https://lat.sputnikportal.rs/20240418/srpska-jedinstvena--sve-stranke-prepoznale-sta-su-crvene-linije-o-srebrenici--1171256938.html
Srpska jedinstvena – sve stranke prepoznale šta su crvene linije o Srebrenici
Srpska jedinstvena – sve stranke prepoznale šta su crvene linije o Srebrenici
Sputnik Srbija
Činjenica da su se sve stranke u Republici Srpskoj saglasile o usvajanju izveštaja Nezavisne međunarodne komisije o Srebrenici govori da su konačno svi politički... 18.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-18T22:24+0200
2024-04-18T22:24+0200
2024-04-18T22:24+0200
region
region
region – politika
republika srpska (rs)
narodna skupština republike srpske
zaključci
srebrenica
komisija
gideon grajf
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/12/1171237182_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_ed8c4146b1e6bf6eb775334f868b3f5a.jpg
Ovako banjalučki novinar Davor Stanković komentariše zaključak Narodne skupštine Republike Srpske povodom izveštaja Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godineNa zaključcima stoje potpisi lidera svih stranaka koje imaju poslanike – SNSD-a , SDS-a, PDP-a, DEMOS-a, SP-a, NPS-a, Ujedinjene Srpske i Liste za pravdu i red, te poslaničke grupe SPS-a, DNS-a i Narodnog fronta.U tekstu zaključaka navodi se da Narodna skupština podržava izveštaj Komisije i potvrđuje da je termin „genocid“ za Srebrenicu netačan i da se ne može prihvatiti.Narodna skupština tu kvalifikaciju trajno odbacuje imajući u vidu da je minimalan broj pripadnika muslimanskih snaga, ratnih zarobljenika, zarobljenih i pogubljenih između 1.500 i 2.000, a maksimalan broj do 3.000, navodi se u tekstu.Najvažnije da je postignut konsenzusStanković naglašava da su Komisiju sačinjavali stručnjaci koji su jasno od svih strana tražili sve podatke koje imaju na raspolaganju.I za profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, istoričara dr Miloša Kovića veoma je važno da su se oko zaključaka saglasile sve političke snage u Srpskoj.Svima je potrebna istinaNajznačajnije tačke zaključaka, prema Kovićevim rečima, jesu one u kojima se podvlači da je najvažnija istina – istina je jedna i nama nije potrebna ni srpska, ni bošnjačka, niti američka istina. U dokumentu koji je, kako Ković kaže, pisan na balansiran i umeren način, insistira se na tome da nam je svima potrebna istinita slika onoga što se dogodilo u srebreničkoj regiji od 1992. do kraja građanskog rata u BiH.U kontekst spada i činjenica da za srpske žrtve niko nije odgovarao – ispada da ubiti Srbina, Srpkinju ili srpsko dete nije kažnjivo, dok se ratni zločin nad Bošnjacima proglašava genocidom. To se sukobljava sa zdravim razumom i to je podvučeno u ovom dokumentu.I za Kovića i za Stankovića važno je to da je Narodna skupština odbacila zaključke komisije koja je 2004. osnovana pod političkim pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna.Oba naša sagovornika naglašavaju da je taj izveštaj nametnut političkim pritiscima – samim tim sačinjen je veoma zlonamerno i neobjektivno, kaže Stanković. Za Kovića, Ešdaun je bio jedan od ključnih arhitekata kolonijalnog i okupacionog režima pod kojim žive Srbi u Republici Srpskoj.Oko Zaključaka treba da se okupe svi SrbiKović napominje da to kako će zaključci odjeknuti zavisiće od svih nas – od toga u kojoj će meri Republika Srpska, Srbija i srpski narod u regionu stati iza ovog dokumenta.Zapadni mediji će, naravno, ignorisati zaključke Komisije, međutim, svi treba da budu uporni u njegovoj promociji - jer taj dokument je i u punoj saglasnosti sa saznanjima istoriografije, dodaje Ković.To što je oko Zaključaka