https://lat.sputnikportal.rs/20240414/uros-djuric-studenici-sam-se-divio-jos-kao-decak-manastiri-su-za-mene-bili-samo-druga-vrsta-stripa-vesna-lapcevic-1171014361.html
Uroš Đurić: Studenici sam se divio još kao dečak, manastiri su za mene bili samo druga vrsta stripa
Uroš Đurić: Studenici sam se divio još kao dečak, manastiri su za mene bili samo druga vrsta stripa
Sputnik Srbija
Autor izložbe "Autonomizam sada i ovde", renomirani umetnik Uroš Đurić otkriva za Sputnjik kako je njegova fascinacija umetnošću procvetala još u mladosti, a... 14.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-14T14:35+0200
2024-04-14T14:35+0200
2024-04-14T14:35+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
uroš đurić
umetnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0c/1171013033_0:69:3073:1797_1920x0_80_0_0_b6f6946d69b31fd5136a92080b3267ae.jpg
Od tog ključnog trenutka, crkveni obrasci i bogata srpska istorija postali su vitalni elementi njegovog umetničkog izraza koje vešto kombinuje s popularnom kulturom.Izložbom koja istražuje slojeve slobode i autonomije kroz intrigantne slike, kolaže i štamparske radove, Đurić obeležava 30 godina od Manifesta autonomizma.Devedesetih godina, koncept autonomizma nosio je drugačije značenje nego danas, s obzirom na specifičan politički i društveni kontekst tog vremena. Da li se vaš pristup autonomizmu promenio?- To je večno pitanje, to je pitanje koje je bilo aktivno i tada samo u drugačijim okolnostima. Kada iskusite život u vremenskom periodu koliko sam ja na ovoj planeti, počinjete da razumete svoju delotvornost i tačnost Marksovih tvrdnji da je zaista istorija sveta - istorija klasne borbe. Danas se zapravo borimo za to koja će vladajuća koncepcija ekonomije i priliva kapitala odneti prevagu. Jedino što se ne menja je taj sukob Istoka i Zapada, sukob hibridnih despotija i hibridnih demokratija koje ne liče na parlamentarizam koji poznajem iz mladosti. Niti su despotije danas tako krvoločne i rigidne kao što su bile kada sam bio mlad. Kina svakako nije Kina Mao Ce Tunga, niti je to Staljinova Rusija.Pitanje autonomije u tom kontekstu je možda čak i suštinsko pitanje, možda čak i više nego ranije, jer se postavlja pitanje šta je slobodna volja pojedinca danas. Postoji ogromna razlika između slobode i autonomije. Čovek može biti slobodan, a pritom biti deo određenih procesa koji su suštinski ugovor o jednoj mekoj potlačenosti. Sistem vam dozvoljava slobodan izbor u konzumerizmu, u šta ćete verovati, da li ćete biti heteroseksualni, homoseksualni, transeksualni… Sve te slobode su potpuno sada na izvolte, ali ono što je neupitno jesto to - kako se vlada, šta se događa. U tom smislu, kakva vrsta autonomije i kakav otpor je danas uopšte moguć?U poslednjim radovima se sve više vraćate srpskoj istoriji i tradiciji, kombinujući elemente pop kulture s lokalnom tradicijom. Primer toga je referenca na Barbaru Bah, nemačku glumicu koja je igrala partizanku u filmu "Topovska Vatra 2", snimljenom delom u Jugoslaviji.- Barbara Bah je bila žena Ringa Stara, bubnjara “Bitlsa”, i nemačka glumica, poznata po ulozi u filmu "Topovska Vatra 2", nastavku čuvenog hita iz 60-ih. Taj spektakularni film, čiji je nastavak sniman u Jugoslaviji, čak je imao u glumačkoj ekipi i Harisona Forda. U tom filmu, Barbara Bah je igrala partizanku Milicu, što je za mnoge iznenađujuće. Ti ljudi su se vucarali po hercegovačko-crnogorskim planinama, snimajući u koprodukciji s Jadran filmom. To ilustruje koliko su pop-kulturni fenomeni povezani sa srpskom tradicijom i koliko su važni za očuvanje svesti o identitetu. Mislim da je važno da se vratimo tim korenima,.Mnogo se priča i busa u te srpske grudi, govori se mnogo o srpskoj istoriji, ali često se zanemaruje složenost i detalji. Ono što je formiralo i sačuvalo srpski identitet kroz istoriju je upravo period od pada Smedreva do Prvog srpskog ustanka. Tu se rađa paradigma o narodu, narodnom suverenitetu, narodnim junacima. Setimo se pesama “Starine Novaka" i dela poput "Ribanja i Ribarskog prigovaranja" Hektorovića iz 16. veka, koji su pevali bugarštice vezane za Marka Kraljevića, vojvodu Udinskog i to u Dubrovniku. Da li znate da je u Dubrovačkoj koloniji na Dorćolu, Trojan Gundulić, Dubrovčanin, štampao prvu knjigu, ikada štampanu u Beogradu, a to je Beogradsko četvorojevanđelje u redakciji crkvenoslovenskog jezika, na ćirilici, sa spektakularnim drvorezima?Jako malo zapravo znamo o svemu tome, malo se o tome govori, malo se govori o Banatskom ustanku, zbog kojeg su spaljene mošti svetog Save, malo se govori o grofovima Brankovićima, Đorđu i njegovom bratu Savi. A da ne pričamo o 18. veku, kada se dešava kulturni bum, kada se stvaraju fascinantna dela, počev od podizanja crkava i manastira pa do književnih dela i štamparije.Koliko mlađe generacije mogu da razumeju slike kakve su recimo “Zigomar” ili “Nikada robom” koje direktno aludiraju na srpsku strip tradiciju pre i posle Drugog svetskog rata?