https://lat.sputnikportal.rs/20240419/kako-su-evropu-pokorile-mocne-kompanije-vizija-srpskog-umetnika-u-veneciji-video-1171277842.html
Kako su Evropu pokorile moćne kompanije: vizija srpskog umetnika u Veneciji /video/
Kako su Evropu pokorile moćne kompanije: vizija srpskog umetnika u Veneciji /video/
Sputnik Srbija
Evropsko predgrađe pokoreno novcem moćnih multinacionalnih kompanija – svet je na koji opominjući upućuje „Kolonijalna izložba“, Aleksandra Denića, kompleksni... 19.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-19T14:51+0200
2024-04-19T14:51+0200
2024-04-19T14:51+0200
kultura
kultura
venecija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/13/1171285295_16:108:1693:1051_1920x0_80_0_0_501a265108d1ec2cfb54ea8219f2af7a.jpg
O nazivu izložbe koju je u Srpskom paviljonu u venecijanskim Đardinima svečano otvorila ministar kulture Maja Gojković, njen autor vizuelni umetnik Aleksandar Denić za Sputnjik kaže da nije slučajno uzet iz francuskog jezika, budući da su prve i najbitnije kolonijalne izložbe pravljene u Francuskoj.„Poslednja je održana u Briselu 1952. gde nije prošla bez skandala, jer je i ona sadržala onaj tužni deo gde su pripadnici nekih afričkih plemena bili izloženi u kavezima. Oni su u nekim svojim malim zatvorima bili izloženi pred oslobođenom Evropom, oslobođenom fašizma, ali očigledno ne i raznoraznih predrasuda“, kaže Denić za „Orbitu kulture“.Naš internacionalno poznati nagrađivani umetnik otkriva da njegova namera nije bila da sve prikaže kao pitanje Evrope, jer je reč o osećanju celog sveta, vremena u kojem živimo.„Moja priča je vangeografska, vanprostorna. Velike sile su uvek kolonizovale neke slabije, ranjivije, iz ideoloških, materijalnih ali i nekih prikrivenih razloga. Danas su se stvari malo promenile, ideologija i politika su negde poklekle pod velikim naletom mašinerije globalnog biznisa, tako da su se stvari okrenule te su kolonizatori postali - kolonizovani.“Njegova kompleksna umetnička vizija ispričana je iz perspektive malog običnog čoveka koji može živeti u bilo kom delu sveta, čak, kako kaže, i u tim razvijenim zemljama, budući da su i oni kao i mi postali kolonizovani, ovoga puta od velikih firmi.Na pitanje kakvim se likovnim i jezikom vizuelnih umetnosti odgovara na zadatu temu Bijenala „Stranci svuda“, Denić objašnjava da je glavni fokus u kazivanju njegove priče bilo – osećanje.U Denićevoj likovnoj priči koja je od danas pred posetiocima Bijenala u Srpskom paviljonu nema konkretnog scenarija, niti zadatosti: to je prostor zadat sam po sebi koji se sastoji od silnih amblema.„Ti amblemi su nama jako poznati. Oni prave okruženje na koje će svako reagovati na svoj način, ali je prolazak kroz taj prostor veoma dramatičan. Oni koji su pre odlaska u Veneciju pogledali pogledali rad, reagovali su veoma burno i jako intenzivno. Dugo sam ga radio, godinu dana, baš zato što je kompleksan po strukturi – to je 45 tona različitog materijala. Do Venecije ga je prebacivalo nekoliko šlepera, a kroz kanale 18 barži. To je 40 ljudi montiralo preko dve nedelje. I sad se prirodno postavlja pitanje za koga je napravljen taj svet. E, on je upravo napravljen za posetioce, nije pravljen da se okači na zid, da se snimi ili prevede u drugi medij. I svako će na svoj način da ga doživi i tumači jer nema pravila za upotrebu, niti zabrana. U okviru toga što smo svi kolonizovani on predstavlja prostor slobode.“Jedna od snažnih ilustracija tog sveta je foto-automat za crno-bele slike, čije svetlo signalizira da je spreman za fotografisanje, ali slika nema. Nema ih zato što smo svi mi nevidljivi, poručuje Denić:„Na jednom od osam objekata koliko sadrži moj rad stoji reklama „Evropa trejd mark“. U konceptu biznisa čovek je isključivo i samo radna snaga i onaj koji će doći nešto da plati. Tu nema nikakvih osećanja, kao i u foto-automatu na kome piše „foto blek end vajt“. Kao u svetu gde se sve svelo na crno i belo. Vi morate biti ili na strani ovoga ili na strani onoga, ako navijate za jedan klub automatski ste neprijatelj onom drugom. Nas stalno upliću sa svih strana u to, a sve je na kraju krajeva zarad nekog profita. Tako da taj foto-automat ima to – ili je crno ili je belo, fotografije ne izlaze, tu čak ne postoji ni mogućnost da se ubaci novac, ne. On sam radi za sebe, a ne samo on, svih osam objekata imaju ogledala. Ona su tu upravo zbog toga da proverimo da li mi stvarno i dalje postojimo.“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, venecija
Kako su Evropu pokorile moćne kompanije: vizija srpskog umetnika u Veneciji /video/
Evropsko predgrađe pokoreno novcem moćnih multinacionalnih kompanija – svet je na koji opominjući upućuje „Kolonijalna izložba“, Aleksandra Denića, kompleksni rad koji predstavlja Srbiju na 60. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
O nazivu izložbe koju je u Srpskom paviljonu u venecijanskim Đardinima svečano otvorila ministar kulture Maja Gojković, njen autor vizuelni umetnik Aleksandar Denić za Sputnjik kaže da nije slučajno uzet iz francuskog jezika, budući da su prve i najbitnije kolonijalne izložbe pravljene u Francuskoj.
