https://lat.sputnikportal.rs/20240415/prvi-kontraudar-iz-banjaluke-protiv-pokusaja-da-se-srbima-udari---anatema-genocidnog-naroda-1171130281.html
Prvi kontraudar iz Banjaluke protiv pokušaja da se Srbima udari - anatema genocidnog naroda
Prvi kontraudar iz Banjaluke protiv pokušaja da se Srbima udari - anatema genocidnog naroda
Sputnik Srbija
Usvajanjem izveštaja Međunarodne nezavisne komisije o događajima u Srebrenici između 1992. i 1995. u Narodnoj skupštini Republike Srpske 18. aprila, biće... 15.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-15T20:56+0200
2024-04-15T20:56+0200
2024-04-15T21:00+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
srebrenica
gideon grajf
diplomatska ofanziva srbije u un i savetu evrope
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/14/1154466387_0:161:3070:1888_1920x0_80_0_0_16056ec3c5ed05eff6e90e589fc97b7f.jpg
Ovako direktor Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka, Bojan Šolaja, komentariše najavu da će Narodna skupština Republike Srpske usvojiti izveštaj Međunarodne nezavisne komisije o događajima na širem području Srebrenice i Bratunca tokom građanskog rata u BiH.Da se usvajanje izveštaja nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja parlamenta Srpske predložio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je rekao da bi to bio odgovor na „ujdurmu i nezakonito postupanje“ u vezi predloga rezolucije o Srebrenici o kojoj bi Generalna skupština UN trebalo da raspravlja krajem aprila i početkom maja.Rezoluciju o Srebrenici predlažu bošnjački političari, a sponzorišu je države članice NATO-a: Nemačka, Francuska, Velika Britanija i SAD, ali im se pridružuju i regionalne države poput Severne Makedonije.Cilj bošnjačkih političara – anatemisati SrbeIstorijska je činjenica da se u Srebrenici desio strašan zločin koji su počinili pojedinci, ali ne može se na osnovu toga anatemisati ceo jedan narod, kaže Šolaja. Prema njegovim rečima, cilj bošnjačkih političara je upravo to.Zato je, kako kaže, usvajanje izveštaja međunarodne komisije (koju su činili nezavisni intelektualci i stručnjaci iz celog sveta pod predsedništvom izraelskog istoričara i stručnjaka za pitanja genocida, Gedeona Grajfa) reakcija na poteze bošnjačke političke elite.Cilj rada Grajfove komisije bio je da se ne prikazuje jednostrana slika, kao i da se prikažu okolnosti stradanja na svim stranama koje su bile uključene u građanski rat u BiH na širem prostoru oko Srebrenice, navodi Šolaja.Precizan Grajfov izveštajU izveštaju međunarodne komisije opisane su okolnosti pod kojima su se dogodili zločini, a sam Grajf rekao je da izveštaj nije sastavljen da bi nešto negirao, nego da na relevantan i precizan način, uz opservaciju velikog broja činjenica, utvrdi realno stanje u odnosu na ono što se dogodilo u periodu između 1992. i 1995.I dan-danas se ne govori o zločinima nad SrbimaUsvajanje izveštaja Grajfove komisije u Narodnoj skupštini Republike Srpske, samo će potvrditi njegovu relevantnost za institucije Republike Srpske u formalnom političkom smislu, dodaje Šolaja.Ono što bošnjački političari pokušavaju u UN, da pokažu da se u Srebrenici dogodio genocid, nije dokazano ni u naučnim krugovima, presude međunarodnih sudova koje su do sada tretirale to pitanje taj deo su ograničile.Da bismo se bavili kulturom sećanja, moraju postojati sagovornici na svim stranama i toj vrsti dijaloga treba da se postigne određeni nivo razumevanja za sve strane, ocenjuje on.Na sve pozitivno u BiH, Zapad reaguje raspirujući nove krizeNa sve što je u BiH pozitivno, iz inostranstva se mora reagovati tako što se produbljuju ili izazivaju nove krize – tako je i sada, kada je postignut napredak na evropskom putu BiH i kada su dogovoreni reformski koraci. Kristijan Šmit je nametnuo izborni zakon, a Bošnjaci u UN-u guraju rezoluciju o Srebrenici, ističe Šolaja.Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, u izveštaju objavljenom 2021., zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte.Ona je preporučila pokretanje otvorenog dijaloga između žrtava svih zaraćenih strana, pa čak i počinilaca, gde je to moguće, u srebreničkoj regiji i celoj BiH. U Izveštaju, koji ima više od 1000 navodi se da nalazi Haškog tribunala o genocidu neće izdržati test vremena. U izveštaju se ističe da pogubljenje 2.500 - 3.000 vojnih zatvorenika, uključujući nekoliko stotina muških civila iz baze Potočari, pored nekoliko stotina razmenjenih vojnika, predstavlja ratni zločin.Pored Grajfa, članovi komisije bili su Juki Osa iz Japana, Stiven Majer i Lorens Frenč iz SAD, Rodžer Bajard iz Australije, Marija Đurić iz Srbije, Đuzepe Zakarija iz Italije, Adenrele Šinaba iz Nigerije, Valter Manošek iz Austrije i Markus Goldbah iz Nemačke.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240414/dodik-pozvao-na-usvajanje-izvestaja-medjunarodne-komisije-o-srebrenici-i-miting-18-aprila-1171086368.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
srebrenica
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), srebrenica, gideon grajf, diplomatska ofanziva srbije u un i savetu evrope
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), srebrenica, gideon grajf, diplomatska ofanziva srbije u un i savetu evrope
Prvi kontraudar iz Banjaluke protiv pokušaja da se Srbima udari - anatema genocidnog naroda
20:56 15.04.2024 (Osveženo: 21:00 15.04.2024) Usvajanjem izveštaja Međunarodne nezavisne komisije o događajima u Srebrenici između 1992. i 1995. u Narodnoj skupštini Republike Srpske 18. aprila, biće poslata jasna poruka, suprotna onoj koju bi poslala rezolucija koju bošnjački političari guraju u UN – da srpski narod u celini nije kriv za navodni genocid.
Ovako direktor Centra za međunarodne i bezbednosne studije Banjaluka, Bojan Šolaja, komentariše najavu da će Narodna skupština Republike Srpske usvojiti izveštaj Međunarodne nezavisne komisije o događajima na širem području Srebrenice i Bratunca tokom građanskog rata u BiH.
Da se usvajanje izveštaja nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja parlamenta Srpske predložio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je rekao da bi to bio odgovor na „ujdurmu i nezakonito postupanje“ u vezi predloga rezolucije o Srebrenici o kojoj bi Generalna skupština UN trebalo da raspravlja krajem aprila i početkom maja.
Rezoluciju o Srebrenici predlažu bošnjački političari, a sponzorišu je države članice NATO-a: Nemačka, Francuska, Velika Britanija i SAD, ali im se pridružuju i regionalne države poput Severne Makedonije.
Cilj bošnjačkih političara – anatemisati Srbe
Istorijska je činjenica da se u Srebrenici desio strašan zločin koji su počinili pojedinci, ali ne može se na osnovu toga anatemisati ceo jedan narod, kaže Šolaja. Prema njegovim rečima, cilj bošnjačkih političara je upravo to.
Zato je, kako kaže, usvajanje izveštaja međunarodne komisije (koju su činili nezavisni intelektualci i stručnjaci iz celog sveta pod predsedništvom izraelskog istoričara i stručnjaka za pitanja genocida, Gedeona Grajfa) reakcija na poteze bošnjačke političke elite.
Cilj rada Grajfove komisije bio je da se ne prikazuje jednostrana slika, kao i da se prikažu okolnosti stradanja na svim stranama koje su bile uključene u građanski rat u BiH na širem prostoru oko Srebrenice, navodi Šolaja.
„Na kraju krajeva, taj izveštaj, se i referisao prema tome na koji način se nešto desilo i da li na osnovu toga nešto može da se kvalifikuje kao genocid. Kao što ste mogli da vidite u izjavama profesora Grajfa, cilj je bio da se pojam genocida i ono što genocid kao sistemski čin predstavlja, ne banalizuje i ne omalovažava zloupotrebljavajući taj termin ukoliko to nije moguće činjenično utvrditi i potkrepiti“, ističe on.