- To je interesantno pitanje, zato je i uzbudljivo raditi upravo s tim obrascima i osavremenjivati ih, vratiti im aktuelnost, vratiti ih u svest današnje zajednice. Ja uglavnom radim tako da prvo pokušam da napravim dobar rad, dobru sliku.Kao klinac prvi put sam se susreo sa umetnošću tog karaktera u manastirima. Sećam se prvog susreta sa Studenicom. Ona je oslikana, a pošto sam ja voleo stripove kao dete, to je kao da ste dobili monumentalizovan strip scene gde ste jasno, bez oblačića, mogli da naslutite šta se tu događa. Tek kada smo na studijama radili ikonografske obrasce, onda sam mogao da znam šta su ti simboli i u narativu scene kojima sam se divio čak i onda kada nisam znao gotovo ništa o njima. Bio sam dete i obožavao sam da čitam sve te brošure o manastirima, a manastir je za mene bilo samo jedna druga vrsta stripa. Postoji povezanost sa savremenošću i starim svetom u tom prizoru. Kada slikam pokušavam da budem intrigantan, kao što su meni freska ili strip bili intrigantni kada sam bio dete. Ukoliko želiš da zagrebeš više - da to bude jedan izvor različitih znanja i informacija, međusobno povezanih.Kakav je vaš odnos prema veštački generisanoj slici?- Postoji jedna igrice na Fejsbuku* za razbibrigu koja uključuje upravo AI Identity. Meni je ta igrica strašno ličila na opis onoga što smo mi u Manifestu autonomizma pisali - o kreiranju mogućih stvarnosti. Ljudi vole da je igraju zato što vam omogućava uvid u to kako biste izgledali na crvenom tepihu, kao američki farmer, u Oktobarskoj revoluciji, u 18. veku. Meni se najviše sviđa kako sam izgledao 80-ih kada sam bio u punoj snazi i to sam koristio na izloži. Izvaredna stvar, bar onom kod ume da je prepozna.*Aktivnosti „Meta“ (društvene mreže Fejsbuk i Instagram) zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – intervjui i analitika, uroš đurić, umetnost
kultura, kultura – intervjui i analitika, uroš đurić, umetnost
Uroš Đurić: Studenici sam se divio još kao dečak, manastiri su za mene bili samo druga vrsta stripa
Autor izložbe "Autonomizam sada i ovde", renomirani umetnik Uroš Đurić otkriva za Sputnjik kako je njegova fascinacija umetnošću procvetala još u mladosti, a oblikovana prilikom prve posete manastiru Studenici.
Od tog ključnog trenutka, crkveni obrasci i bogata srpska istorija postali su vitalni elementi njegovog umetničkog izraza koje vešto kombinuje s popularnom kulturom.
Izložbom koja istražuje slojeve slobode i autonomije kroz intrigantne slike, kolaže i štamparske radove, Đurić obeležava 30 godina od Manifesta autonomizma.
Devedesetih godina, koncept autonomizma nosio je drugačije značenje nego danas, s obzirom na specifičan politički i društveni kontekst tog vremena. Da li se vaš pristup autonomizmu promenio?
- To je večno pitanje, to je pitanje koje je bilo aktivno i tada samo u drugačijim okolnostima. Kada iskusite život u vremenskom periodu koliko sam ja na ovoj planeti, počinjete da razumete svoju delotvornost i tačnost Marksovih tvrdnji da je zaista istorija sveta - istorija klasne borbe. Danas se zapravo borimo za to koja će vladajuća koncepcija ekonomije i priliva kapitala odneti prevagu. Jedino što se ne menja je taj sukob Istoka i Zapada, sukob hibridnih despotija i hibridnih demokratija koje ne liče na parlamentarizam koji poznajem iz mladosti. Niti su despotije danas tako krvoločne i rigidne kao što su bile kada sam bio mlad. Kina svakako nije Kina Mao Ce Tunga, niti je to Staljinova Rusija.
Pitanje autonomije u tom kontekstu je možda čak i suštinsko pitanje, možda čak i više nego ranije, jer se postavlja pitanje šta je slobodna volja pojedinca danas. Postoji ogromna razlika između slobode i autonomije. Čovek može biti slobodan, a pritom biti deo određenih procesa koji su suštinski ugovor o jednoj mekoj potlačenosti. Sistem vam dozvoljava slobodan izbor u konzumerizmu, u šta ćete verovati, da li ćete biti heteroseksualni, homoseksualni, transeksualni… Sve te slobode su potpuno sada na izvolte, ali ono što je neupitno jesto to - kako se vlada, šta se događa. U tom smislu, kakva vrsta autonomije i kakav otpor je danas uopšte moguć?
