Sad je sve jasno: EU neće Srbiju u svojim redovima
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Stalno nametanje novih uslova Srbiji od strane EU pokazuje da oni neće Srbiju u međunarodno priznatim granicama već Srbiju bez Kosova i Metohije. Meni nije poznat slučaj da neka država ulazi u neku zajednicu da bi se teritorijalno smanjila već valjda, da bi sačuvala svoju celinu, mišljenja je dr Aleksandar Lukić.
Ohridski sporazum koji Srbija nije prihvatila postaće deo pregovaračkog poglavlja 35 na putu ka evrointegraciji, po odluci ambasadora država članica EU.
EU ne želi Srbiju u njenim granicama
Oni su usvojili su ažurirani tekst koji podrazumeva da će Srbija u potpunosti sprovoditi svoje obaveze koje proizlaze iz ovog sporazuma a sve rasprave u vezi sa primenom sporazuma odvijaće se u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU. Rasprave o ovom predlogu na sastanku ambasadora EU nije bilo.
Filozof dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije kaže da je po njemu, ovo direktna poruka Beogradu da je ne žele u evropskoj zajednici.
„Ako se to sprovede do kraja i ostane kao deo tog procesa, koji ja nikada i nisam nazivao pregovaračkim, već procesom nametnutog pregovaranja pristupanja Evropskoj uniji onda je sve jasno. Sada vidimo da nam je nametnut još jedan uslov da sada de fakto priznamo Kosovo a kasnije i de jure da to uradimo. Dakle, postavljen nam je uslov za koji se zna da ne možemo da ga prihvatimo,“ kaže Lukić.
To onda, znači kaže on, da smo došli do samog kraja i da nema više nekog smisla da baviti se pristupanjem EU, jer nam je stavljeno do znanja da EU ne želi Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama za svog člana.
Srbija nije vazal a EU gospodar
„Taj proces je sada doveden do kraja. Po meni, stvari su ogoljene a onima koji ovo ovu tematiku prate ozbiljno mislim da je to odavno i jasno. Nema iskrene namere niti je ikada bilo od strane EU da nas prihvati za svog člana, a to stalno postavljanje novih uslova ali i sam čin priznanja Kosova sa njihove strane nam govori o njihovim namerama. Dakle, oni jednoj suverenoj državi nameću, da bi bila član, teške i nepremostive uslove. Mislim da se to nikad u istoriji nije desilo, osim u vreme kada je postojao vazalski odnos, kada si bio primoran ili da budeš vazal, ili da budeš uništen,“ ističe sagovornik Sputnjika.
Ovde nema odnosa ravnopravnosti, kaže Lukić uz ocenu da je Srbija na žalost u takvoj zamci da teško da može da se izvuče iz nje.
„Mi zapravo, ako bismo odustali od evropskog puta, bili bismo kažnjeni od strane EU, dakle sprovodila bi nad nama neke restriktivne mere - u to nema sumnje pa bile one ekonomske ili neke druge prirode. Po meni, naš put ka EU od samog početka nam je nametnut, nije bila naša dobra volja, i prinuđeni smo da usaglašavamo neke stvari u našoj državi sa njihovim poput pravosuđa itd. Čak nam se nameće i da vodimo istu spoljnu politiku kao i oni iako nama to nije obaveza jer nismo članice,“ konstatuje Lukić.
Treba da se okrenemo BRIKS-u
Poenta je, ističe naš sagovornik, da Srbija ne može da se odrekne onoga što je njena kolevka a to se od nje traži.
„Nikada se nije desilo da neko ulazi u neku zajednicu da bi postao manja država, već uglavnom da bi sačuvao svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Tako da je ovo jedna vrsta presedana - oni hoće Srbiju, ali ne u njenim međunarodno priznatim granicama već u granicama koje oni određuju,“ ističe Lukić.
Sagovornik Sputnjika zato smatra da, imajući sve ovo u vidu, Srbija treba da sa EU zadrži odnos koji se tiče ekonomske saradnje, ali da se polako okreće ka nečemu drugom.
„Mislim da bi trebalo da se okrećemo jačoj saradnji sa BRIKS-om a možda i da razmislimo o članstvu u toj organizaciji. Jer EU ne deluje kao nešto što će da opstane još dugo kao zajednica a ukoliko nam sad uzmu Kosovo i Metohiju, niko se posle raspada EU, koji je neminovan, neće setiti da kaže: e sad treba da vam vratimo KiM,“ navodi Lukić.
Tekst za pregovaračko poglavlje 35 biće potvrđen na nekom od narednih samita EU, najverovatnije u ponedeljak na Savetu EU za spoljne poslove, nakon čega će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za poglavlje 35.
Hronologija
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU.
Prema predlogu, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni. Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.
„Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije“, navedeno je u tom zahtevu.
Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva „ostala pitanja“, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom.
Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno - još 14. decembra 2015. godine.
Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan.
Pogledajte i:
