https://lat.sputnikportal.rs/20240415/oko-za-oko-noc-kad-je-iran-postao-velika-sila--sta-ako-sada-ojacaju-savez-sa-rusijom-i-kinom-olivera-ikodinovic-1171137242.html
Oko za oko: Noć kad je Iran postao velika sila – šta ako sada ojačaju savez sa Rusijom i Kinom
Oko za oko: Noć kad je Iran postao velika sila – šta ako sada ojačaju savez sa Rusijom i Kinom
Sputnik Srbija
Ako zemlje regiona budu postupale po principu „oko za oko, zub za zub“ to će dovesti do velikog rata i ogromne krize na Bliskom istoku. Međutim, ni Iran, ni... 15.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-15T22:22+0200
2024-04-15T22:22+0200
2024-04-15T22:22+0200
svet
svet
iran
izrael
sad
analize i mišljenja
rusija
geopolitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0e/1171100984_0:838:1760:1828_1920x0_80_0_0_43398ce55f80a1578e6ec9a4fa1aa160.jpg
Stanislav Tarasov, ruski stručnjak za probleme Bliskog istoka i Kavkaza, upozorava da dalji sukob između Izraela i Irana može dovesti do eskalacije u koju mogu biti uvučene i regionalne sile i vodeće države sveta. Ipak, ističe on, Sjedinjene Države ne žele veliki rat na Bliskom istoku, tim pre što im rat nije potreban uoči američkih predsedničkih izbora.Prema rečima Tarasova, glavni zadatak ostaje da se novonastala eskalacija pretoči u format diplomatskog rešenja, za šta se i ranije zalagao Teheran.Postoji još jedan moguć scenario koji izaziva zabrinutost Vašingtona, a to su pokušaji izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da proširi geografiju ovog sukoba i uvuče Sjedinjene Države u ovaj sukob.„Nije slučajno što se dešavaju napadi u libanskom pravcu. Postoje pokušaji da se SAD uvuku u sukob, što ne odgovara američkoj administraciji, posebno u jeku predizborne kampanje. Ovde nastaje zanimljiva situacija, s obzirom da se taktički interesi Irana i SAD poklapaju iz različitih razloga. Ni Vašington ni Teheran nisu zainteresovani za širenje sukoba“, smatra Tarasov.Akcije Irana mogle bi značajno da promene pozicije Teherana kako u regionu, tako i u svetu.„Iran je počeo da se ponaša kao velika sila, gotovo kao glavni igrač u regionu. Sada je glavno pitanje u kom pravcu će arapski svet ići, pošto je u arapskom svetu odnos prema Iranu različit. Iran je ozbiljno ojačao preko svojih proksi grupa, koje sada deluju protiv Izraela u odbrani palestinskih interesa, ali niko od arapskih lidera - mislim na Saudijsku Arabiju i države Persijskog zaliva - nije zainteresovan za jak Iran. Zainteresovani su za postojanje Irana kao osrednje, umerene države koja bi bila u savezu sa Zapadom, sa kojim oni sarađuju. Ali ako Iran uđe u savez sa Rusijom i Kinom i u toj trojci postane aktivan igrač velike svetske politike, onda će, naravno, doći do velikih promena na Bliskom istoku“, ocenjuje politikolog.Zapad kriv za napad Irana na IzraelRuski ekspert Aleksej Zudin ocenjuje da je do eskalacije u regionu došlo zbog odbijanja Zapada da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija osudi napad Izraela na iranski konzulat u Damasku od 1. aprila, u kojem su poginuli i visoki komandanti iranske vojske. U kom će pravcu krenuti događaji zavisi od odgovora Izraela, ocenjuje ekspert.Prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, ambasade država smatraju se jednakim s njihovom suverenom teritorijom. Pravno gledano, bombardovanje iranske diplomatske misije u Siriji bilo je jednako napadu na iransko tlo. Dakle, napad na diplomatsku misiju po međunarodnom pravu je „casus belli” tj. razlog za rat.Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je istakao da se napad Irana na Izrael nije dogodio u vakuumu, već je nastao kao rezultat nereagovanja Saveta bezbednosti UN na izraelski napad na iranske diplomatske objekte. Prema njegovim rečima, sednica Saveta bezbednosti UN o recipročnom napadu Irana na Izrael predstavlja „paradu licemerja i dvostrukih standarda".Kako je naveo, SAD, Velika Britanija i Francuska odbile su da potvrde nepovredivost diplomatskih objekata i rezultat toga je očigledan.Prema njegovim rečima, kako će se razvijati situacija u velikoj meri zavisi od suzdržanosti Izraela.