postignut konsenzus u parlamentu Srpske obećavajuće je da oni neće biti tek jedna politička deklaracija na papiru, zaključuje on.U Zaključcima se takođe osuđuju i smatraju apsolutno nedopustivim i neprihvatljivim postupci ambasadora Zlatka Lagumdžije, stalnog predstavnika BiH pri UN, koji su usmereni na pripremu i dostavljanje predloga rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici Generalnoj skupštini UN bez konsultacija i saglasnosti institucija BiH, entiteta i konstitutivnih naroda, radi demonizacije Republike Srpske i srpskog naroda kao genocidnog.Poslanici Srpske traže da srpski član Predsedništva BiH pokrene proceduru za razrešenje Zlatka Lagumdžije, jer ga Republika Srpska i srpski narod odbacuju kao ambasadora BiH.Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kao i Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica zaduženi su da nastave aktivnosti koje imaju za cilj prezentovanje rezultata rada i Izveštaja Komisije široj domaćoj i međunarodnoj javnosti, a članovi Predstavničkog doma i delegati Doma naroda zaduženi su da Zaključke upute u raspravu u Parlamentarnu skupštinu BiH.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240418/parlament-srpske-usvojio-izvestaj-nezavisne-medjunarodne-komisije-o-srebrenici-1171255589.html
republika srpska (rs)
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, republika srpska (rs), narodna skupština republike srpske, zaključci, srebrenica, komisija, gideon grajf
region, region – politika, republika srpska (rs), narodna skupština republike srpske, zaključci, srebrenica, komisija, gideon grajf
Srpska jedinstvena – sve stranke prepoznale šta su crvene linije o Srebrenici
Činjenica da su se sve stranke u Republici Srpskoj saglasile o usvajanju izveštaja Nezavisne međunarodne komisije o Srebrenici govori da su konačno svi politički činioci prepoznali šta su crvene linije za Srpsku. Sve stranke su prepoznale da oko nekih stvari mora da postoji konsenzus.
Ovako banjalučki novinar Davor Stanković komentariše zaključak Narodne skupštine Republike Srpske povodom izveštaja Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine
Na zaključcima stoje potpisi lidera svih stranaka koje imaju poslanike – SNSD-a , SDS-a, PDP-a, DEMOS-a, SP-a, NPS-a, Ujedinjene Srpske i Liste za pravdu i red, te poslaničke grupe SPS-a, DNS-a i Narodnog fronta.
U tekstu zaključaka navodi se da Narodna skupština podržava izveštaj Komisije i potvrđuje da je termin „genocid“ za Srebrenicu netačan i da se ne može prihvatiti.
Narodna skupština tu kvalifikaciju trajno odbacuje imajući u vidu da je minimalan broj pripadnika muslimanskih snaga, ratnih zarobljenika, zarobljenih i pogubljenih između 1.500 i 2.000, a maksimalan broj do 3.000, navodi se u tekstu.
Najvažnije da je postignut konsenzus
Stanković naglašava da su Komisiju sačinjavali stručnjaci koji su jasno od svih strana tražili sve podatke koje imaju na raspolaganju.
„Ni u kom slučaju ne možemo govoriti da je izveštaj bio pristrasan, a to je u stvari bio i jedan od uslova stručnjaka da pristupe tom poslu. Oni su Vladi Srpske tada jasno rekli da će raditi samo ako budu imali potpuno odrešene ruke. Tako da je veoma značajno da je Narodna skupština ovo usvojila“, kaže Stanković.
I za profesora beogradskog Filozofskog fakulteta, istoričara dr Miloša Kovića veoma je važno da su se oko zaključaka saglasile sve političke snage u Srpskoj.
„Na žalost, politički život u Republici Srpskoj ne isključuje političke strasti. Zato je veoma važno da je po ovom pitanju postignuta saglasnost. Jasno je da su Srbi najbolji onda kada se nađu u najtežoj situaciji“, komentariše on.
