https://lat.sputnikportal.rs/20240410/misevima-tokom-eksperimenta-slucajno-izrasle-noge-umesto-genitalija-foto-1170947046.html
Miševima tokom eksperimenta slučajno izrasle noge umesto genitalija /foto/
Miševima tokom eksperimenta slučajno izrasle noge umesto genitalija /foto/
Sputnik Srbija
Naučnici su eksperimentišući sa genima miševa stvorili šestonogog sisara. Biolozi Anastasija Lozovska i Mojzes Malo i njihove kolege sa portugalskog naučnog... 10.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-10T20:33+0200
2024-04-10T20:33+0200
2024-04-10T20:51+0200
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0a/1170947550_0:92:2048:1244_1920x0_80_0_0_e1bd355103661c4dae7adc24e6cae9f3.jpg
„Nisam ja izabrao projekat, projekat je izabrao mene“, rekao je Malo posle eksperimenta.Tim je uporedio mišje embrione stare od 10 do 17 dana sa i bez funkcionalnih verzija gena Tgfbr1. Ovaj gen učestvuje u signalnom putu koji određuje pravac od trupa do repa u telu koje se formira. Signalni put upućuje ćelije da razviju zadnje udove ili spoljašnje genitalije.Kako embrion sisara raste, unutar njega se formiraju strukture od glave do repa. U ranom razvoju genetski mehanizmi se pomeraju sa fokusiranja na glavu ka izduženju tela i postavljanju temelja za glavne sisteme organa, piše „Sajens alert“.Kasnije dolazi druga tranzicija tokom koje aktivacija gena u više slojeva tkiva produžava trup i stvara rep. Tokom procesa interakcije između novoformiranih tkiva, stvaraju se strukture neophodne za izlazne kanale i genitalije.Uprkos prilično dramatičnoj lokaciji dodatnih nogu kod embriona kojima nedostaje funkcionalna verzija Tgfbr1, drugi geni u ovim nogama bili su slični onima u normalnim udovima miša.Biolozi su zatim detaljnije analizirali DNK u mutiranom tkivu nogu i uporedili ga sa kontrolnim miševima. Otkrili su remodeliranje hromatina, odnosno da su proteini koji kontrolišu pristup ćelijskoj DNK imali konfiguraciju „nogu“, umesto „genitalija“.Naučnici još ne znaju tačan mehanizam kojim supresija gena dovodi do dodatnog para nogu. Nadaju se da će uz bolje razumevanje procesa razviti dodatne alate za rešavanje razvojnih problema i bolesti.Istraživanje pod nazivom „Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape“ objavljeno je u časopisu „Nature Communications“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Miševima tokom eksperimenta slučajno izrasle noge umesto genitalija /foto/
20:33 10.04.2024 (Osveženo: 20:51 10.04.2024) Naučnici su eksperimentišući sa genima miševa stvorili šestonogog sisara. Biolozi Anastasija Lozovska i Mojzes Malo i njihove kolege sa portugalskog naučnog instituta „Gulbenkijan“ promenili su pravac istraživanja nakon ovog čudnog rezultata.
„Nisam ja izabrao projekat, projekat je izabrao mene“, rekao je Malo posle eksperimenta.
Tim je uporedio mišje embrione stare od 10 do 17 dana sa i bez funkcionalnih verzija gena Tgfbr1. Ovaj gen učestvuje u signalnom putu koji određuje pravac od trupa do repa u telu koje se formira. Signalni put upućuje ćelije da razviju zadnje udove ili spoljašnje genitalije.
Kako embrion sisara raste, unutar njega se formiraju strukture od glave do repa. U ranom razvoju genetski mehanizmi se pomeraju sa fokusiranja na glavu ka izduženju tela i postavljanju temelja za glavne sisteme organa,
piše „Sajens alert“.
Kasnije dolazi druga tranzicija tokom koje aktivacija gena u više slojeva tkiva produžava trup i stvara rep. Tokom procesa interakcije između novoformiranih tkiva, stvaraju se strukture neophodne za izlazne kanale i genitalije.
„Možda će naše istraživanje moći da objasni zašto zmije nemaju zadnje udove, dok većina guštera ima“, kažu naučnici.
Uprkos prilično dramatičnoj lokaciji dodatnih nogu kod embriona kojima nedostaje funkcionalna verzija Tgfbr1, drugi geni u ovim nogama bili su slični onima u normalnim udovima miša.
Biolozi su zatim detaljnije analizirali DNK u mutiranom tkivu nogu i uporedili ga sa kontrolnim miševima. Otkrili su remodeliranje hromatina, odnosno da su proteini koji kontrolišu pristup ćelijskoj DNK imali konfiguraciju „nogu“, umesto „genitalija“.
Naučnici još ne znaju tačan mehanizam kojim supresija gena dovodi do dodatnog para nogu. Nadaju se da će uz bolje razumevanje procesa razviti dodatne alate za rešavanje razvojnih problema i bolesti.
Istraživanje pod nazivom „Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape“
objavljeno je u časopisu „Nature Communications“.