„Iran je do sada pokazao određenu uzdržanost. Bio je prinuđen da odgovori napadom, a sve njihovo kasnije ponašanje ukazuje na to da Iran ne želi eskalaciju, ali ostaje otvoreno pitanje kako će zapadne zemlje reagovati na posledice iranskog napada. Sjedinjene Države, na prvi pogled, ne žele dalju eskalaciju, ali što se tiče Izraela, on očigledno želi da izvuče političke dividende. Najavljeno je da će Izrael stvoriti regionalnu koaliciju za suprotstavljanje Iranu. Predsednik Izraela je rekao da su dve države u ratu. Upravo je takvo raspoloženje – da se iz iranskog uzvratnog udara izvuku političke dividende. A dokle će Izrael ići u ovom poduhvatu ostaje otvoreno pitanje“, zaključio je Zudin.Samo „izvidnica“Iran je lansirao više od 300 dronova i projektila ka Izraelu u znak odmazde za napad na iranski konzulat u Damasku. Tel Aviv navodi da je 99 odsto presretnuto i da je pričinjena minimalna šteta, dok Teheran procenjuje da je pogođena bar polovina ciljeva.Teheran je zvanično izjavio da više ne namerava da napada Izrael i da je operacija završena, ali upozorava Izrael na još žešći odgovor u slučaju napada, dok izraelski državni vrh poručuje da će razmotriti adekvatan odgovor.Međutim, ruski eksperti ocenjuju da je ovaj napad Irana bio samo „izvidnica“, kako bi otkrili kako deluje protivvazdušna odbrana, ne samo samog Izraela, već i susednih država i ko je spreman da brani Izrael svojim sredstvima. Ako Izrael odgovori, stručnjaci su sigurni da će uslediti žestok odgovor Irana, a u tom slučaju mete Teherana i proksi grupa možda neće biti samo vojni objekti.Moskva je izuzetno zabrinuta zbog situacije na Bliskom istoku i s tim u vezi, zalaže se isključivo za političko i diplomatsko rešenje.
https://lat.sputnikportal.rs/20240414/mediji-iran-lansirao-dronove-kamikaze-ka-izraelu-1171072545.html
iran
izrael
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, iran, izrael, sad, analize i mišljenja, rusija, geopolitika
svet, iran, izrael, sad, analize i mišljenja, rusija, geopolitika
Oko za oko: Noć kad je Iran postao velika sila – šta ako sada ojačaju savez sa Rusijom i Kinom
Ako zemlje regiona budu postupale po principu „oko za oko, zub za zub“ to će dovesti do velikog rata i ogromne krize na Bliskom istoku. Međutim, ni Iran, ni Izrael, pa čak ni Sjedinjene Države ne žele sukob koji bi doveo do nepredvidivih posledica, ocenjuju ruski eksperti, izražavajući nadu da će se ovaj konflikt okončati diplomatskim putem.
Stanislav Tarasov, ruski stručnjak za probleme Bliskog istoka i Kavkaza, upozorava da dalji
sukob između Izraela i Irana može dovesti do
eskalacije u koju mogu biti uvučene i regionalne sile i vodeće države sveta. Ipak, ističe on, Sjedinjene Države ne žele
veliki rat na Bliskom istoku, tim pre što im rat nije potreban uoči američkih predsedničkih izbora.
Prema rečima Tarasova, glavni zadatak ostaje da se novonastala eskalacija pretoči u format diplomatskog rešenja, za šta se i ranije zalagao Teheran.
„Iran je ranije definisao format koji bi mu sasvim odgovarao – da se vrati kairskim pregovorima i primora Izrael da potpiše mirovni sporazum sa Hamasom i dogovor o razmeni zarobljenika kako bi se olakšao proces regulisanja situacije. Iran je smatrao da je to za njega dovoljno i da bi to pomoglo da se otkloni dalja eskalacija...“, kaže ekspert.
Postoji još jedan moguć scenario koji izaziva zabrinutost Vašingtona, a to su pokušaji izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da proširi geografiju ovog sukoba i uvuče Sjedinjene Države u ovaj sukob.
„Nije slučajno što se dešavaju napadi u libanskom pravcu. Postoje pokušaji da se SAD uvuku u sukob, što ne odgovara američkoj administraciji, posebno u jeku predizborne kampanje. Ovde nastaje zanimljiva situacija, s obzirom da se taktički interesi Irana i SAD poklapaju iz različitih razloga. Ni Vašington ni Teheran nisu zainteresovani za širenje sukoba“, smatra Tarasov.
Akcije Irana mogle bi značajno da promene pozicije Teherana kako u regionu, tako i u svetu.