U poslednjim radovima se sve više vraćate srpskoj istoriji i tradiciji, kombinujući elemente pop kulture s lokalnom tradicijom. Primer toga je referenca na Barbaru Bah, nemačku glumicu koja je igrala partizanku u filmu "Topovska Vatra 2", snimljenom delom u Jugoslaviji.
- Barbara Bah je bila žena Ringa Stara, bubnjara “Bitlsa”, i nemačka glumica, poznata po ulozi u filmu "Topovska Vatra 2", nastavku čuvenog hita iz 60-ih. Taj spektakularni film, čiji je nastavak sniman u Jugoslaviji, čak je imao u glumačkoj ekipi i Harisona Forda. U tom filmu, Barbara Bah je igrala partizanku Milicu, što je za mnoge iznenađujuće. Ti ljudi su se vucarali po hercegovačko-crnogorskim planinama, snimajući u koprodukciji s Jadran filmom. To ilustruje koliko su pop-kulturni fenomeni povezani sa srpskom tradicijom i koliko su važni za očuvanje svesti o identitetu. Mislim da je važno da se vratimo tim korenima,.
Mnogo se priča i busa u te srpske grudi, govori se mnogo o srpskoj istoriji, ali često se zanemaruje složenost i detalji. Ono što je formiralo i sačuvalo srpski identitet kroz istoriju je upravo period od pada Smedreva do Prvog srpskog ustanka. Tu se rađa paradigma o narodu, narodnom suverenitetu, narodnim junacima. Setimo se pesama “Starine Novaka" i dela poput "Ribanja i Ribarskog prigovaranja" Hektorovića iz 16. veka, koji su pevali bugarštice vezane za Marka Kraljevića, vojvodu Udinskog i to u Dubrovniku. Da li znate da je u Dubrovačkoj koloniji na Dorćolu, Trojan Gundulić, Dubrovčanin, štampao prvu knjigu, ikada štampanu u Beogradu, a to je Beogradsko četvorojevanđelje u redakciji crkvenoslovenskog jezika, na ćirilici, sa spektakularnim drvorezima?
Jako malo zapravo znamo o svemu tome, malo se o tome govori, malo se govori o Banatskom ustanku, zbog kojeg su spaljene mošti svetog Save, malo se govori o grofovima Brankovićima, Đorđu i njegovom bratu Savi. A da ne pričamo o 18. veku, kada se dešava kulturni bum, kada se stvaraju fascinantna dela, počev od podizanja crkava i manastira pa do književnih dela i štamparije.
Koliko mlađe generacije mogu da razumeju slike kakve su recimo “Zigomar” ili “Nikada robom” koje direktno aludiraju na srpsku strip tradiciju pre i posle Drugog svetskog rata?
- To je interesantno pitanje, zato je i uzbudljivo raditi upravo s tim obrascima i osavremenjivati ih, vratiti im aktuelnost, vratiti ih u svest današnje zajednice. Ja uglavnom radim tako da prvo pokušam da napravim dobar rad, dobru sliku.
Kao klinac prvi put sam se susreo sa umetnošću tog karaktera u manastirima. Sećam se prvog susreta sa Studenicom. Ona je oslikana, a pošto sam ja voleo stripove kao dete, to je kao da ste dobili monumentalizovan strip scene gde ste jasno, bez oblačića, mogli da naslutite šta se tu događa. Tek kada smo na studijama radili ikonografske obrasce, onda sam mogao da znam šta su ti simboli i u narativu scene kojima sam se divio čak i onda kada nisam znao gotovo ništa o njima. Bio sam dete i obožavao sam da čitam sve te brošure o manastirima, a manastir je za mene bilo samo jedna druga vrsta stripa. Postoji povezanost sa savremenošću i starim svetom u tom prizoru. Kada slikam pokušavam da budem intrigantan, kao što su meni freska ili strip bili intrigantni kada sam bio dete. Ukoliko želiš da zagrebeš više - da to bude jedan izvor različitih znanja i informacija, međusobno povezanih.
Kakav je vaš odnos prema veštački generisanoj slici?
- Postoji jedna igrice na Fejsbuku* za razbibrigu koja uključuje upravo AI Identity. Meni je ta igrica strašno ličila na opis onoga što smo mi u Manifestu autonomizma pisali - o kreiranju mogućih stvarnosti. Ljudi vole da je igraju zato što vam omogućava uvid u to kako biste izgledali na crvenom tepihu, kao američki farmer, u Oktobarskoj revoluciji, u 18. veku. Meni se najviše sviđa kako sam izgledao 80-ih kada sam bio u punoj snazi i to sam koristio na izloži. Izvaredna stvar, bar onom kod ume da je prepozna.
*Aktivnosti „Meta“ (društvene mreže Fejsbuk i Instagram) zabranjene su u Rusiji kao ekstremističke.
