Rusija i Srbija nikad neprijatelji, srpska tragedija uništila i ruske iluzije o Zapadu /video/
© Sputnik . Dejan Simić
Pratite nas
Istorijska je činjenica da Srbija i Rusija nikada nisu bile neprijatelji, za razliku od drugih Slovena i bilo kakve političke promene u dvema zemljama neće uticati na odnos dva naroda, ocenila je ruski istoričar Jelena Bondareva. Dodala je i da je tragedija Srbije iz 90-tih godina uništila i ruske iluzije o Zapadu.
„Nije reč o bratstvu, to je kongenijalnost Srba i Rusa i ona se visoko ceni u Rusiji. Znate, ljudi koji su daleko, nikada nisu bili u Srbiji šalju jedni drugima video-snimke sa stadiona u Srbiji gde odjekuje ‘Kaćuša’, ovde postoje baneri sa porukama: ‘Srbi i Rusi braća zauvek’. To veoma pogađa srca ljudi u Rusiji“, rekla je ona u intervjuu za Sputnjik.
Podsetila je i na 90-te godine prošlog veka koje je provela upravo u Beogradu.
„Otkrivanje Srbije je za mnoge u Rusiji počelo 1999. godine, kada j sam zapadni svet bombama uništio sve iluzije Rusije o zapadnom svetu. Oni su bombardovali i naše iluzije i uništili su ih potpuno – više nikada, posle 1999. godine, u Rusiji nisu verovali nijednoj reči Zapada o njihovim namerama. Ideološki preokret se kod mnogih Rusa dogodio upravo tada. Srpska tragedija je istinski preokrenula našu predstavu o namerama Zapada“, istakla je ona.
Bondareva je napomenula i da su se u prošlosti političke snage na vlasti menjale u dvema zemljama, ali ne i odnos dva naroda.
„Odnos dva naša naroda se zasniva na istorijskom predanju, iskustvu, na onome što se prenosi u porodici i bazira se na zajedničkoj pravoslavnoj veri i političke promene, kojih može biti mada ih ne prizivam, apsolutno neće uticati na odnos naša dva naroda“, rekla je Bondareva.
Kako je otkrila Aleksandra Prvog Karađorđevića
Bondareva je autor knjige „Biografija Aleksandra Prvog Karađorđevića – Pravoslavni monarh Jugoslavije“ čije je rusko izdanje predstavljeno publici u Beogradu pre nekoliko dana.
Kako je objasnila, do kralja Aleksandra stigla je tako što je počela da se bavi temom istorije ruske emigracije.
„Baveći se ruskom emigracijom nisam mogla da zaobiđem izuzetnu ličnost kralja Aleksandra. Želela sam da napišem knjigu o njemu i Rusiji, ali nije moguće pisati knjigu na tu temu ako nema biografije. I tako, htela-ne htela, morala sam da napišem sveobuhvatnu biografiju“, rekla je Bondareva.
Ona je otkrila da je za javnost odnos Aleksandra Karađorđevića i ruske emigracije bio manje-više poznat, dok njegova mladost, boravak u Rusiji i prijem na koji je tamo naišao, kao da nisu privlačili nikakvu pažnju.
„Kada je mladi Aleksandar doputovao u Sankt Peterburg i bio primljen u paževski korpus, elitnu vojnu rusku školu, car Nikolaj Romanov rekao je direktoru: ‘Odnosite se prema Aleksandru Karađorđeviću kao prema mom sinu’“, navela je ruska istoričarka.
Usledio je i Aleksandrov susret u četiri oka sa Nikolajem Drugim.
„I sa tim mladićem Nikolaj Drugi je razgovarao sat vremena. Smatrao je da je to neophodno. Za mladog Aleksandra taj susret je imao ogroman značaj. Izlazeći, posle razgovora, Nikolaj Drugi je rekao direktoru vojne škole Jepančinu – ostavio je neobičan utisak na mene, veoma iskren, lepo vaspitan mladi čovek, a meni su o njemu drugačije govorili“, ispričala je Bondarenko.
Taj lični kontakt je kasnije u istoriji dva naroda imao izuzetan značaj, istakla je ona, dodajući da car Nikolaj nikada nije gubio iz vida sudbinu Aleksandra Prvog.
Za Aleksandra Prvog, ističe autorka biografije, karakteristično je to da se u potpunosti odužio za sve dobro koje mu je učinjeno u Rusiji.
Ruski car: Ne smemo dozvoliti da Srbija bude uništena
Romanov je veliku pažnju ukazivao i ulozi Srbije u geopolitici Evrope tog vremena i ulozi Balkana uopšte.
Period pred početak Prvog svetskog rata karakterističan je bio po suparništvu i borbi koja će slovenska država biti najjača na Balkanu – Bugarska ili Srbija. Ruska vlada i car su poklanjali veliku pažnju sudbini Srbije. Posle aneksije BiH bilo je jasno da je rat između Srbije i Austro-Ugarske neminovan iako je neposredan povod za izbijanje rata bilo ubistvo Franca Ferdinanda, objašnjava Bondareva.