„Iran je počeo da se ponaša kao velika sila, gotovo kao glavni igrač u regionu. Sada je glavno pitanje u kom pravcu će arapski svet ići, pošto je u arapskom svetu odnos prema Iranu različit. Iran je ozbiljno ojačao preko svojih proksi grupa, koje sada deluju protiv Izraela u odbrani palestinskih interesa, ali niko od arapskih lidera - mislim na Saudijsku Arabiju i države Persijskog zaliva - nije zainteresovan za jak Iran. Zainteresovani su za postojanje Irana kao osrednje, umerene države koja bi bila u savezu sa Zapadom, sa kojim oni sarađuju. Ali ako Iran uđe u savez sa Rusijom i Kinom i u toj trojci postane aktivan igrač velike svetske politike, onda će, naravno, doći do velikih promena na Bliskom istoku“, ocenjuje politikolog.
Zapad kriv za napad Irana na Izrael
Ruski ekspert Aleksej Zudin ocenjuje da je do eskalacije u regionu došlo zbog odbijanja Zapada da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija osudi napad Izraela na iranski konzulat u Damasku od 1. aprila, u kojem su poginuli i visoki komandanti iranske vojske. U kom će pravcu krenuti događaji zavisi od odgovora Izraela, ocenjuje ekspert.
Prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, ambasade država smatraju se jednakim s njihovom suverenom teritorijom. Pravno gledano, bombardovanje iranske diplomatske misije u Siriji bilo je jednako napadu na iransko tlo. Dakle, napad na diplomatsku misiju po međunarodnom pravu je „casus belli” tj. razlog za rat.
Stalni predstavnik Rusije pri UN
Vasilij Nebenzja je istakao da se napad Irana na Izrael nije dogodio u vakuumu, već je nastao kao rezultat nereagovanja Saveta bezbednosti UN na izraelski napad na iranske diplomatske objekte. Prema njegovim rečima,
sednica Saveta bezbednosti UN o recipročnom napadu Irana na Izrael predstavlja „paradu licemerja i dvostrukih standarda".
Kako je naveo, SAD, Velika Britanija i Francuska odbile su da potvrde nepovredivost diplomatskih objekata i rezultat toga je očigledan.
„U potpunosti podržavam ono što je rekao naš predstavnik u UN, tim pre što je Nebenzja skrenuo pažnju na praksu dvostrukih standarda koju zapadni predstavnici koriste veoma dugo. Bez ikakve sumnje, odbijanje Zapada da osude Izrael dovelo je do povećane nestabilnosti“, ocenio je Zudin.
Prema njegovim rečima, kako će se razvijati situacija u velikoj meri zavisi od suzdržanosti Izraela.
„Iran je do sada pokazao određenu uzdržanost. Bio je prinuđen da odgovori napadom, a sve njihovo kasnije ponašanje ukazuje na to da Iran ne želi eskalaciju, ali ostaje otvoreno pitanje kako će zapadne zemlje reagovati na posledice iranskog napada. Sjedinjene Države, na prvi pogled, ne žele dalju eskalaciju, ali što se tiče Izraela, on očigledno želi da izvuče političke dividende. Najavljeno je da će Izrael stvoriti regionalnu koaliciju za suprotstavljanje Iranu. Predsednik Izraela je rekao da su dve države u ratu. Upravo je takvo raspoloženje – da se iz iranskog uzvratnog udara izvuku političke dividende. A dokle će Izrael ići u ovom poduhvatu ostaje otvoreno pitanje“, zaključio je Zudin.
Iran je lansirao više od 300 dronova i projektila ka Izraelu u znak odmazde za napad na iranski konzulat u Damasku. Tel Aviv navodi da je 99 odsto presretnuto i da je pričinjena minimalna šteta, dok Teheran procenjuje da je pogođena bar polovina ciljeva.
Teheran je zvanično izjavio da više ne namerava da napada Izrael i da je operacija završena, ali upozorava Izrael na još žešći odgovor u slučaju napada, dok izraelski državni vrh poručuje da će razmotriti adekvatan odgovor.
Međutim, ruski eksperti ocenjuju da je ovaj napad Irana bio samo „izvidnica“, kako bi otkrili kako deluje protivvazdušna odbrana, ne samo samog Izraela, već i susednih država i ko je spreman da brani Izrael svojim sredstvima. Ako Izrael odgovori, stručnjaci su sigurni da će uslediti žestok odgovor Irana, a u tom slučaju mete Teherana i proksi grupa možda neće biti samo vojni objekti.
Moskva je izuzetno zabrinuta zbog situacije na Bliskom istoku i s tim u vezi, zalaže se isključivo za političko i diplomatsko rešenje.