Najznačajnije tačke zaključaka, prema Kovićevim rečima, jesu one u kojima se podvlači da je najvažnija istina – istina je jedna i nama nije potrebna ni srpska, ni bošnjačka, niti američka istina. U dokumentu koji je, kako Ković kaže, pisan na balansiran i umeren način, insistira se na tome da nam je svima potrebna istinita slika onoga što se dogodilo u srebreničkoj regiji od 1992. do kraja građanskog rata u BiH.
„Znači, potrebna nam je istina i potreban nam je kontekst. Ono što spada u kontekst ratnog zločina nad Bošnjacima koji je nesporan je ratni zločin nad Srbima, nad srpskim civilima i nad srpskim vojnicima u srebreničkoj regiji“, naglašava Ković.
U kontekst spada i činjenica da za srpske žrtve niko nije odgovarao – ispada da ubiti Srbina, Srpkinju ili srpsko dete nije kažnjivo, dok se ratni zločin nad Bošnjacima proglašava genocidom. To se sukobljava sa zdravim razumom i to je podvučeno u ovom dokumentu.
I za Kovića i za Stankovića važno je to da je Narodna skupština odbacila zaključke komisije koja je 2004. osnovana pod političkim pritiskom tadašnjeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna.
Oba naša sagovornika naglašavaju da je taj izveštaj nametnut političkim pritiscima – samim tim sačinjen je veoma zlonamerno i neobjektivno, kaže Stanković. Za Kovića, Ešdaun je bio jedan od ključnih arhitekata kolonijalnog i okupacionog režima pod kojim žive Srbi u Republici Srpskoj.
Oko Zaključaka treba da se okupe svi Srbi
Ković napominje da to kako će zaključci odjeknuti zavisiće od svih nas – od toga u kojoj će meri Republika Srpska, Srbija i srpski narod u regionu stati iza ovog dokumenta.
Zapadni mediji će, naravno, ignorisati zaključke Komisije, međutim, svi treba da budu uporni u njegovoj promociji - jer taj dokument je i u punoj saglasnosti sa saznanjima istoriografije, dodaje Ković.
„Ukoliko svi budemo stali iza njega u javnosti, u istoriografiji, u našim medijima, od toga će zavisiti i odjek ovog dokumenta. Ukoliko budemo uporno stajali iza njega, nepopustljivo, onda će ovaj dokument imati posledica“, uveren je Ković.
To što je oko Zaključaka postignut konsenzus u parlamentu Srpske obećavajuće je da oni neće biti tek jedna politička deklaracija na papiru, zaključuje on.
U Zaključcima se takođe osuđuju i smatraju apsolutno nedopustivim i neprihvatljivim postupci ambasadora Zlatka Lagumdžije, stalnog predstavnika BiH pri UN, koji su usmereni na pripremu i dostavljanje predloga rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici Generalnoj skupštini UN bez konsultacija i saglasnosti institucija BiH, entiteta i konstitutivnih naroda, radi demonizacije Republike Srpske i srpskog naroda kao genocidnog.
Poslanici Srpske traže da srpski član Predsedništva BiH pokrene proceduru za razrešenje Zlatka Lagumdžije, jer ga Republika Srpska i srpski narod odbacuju kao ambasadora BiH.
„Narodna skupština Republike Srpske konstatuje da je mehanizam spoljne politike BiH urušen i da ambasadori koji se imenuju sa teritorije Republike Srpske moraju poštovati odluke institucija Srpske i da su jedino obavezni da slede spoljnu politiku BiH koja je zasnovana na Ustavu BiH i isključivo usaglašenim odlukama Predsedništva BiH“, piše u Zaključcima.
Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kao i Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica zaduženi su da nastave aktivnosti koje imaju za cilj prezentovanje rezultata rada i Izveštaja Komisije široj domaćoj i međunarodnoj javnosti, a članovi Predstavničkog doma i delegati Doma naroda zaduženi su da Zaključke upute u raspravu u Parlamentarnu skupštinu BiH.
