https://lat.sputnikportal.rs/20240416/nasa-sa-asteroida-odlomila-gomilu-stena-naucnici-izracunali-koliko-je-to-opasno-video-1171187609.html
NASA sa asteroida odlomila gomilu stena, naučnici izračunali koliko je to opasno /video/
NASA sa asteroida odlomila gomilu stena, naučnici izračunali koliko je to opasno /video/
Sputnik Srbija
Tokom svoje nedavne misije istraživanja mogućnosti odbijanja asteroida koji predstavljaju pretnju Zemlji, NASA je odlomila gomilu ogromnih stena koje bi mogle da... 16.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-16T23:01+0200
2024-04-16T23:01+0200
2024-04-16T23:01+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1b/1143372368_0:437:2001:1562_1920x0_80_0_0_233c4881a8db13a7bf2c3adbe9ab2e5d.jpg
Misija iz septembra 2022. bila je fascinantan uspeh, ali nova analiza putanja stena izbačenih sa asteroida Dimorfos udarom letelice DART otkrila je da su neke od njih možda na putu sudara s Marsom.To u ovom trenutku nije veliki problem jer na Marsu nema ljudi kojima bi mogli biti ugroženi padom stena prečnika između četiri i sedam metara. Ali, ako se istraživanja i moguća kolonizacija nastave kako je planirano, kada stene padnu na Mars za hiljadu godina, tamo bi već moglo da bude ljudi.Prva uspešna promena pravca asteroidaNASA je poslala letelicu DART do binarnog para asteroida Dimorfos i Didimos, ali se ona srušila i udarila u manji Dimorfos. Mereći promene njegove orbite, NASA je saznala da postoji mogućnost da se skrene putanja asteroida koji bi mogli da predstavljaju pretnju Zemlji, ukoliko ima dovoljno vremena za planiranje i izvršenje misije.Naime, analiza podataka prikupljenih tokom poslednje dve nedelje misije pokazala je da je pre udara Dimorfosu bilo potrebno 11 sati i 55 minuta da obiđe veći asteroid Didimos, a posle udara 32 minuta manje. DART je premašio minimalnu uspešnu promenu u orbiti Dimorfosa, koja je definisana kao promena od 73 sekunde ili više. Ovaj rezultat je otvorio mogućnosti za buduću upotrebu slične tehnologije u zaštiti Zemlje od sudara sa asteroidima, preneo je „Indeks“.Dimorfos nije čvrsto kameno teloAli problem je što Dimorfos nije čvrsto kameno telo. To je zapravo gomila labavo povezanog kamenja, pa je NASA letelica, udarivši u nju, bacila čitavu gomilu kamenja u svemir.Nakon završene misije, naučnike je zanimalo šta se desilo sa lansiranim stenama – gde su letele i gde će završiti.Astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku pokušali su da nađu odgovore na to pitanje u radu objavljenom u „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.U svojoj studiji, fokusirali su se na numeričke simulacije izbacivanja kamena i njihovih rezultirajućih putanja u narednih 20.000 godina. Posebno su bili zainteresovani za 37 stena veličine od 4 do 7 metara koje je identifikovao svemirski teleskop Habl.Da li je Zemlja u opasnostiNjihove analize su pokazale da neće ugroziti Zemlju. Međutim, četiri kamene gromade će se približiti dovoljno da udare direktno Mars - dve za oko 6.000 godina i dve za 15.000 godina.Treba imati na umu da Mars nije zaštićen gustom atmosferom kao što je Zemljina u kojoj većina stena gori i raspada se. Naime, atmosferski pritisak na Marsu je manji od 1% pritiska na Zemlji. Crvena planeta je izgubila veliki deo svoje atmosfere zbog sunčevog vetra i radijacije jer nema globalno magnetno polje koje bi je zaštitilo od čestica i plazme koje dolaze sa Sunca.Prema proračunima astronomskog dvojca, četiri stene sa Dimorfosa će pasti cele direktno na površinu Marsa i na njoj napraviti kratere prečnika oko 300 metara.Zbog svoje tanke atmosfere, Mars je prekriven mnoštvom kratera i svemirskih stena, tako da se ništa drastično neće promeniti u njegovom pejzažu.Novo otkriće naučnog dvojca podržava njihov raniji rad koji je pokazao da su neki meteoriti koji su pogodili Zemlju u prošlosti verovatno nastali sudarom asteroida u okruženju naše planete.Binarni sistem asteroid-mesecDidimos (od grčkog naziva za blizance) ima prečnik od oko 780 metara, a njegov mesec Dimorfos oko 177 metara.Smatra se da je Dimorfos nastao kada je Didimos izgubio masu zbog brze rotacije. Prvo je formirao prsten u orbiti sastavljen od krhotina koje su se postepeno skupljale u gomilu kamenja, koja se danas zove Dimorfos.Didimos je otkriven 1996. godine, a Dimorfos 2003. godine. Binarni sistem kruži oko Sunca na udaljenosti koja se kreće između 1 i 2,3 astronomske jedinice (udaljenost od Sunca do Zemlje). Turneja traje 770 dana. Minimalno rastojanje između orbite Zemlje i orbite Didimosa je trenutno 0,04 AJ, ili oko šest miliona kilometara.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir
nauka i tehnologija, društvo, svemir
NASA sa asteroida odlomila gomilu stena, naučnici izračunali koliko je to opasno /video/
Tokom svoje nedavne misije istraživanja mogućnosti odbijanja asteroida koji predstavljaju pretnju Zemlji, NASA je odlomila gomilu ogromnih stena koje bi mogle da ugroze ljude na Marsu u budućnosti.