„Da je rat neminovan znali su i u ruskom Generalštabu, razrađivani su planovi, održavane konsultacije Nikole Pašića sa ruskom vladom. Nije to baš bilo kao grom iz vedra neba. Rusija nije bile spremna za ulazak u rat i htela je da odloži taj trenutak ali nikada caru Nikolaju nije palo na pamet da ne zaštiti Srbiju. To se vidi i u diplomatskoj prepisci. Čitala sam u spoljnopolitičkom arhivu Rusije dokumente, depeše iz Sofije, Istanbula, Beograda na kojima su rukom ispisane odluke cara Nikolaja, gde on piše da je zadatak Rusije da podrži Srbiju. Da, odlagaćemo rat do kraja ali ne smemo da dopustimo da Srbija bude uništena. To bi bilo na štetu našem autoritetu“, dočarala je ona kako su na situaciju gledali u Moskvi.
Bondareva se osvrnula i na tumačenja po kojima je Rusija zbog Srbije izgubila monarhiju i državnost, jer je izbila revolucija, ali to je, kako ističe, nesumnjivo preuveličavanje.
„Uzroci svega što se dogodilo u Rusiji su bili duboko unutrašnje prirode. A sudbine Srbije i Rusije su u određenom smislu paralelne – kada Rusija slabi, ili kada je opterećena nekim svojim problemima, tragedijama i izazovima, vrši se udar na Srbiju. I to je u istoriji bilo više puta. I zato Srbija oseća ne da je zavisna, već da učestvuje u sudbini Rusije, što isto važi i za Rusiju. I tu se ništa ne može“, istakla je istoričar.
Šta o Aleksandru znaju danas u Rusiji
Govoreći o tome kako se odnose prema ličnosti kralja Aleksandra danas u Rusiji, Bondareva sa žaljenjem konstatuje da će čak i oni sa istorijskim obrazovanjem reći da je to „onaj kralj koji je ubijen u Marseju“ ili eventualno da se radi o kralju koji je primio ruske izbeglice i bio im pokrovitelj.
„Pri tome nije bio pokrovitelj samo onima koji su živeli u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nego i onima izvan granica, pomagao je ruske pisce, muzičare, slikare u raznim delovima sveta i to sopstvenim sredstvima“, navodi ona.
Kako ističe, o njemu kao državniku u Rusiji se gotovo ništa ne zna, ali ni u Srbiji još ne postoji neka optimalna, uravnotežena pozicija prema ličnosti kralja Aleksandra.
Autorka je ukazala da je veliki uticaj na to kako će on biti doživljen imala istoriografija i ideološka ocena koja se pojavila u vreme kad je već vladao, a ona se formirala iz nekoliko izvora - od strane levičarskih ideologa, socijalista, komunista koji su monarhiju odbacivali kao takvu, dok su drugi izvor stalnih kritika bili hrvatski nacionalisti.
„Da, njegova je krivica bila ili nesreća to što je pokušao da stvori jedinstvenu državu Južnih Slovena prinoseći kao žrtvu srpsku državnost. To je, po mom mišljenju, veoma u skladu sa pravoslavljem. Ako želiš da ostvariš neku veliku ideju moraš nešto da žrtvuješ. On - vojnik, heroj, žrtvovao je ono najdragocenije“, rekla je Bondareva.
Srbija za Rusiju najbliskiji saveznik, elite će morati da menjaju kurs
Upitana da li se slaže sa stavom ruskog predsednika Vladimira Putina koji je uvek govorio: „Srbiju ćemo uvek doživljavati kao našeg najbliskijeg saveznika i rođaka“, Bondareva je odgovorila:
„Da, apsolutno. Sa radošću mogu da podržim reči našeg predsednika koji je na poslednjim izborima pokazao da iza njegovih reči, njegovih ocena, spoljnopolitičkog kursa stoji podrška najvećeg dela zemlje. A to nije slučaj sa svakim predsednikom."
Govoreći o aktuelnom trenutku u kojem zvanični Beograd jedini ne podržava sankcije Rusiji i praktično je jedni prijatelj Rusije u Evropi, ona kaže da se narodi evropskih zemalja prema Rusiji odnose drugačije od onoga što tvrde njihove vlade.
"Stav Slovačke i Mađarske diktira njihov nacionalni interes, i tako i treba da bude, rukovodstva država treba da se upravljaju interesima svojih država, i u Slovačkoj i Mađarskoj su upravo na vlasti takvi racionalni ljudi. Ali, želim da kažem nešto drugo – nezavisno od stava vlada, na primer Nemačke, Francuske ili Italije, narodi tih država na sasvim drugi način doživljavaju događaje koji se odigravaju pred našim očima i odnose se prema Rusiji na sasvim drugačiji način od onoga što je deklarativni stav njihovih vlada. Ta razlika u određenom trenutku postaje presudna. Sociologija to može najbolje da kaže, od kog momenta neku politiku podržava, 20, 30, 40 odsto, od kog trenutka počinje ključni nepovratni proces kada elita mora da menja svoj kurs. Mislim da smo veoma blizu tom kritičnom trenutku", istakla je Bondareva.
