Uroš Predić i premijerno - izložba koja se ne propušta /foto/
Uroš Predić i premijerno - izložba koja se ne propušta /foto/
Sputnik Srbija
I posle mesec dana od otvaranja, izložba dela, jednog od najvećih srpskih slikara Uroša Predića, ne prestaje da privlači pažnju posetilaca. Pred očima publike u... 13.04.2024, Sputnik Srbija
I posle mesec dana od otvaranja, izložba dela, jednog od najvećih srpskih slikara Uroša Predića, ne prestaje da privlači pažnju posetilaca. Pred očima publike u Galeriji SANU, pored dobro poznatih Predićevih dela premijerno su izložene i tri religiozne kompozicije.
Pod krovom Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti predstavljena su umetnička dela iz različitih kolekcija koja će publici pružiti uvid u životne, stvaralačke i tematske prostore Uroša Predića
Uroš Predić rođen je u Orlovatu 7. decembra 1857. kao najmlađi sin sveštenika Petra Predića i Marije rođene Ilijević iz Crepaje. (Jedna od porodičnih fotografija koje su deo postavke)
Uroš Predić (autoportret)
„Moja biografija bi se mogla ispisati u nekoliko vrsta, jer moji su dani tekli običnim tokom života običnih ljudi“. Ovo su reči kojima je daleke 1921. godine Predić započeo svoju autobiografiju.
Zbog uloge koju je imao u srpskom kulturnom, umetničkom i društvenom životu krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka ostao je u nacionalnom sećanju jedan od najvećih slikara i dobrotvora
Slika “Nadurena devojčica” dobila je 1879. prestižnu Gundlovu nagradu bečke likovne Akademije za najbolji studentski rad. Predić ju je držao u svom ateljeu kao relikviju.
“Kosovka Devojka” nastala je 1919. godine po narudžbini Kola srpskih sestara. Delo prikazuje bojište neposredno posle Kosovske bitke 1389. gde je u prvom planu devojka koja pruža pomoć ranjenom srpskom junaku Orlović Pavlu, pojeći ga vodom iz zlatnog putira
Detalj dela "Hercegovački begunci" koju je umetnik izložio 1889. godine u Parizu na Svetskoj izložbi.
Sliku je, zajedno sa delom „Siroče na majčinom grobu“, nakon završetka izložbe otkupio Mihajlo Pupin i poklonio Narodnom muzeju u Beogradu, gde se i danas nalaze
Slika "Devojka na studencu" se sastoji od dva dela koja su uokvirena zajedničkim ramom. Na drugom delu slike "Kad bi danas opet došo" (naslikane 1936) prikazana je devojka koja iščekuje momka
Kada je u pitanju religiozno slikarstvo, po rečima jednog od autora izložbe Igora Borozana, "Predić je zasigurno u rangu najvećih evreopskih slikara 19. i prvih decenija 20. veka".
Slika „Sveti Nikola i patrijarh Lukijan“ na kojoj je ovekovečen lik patrijarha Lukijana Bogdanovića, rađena po njegovoj narudžbini. Slika je čuvana u Patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima. Odatle je sklonjena tokom Drugog svetskog rata i danas je u Patrijaršiji u Beogradu
Detalj dela "Sveti Nikola spašava brodolomnike" koji prikazuje dramatičan prizor čamca u talasima, u koji prodire voda, sa ljudima različitih veroispovesti. Pravoslavni monah moli se, katolički frater sklapa ruke u molitvi, musliman prihvata sudbinu "k'smet", dok Jevrejin, očajan, grčevito se drži za brod. Mladi par ateista zagrljeni očekuje smrt, majka štiti svoje čedo, dok hrabri mornari svesrdno veslaju kako bi izbegli pogibiju
Detalj monumentalnog dela "Sveti Georgije ubija aždaju"( 1930). Predanje kaže da je Sveti Georgije ubio aždaju na Pešteru i da je zaslužan za stvaranje nemanjićke države.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
![Detalj slike " Tajna večera", koja se nalazi u privatnom vlasništvu, i jedno je od tri dela koja do sada nisu izlagana - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1d/1170451431_0:0:3073:2048_600x0_80_0_1_93d2424a283bf4b856da3f11ac566993.jpg "Detalj slike " Tajna večera", koja se nalazi u privatnom vlasništvu, i jedno je od tri dela koja do sada nisu izlagana")
![Detalj monumentalnog dela "Sveti Georgije ubija aždaju"( 1930). Predanje kaže da je Sveti Georgije ubio aždaju na Pešteru i da je zaslužan za stvaranje nemanjićke države. - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1d/1170451651_0:0:3072:2048_600x0_80_0_1_5d37cba8060cb2bc37ecd9444f74c7a7.jpg "Detalj monumentalnog dela "Sveti Georgije ubija aždaju"( 1930). Predanje kaže da je Sveti Georgije ubio aždaju na Pešteru i da je zaslužan za stvaranje nemanjićke države.")