Misija iz septembra 2022. bila je fascinantan uspeh, ali nova analiza putanja stena izbačenih sa asteroida Dimorfos udarom letelice DART otkrila je da su neke od njih možda na putu sudara s Marsom.
To u ovom trenutku nije veliki problem jer na Marsu nema ljudi kojima bi mogli biti ugroženi padom stena prečnika između četiri i sedam metara. Ali, ako se istraživanja i moguća kolonizacija nastave kako je planirano, kada stene padnu na Mars za hiljadu godina, tamo bi već moglo da bude ljudi.
Prva uspešna promena pravca asteroida
NASA je poslala letelicu DART do binarnog para asteroida Dimorfos i Didimos, ali se ona srušila i udarila u manji Dimorfos. Mereći promene njegove orbite, NASA je saznala da postoji mogućnost da se skrene putanja asteroida koji bi mogli da predstavljaju pretnju Zemlji, ukoliko ima dovoljno vremena za planiranje i izvršenje misije.
Naime, analiza podataka prikupljenih tokom poslednje dve nedelje misije pokazala je da je pre udara Dimorfosu bilo potrebno 11 sati i 55 minuta da obiđe veći asteroid Didimos, a posle udara 32 minuta manje. DART je premašio minimalnu uspešnu promenu u orbiti Dimorfosa, koja je definisana kao promena od 73 sekunde ili više. Ovaj rezultat je otvorio mogućnosti za buduću upotrebu slične tehnologije u zaštiti Zemlje od sudara sa asteroidima,
preneo je „Indeks“.
Dimorfos nije čvrsto kameno telo
Ali problem je što Dimorfos nije čvrsto kameno telo. To je zapravo gomila labavo povezanog kamenja, pa je NASA letelica, udarivši u nju, bacila čitavu gomilu kamenja u svemir.
Nakon završene misije, naučnike je zanimalo šta se desilo sa lansiranim stenama – gde su letele i gde će završiti.
Astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku pokušali su da nađu odgovore na to pitanje u radu objavljenom u „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.
U svojoj studiji, fokusirali su se na numeričke simulacije izbacivanja kamena i njihovih rezultirajućih putanja u narednih 20.000 godina. Posebno su bili zainteresovani za 37 stena veličine od 4 do 7 metara koje je identifikovao svemirski teleskop Habl.
Da li je Zemlja u opasnosti
Njihove analize su pokazale da neće ugroziti Zemlju. Međutim, četiri kamene gromade će se približiti dovoljno da udare direktno Mars - dve za oko 6.000 godina i dve za 15.000 godina.
Treba imati na umu da Mars nije zaštićen gustom atmosferom kao što je Zemljina u kojoj većina stena gori i raspada se. Naime, atmosferski pritisak na Marsu je manji od 1% pritiska na Zemlji. Crvena planeta je izgubila veliki deo svoje atmosfere zbog sunčevog vetra i radijacije jer nema globalno magnetno polje koje bi je zaštitilo od čestica i plazme koje dolaze sa Sunca.
Prema proračunima astronomskog dvojca, četiri stene sa Dimorfosa će pasti cele direktno na površinu Marsa i na njoj napraviti kratere prečnika oko 300 metara.
Zbog svoje tanke atmosfere, Mars je prekriven mnoštvom kratera i svemirskih stena, tako da se ništa drastično neće promeniti u njegovom pejzažu.
Novo otkriće naučnog dvojca podržava njihov raniji rad koji je pokazao da su neki meteoriti koji su pogodili Zemlju u prošlosti verovatno nastali sudarom asteroida u okruženju naše planete.
Binarni sistem asteroid-mesec
Didimos (od grčkog naziva za blizance) ima prečnik od oko 780 metara, a njegov mesec Dimorfos oko 177 metara.
Smatra se da je Dimorfos nastao kada je Didimos izgubio masu zbog brze rotacije. Prvo je formirao prsten u orbiti sastavljen od krhotina koje su se postepeno skupljale u gomilu kamenja, koja se danas zove Dimorfos.
Didimos je otkriven 1996. godine, a Dimorfos 2003. godine. Binarni sistem kruži oko Sunca na udaljenosti koja se kreće između 1 i 2,3 astronomske jedinice (udaljenost od Sunca do Zemlje). Turneja traje 770 dana. Minimalno rastojanje između orbite Zemlje i orbite Didimosa je trenutno 0,04 AJ, ili oko šest miliona kilometara.