„Poslednja je održana u Briselu 1952. gde nije prošla bez skandala, jer je i ona sadržala onaj tužni deo gde su pripadnici nekih afričkih plemena bili izloženi u kavezima. Oni su u nekim svojim malim zatvorima bili izloženi pred oslobođenom Evropom, oslobođenom fašizma, ali očigledno ne i raznoraznih predrasuda“, kaže Denić za „Orbitu kulture“.
Naš internacionalno poznati nagrađivani umetnik otkriva da njegova namera nije bila da sve prikaže kao pitanje Evrope, jer je reč o osećanju celog sveta, vremena u kojem živimo.
„Moja priča je vangeografska, vanprostorna. Velike sile su uvek kolonizovale neke slabije, ranjivije, iz ideoloških, materijalnih ali i nekih prikrivenih razloga. Danas su se stvari malo promenile, ideologija i politika su negde poklekle pod velikim naletom mašinerije globalnog biznisa, tako da su se stvari okrenule te su kolonizatori postali - kolonizovani.“
Njegova kompleksna umetnička vizija ispričana je iz perspektive malog običnog čoveka koji može živeti u bilo kom delu sveta, čak, kako kaže, i u tim razvijenim zemljama, budući da su i oni kao i mi postali kolonizovani, ovoga puta od velikih firmi.
Na pitanje kakvim se likovnim i jezikom vizuelnih umetnosti odgovara na zadatu temu Bijenala „Stranci svuda“, Denić objašnjava da je glavni fokus u kazivanju njegove priče bilo – osećanje.
"Malom običnom čoveku iz čije je perspektive nastao rad ostala su jedino osećanja. Krenuo sam iz te perspektive sa uverenjem da poslednje što nekome možete da oduzmete jesu osećanja. I na osećanje može da se utiče u pokušaju da se i ono kolonizuje, ali to ostaje nešto što vam niko ne može oduzeti zato što polazi duboko iz vas. Kao i to osećanje „biti stranac“. Stranac se može biti i u svojoj kući, u svojoj porodici, u samome sebi, nema kraja, ne znamo dokle može da ide to osećanje samoće, odnosno nepripadnosti bilo kome.“
U Denićevoj likovnoj priči koja je od danas pred posetiocima Bijenala u Srpskom paviljonu nema konkretnog scenarija, niti zadatosti: to je prostor zadat sam po sebi koji se sastoji od silnih amblema.
„Ti amblemi su nama jako poznati. Oni prave okruženje na koje će svako reagovati na svoj način, ali je prolazak kroz taj prostor veoma dramatičan. Oni koji su pre odlaska u Veneciju pogledali pogledali rad, reagovali su veoma burno i jako intenzivno. Dugo sam ga radio, godinu dana, baš zato što je kompleksan po strukturi – to je 45 tona različitog materijala. Do Venecije ga je prebacivalo nekoliko šlepera, a kroz kanale 18 barži. To je 40 ljudi montiralo preko dve nedelje. I sad se prirodno postavlja pitanje za koga je napravljen taj svet. E, on je upravo napravljen za posetioce, nije pravljen da se okači na zid, da se snimi ili prevede u drugi medij. I svako će na svoj način da ga doživi i tumači jer nema pravila za upotrebu, niti zabrana. U okviru toga što smo svi kolonizovani on predstavlja prostor slobode.“
Jedna od snažnih ilustracija tog sveta je foto-automat za crno-bele slike, čije svetlo signalizira da je spreman za fotografisanje, ali slika nema. Nema ih zato što smo svi mi nevidljivi, poručuje Denić:
„Na jednom od osam objekata koliko sadrži moj rad stoji reklama „Evropa trejd mark“. U konceptu biznisa čovek je isključivo i samo radna snaga i onaj koji će doći nešto da plati. Tu nema nikakvih osećanja, kao i u foto-automatu na kome piše „foto blek end vajt“. Kao u svetu gde se sve svelo na crno i belo. Vi morate biti ili na strani ovoga ili na strani onoga, ako navijate za jedan klub automatski ste neprijatelj onom drugom. Nas stalno upliću sa svih strana u to, a sve je na kraju krajeva zarad nekog profita. Tako da taj foto-automat ima to – ili je crno ili je belo, fotografije ne izlaze, tu čak ne postoji ni mogućnost da se ubaci novac, ne. On sam radi za sebe, a ne samo on, svih osam objekata imaju ogledala. Ona su tu upravo zbog toga da proverimo da li mi stvarno i dalje postojimo.“