Precizan Grajfov izveštaj
U izveštaju međunarodne komisije opisane su okolnosti pod kojima su se dogodili zločini, a sam Grajf rekao je da izveštaj nije sastavljen da bi nešto negirao, nego da na relevantan i precizan način, uz opservaciju velikog broja činjenica, utvrdi realno stanje u odnosu na ono što se dogodilo u periodu između 1992. i 1995.
I dan-danas se ne govori o zločinima nad Srbima
Usvajanje izveštaja Grajfove komisije u Narodnoj skupštini Republike Srpske, samo će potvrditi njegovu relevantnost za institucije Republike Srpske u formalnom političkom smislu, dodaje Šolaja.
Ono što bošnjački političari pokušavaju u UN, da pokažu da se u Srebrenici dogodio genocid, nije dokazano ni u naučnim krugovima, presude međunarodnih sudova koje su do sada tretirale to pitanje taj deo su ograničile.
„Tu se ne govori o planskom, sistemskom uništavanju jednog naroda, kao što to neko želi da prikaže i da stavi tu vrstu anateme srpskom narodu“, decidan je Šolaja.
Da bismo se bavili kulturom sećanja, moraju postojati sagovornici na svim stranama i toj vrsti dijaloga treba da se postigne određeni nivo razumevanja za sve strane, ocenjuje on.
„Imamo situaciju da to nije tako, da su to stvari o kojima se u BiH ne razgovara. U BiH se i dan-danas akcenat stavlja isključivo na zločine koje su navodno počinili Srbi. Sudi se velikom broju Srba, neke stvari se u potpunosti ne mogu ni dokazati, ali doživljavaju sudski epilog, dok se za zločine nad Srbima, pa i u značajnoj meri nad Hrvatima, niti vode sudski procesi, niti progone neki ljudi“, kaže naš sagovornik.
Na sve pozitivno u BiH, Zapad reaguje raspirujući nove krize
Na sve što je u BiH pozitivno, iz inostranstva se mora reagovati tako što se produbljuju ili izazivaju nove krize – tako je i sada, kada je postignut napredak na evropskom putu BiH i kada su dogovoreni reformski koraci. Kristijan Šmit je nametnuo izborni zakon, a Bošnjaci u UN-u guraju rezoluciju o Srebrenici, ističe Šolaja.
„Sa ovom rezolucijom vidim da nekome u BiH nije stalo da dođe do pomirenja između naroda, da dođe do bazičnog konsenzusa o vitalnim interesima ljudi u BiH i da ova država krene napred, nego se konstantno vraćamo u prošle trenutke i onda nam se nameće nešto kako neko drugi vidi. Tako se održava permanentna kriza, s tim što bi oni bili ti koji to rešavaju, usmeravaju procese i odlučuju o sudbinama ljudi koji ovde žive“, zaključuje on.
Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, u izveštaju objavljenom 2021., zaključila je da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte.
Ona je preporučila pokretanje otvorenog dijaloga između žrtava svih zaraćenih strana, pa čak i počinilaca, gde je to moguće, u srebreničkoj regiji i celoj BiH. U Izveštaju, koji ima više od 1000 navodi se da nalazi Haškog tribunala o genocidu neće izdržati test vremena. U izveštaju se ističe da pogubljenje 2.500 - 3.000 vojnih zatvorenika, uključujući nekoliko stotina muških civila iz baze Potočari, pored nekoliko stotina razmenjenih vojnika, predstavlja ratni zločin.
Pored Grajfa, članovi komisije bili su Juki Osa iz Japana, Stiven Majer i Lorens Frenč iz SAD, Rodžer Bajard iz Australije, Marija Đurić iz Srbije, Đuzepe Zakarija iz Italije, Adenrele Šinaba iz Nigerije, Valter Manošek iz Austrije i Markus Goldbah iz Nemačke.
