije, najmekše sunce. Opeljants ima vrlo karakterističan rukopis, zahvaljujući tome imao sam veliko olakšanje da prodrem u svet metafizike i transcedencije putem te njegove predivne fotografije.“
Bauk kao strah deteta od NATO bombi
Reditelj naglašava da njegova priča nije o NATO bombardovanju već o detetu koje se našlo u tim dramatičnim i drastičnim okolnostima. Njegov fokus bio je na otkrivanju i prikazivanju čiste dečje prirode.
„Pitanje je bilo kako tu čistotu i nevinost predstaviti. To su krupni planovi, ekspresivnost lica, rad sa decom u kome nema improvizacije. Kad radite sa detetom od osam godina ne možete nešto da se dogovorite i da vežbate, to je kao da idete u bitku i da ne znate njen rezultat. Ja sam imao sreću, Jakša Prpić je bio genijalan, dete iz glumačke porodice koji je ovu filmsku traumu divno savladavao jer je njegov unutrašnji svet nekako bio adekvatan sa dramaturgijom koju smo mu postavili u tim zadacima. Tananost prikaza i emocija ostvarena je pre svega u svetlu i u onostranom“, otkriva Radovanović i dodaje:
„.Za onostrano u slici često se kaže – san, a ja sam probao da taj san bude kao realnost, da ukinem razliku između realnosti i sna. Jer deca žive u snovima, san je deo realija u tom uzrastu. Istina se traži u tome što ne znamo šta je san a šta iluzija, šta je želja, nada. I po prirodi stvari kada se govori o deci, bar iz moje vizure – a često kažemo da je dete čovek bez greha - mi smo na terenu nečega što možemo da kažemo da je religioznost. Zbog toga je taj religiozni momenat nekako spontano ušao u film.“
Geteova pesma „Bauk“ ponudila je mistiku koju je reditelj tražio u našim tradicionalnim hrišćanskim likovnim predstavama – Golgote, smrti, vaskrsenja…
„Sve to postoji u toj predivnoj fotografiji Opeljantsovoj, uspeo je da njome sve nadgradi. Mislim da je ova tema zaslužila takav pristup, to su arhetipske stvari, kolektivni strah koji smo svi potisnuli, nešto zbog čega smo obeleženi.“
Na pitanje da li je važnost ove teme donela sumnju i dozu straha kako da se odgovori izazovu, Radovanović ističe da je svaki film uvek pun sumnje.
„Prošli film je bio o Kosovu, pa o Handkeu i Kosovu, zatim o Makavejevu i titoizmu… To su sve velike teme i strah od neuspeha je uvek prisutan. Ali dobra energija i vera u projekat je ono što je najvažnije, tako da mi taj crv sumnje nije prepreka. A preispitivanje, nespavanje – to je sastavni deo procesa, ali se sve završava posle premijere. To je trenutak kada se film otuđuje od autora, kad pripadne javnoj sferi. Zbog toga jedva čekam svetsku premijeru u Moskvi jer me „Bauk“ još muči.“
Srpska premijera zakazana je za 3. oktobar, a u međuvremenu će biti prikazivan i na domaćim festivalima - u Nišu, Vrnjačkoj banji, Leskovcu...
Vi propovedajte, a ja ću da se molim
Glumci Vojin Ćetković, Branka Šelić, Sara Klimoska ostvarili su izuzetne uloge, smatra reditelj Radovanović.
„Sara je igrala kod Mančevskog i donela je svežinu, nepatvorenost, slovensku lepotu. Vojin je prvi put odigrao pravu dramsku ulogu na filmu, gotovo bez teksta glumi sveštenika ispunjenog grižom savesti, pokajanjem… Tu je i Miloš Biković koji igra epizodnu ali važnu ulogu – on se, kao otac, pojavljuje u snolikim predstavama dečaka, a njegov glas prisutan je u ofu tokom celog filma. To je vizuelno manja uloga ali je kao celina veoma moćna, s obzirom da je to jedna dramaturška grana koja prosto drži film. Tu je i Branka Šelić koja igra baku dečaka, Gordana Gadžić u ulozi doktorke, Milena Jakšić koja i ovde kao i u „Enklavi“ igra učiteljicu. Tu je i divni Davor Janjić kome je ovo poslednja uloga, samo nekoliko meseci po snimanju je preminuo. Ima nečeg proročkog u tom njegovom poslednjem izgovorenom tekstu kada kaže svešteniku: Vi propovedajte, a ja ću da se molim.“
Malo Tarkovski, malo Paradžanov
Na pitanje kakva su očekivanja od ruske publike koja je dobro razumela njegove prethodne filmove, Goran Radovanović kaže da veruje u dobar prijem budući da ova priča, nezavisno od ratnih događanja, ima neku slovensku, hrišćansku, pravoslavnu mističnost u vidu jedne blage ikonografije.
„ Od onih koji su film pogledali neko kaže – ovde ima malo Paradžanova, neko nađe scenu koja podseća na Tarkovskog… To je sve podsvesni deo mog obrazovanja koje je išlo putem ruske literature, sovjetskih i ruskih filmova. Taj ruski 19. vek zajedno sa velikim ruskim snimateljem verovatno je išao u tom pravcu kreiranja filma koji je blizak ruskoj kulturi.“
