https://lat.sputnikportal.rs/20240410/ko-potpaljuje-gagauziju-rusija-moldavija-olivera-ikodinovic-1170952840.html
Ko potpaljuje Gagauziju
Ko potpaljuje Gagauziju
Sputnik Srbija
Namera Moldavije da uđe u sastav Rumunije moglo bi da dovede to toga da se Gagauzija, kao i Pridnjestrovlje, otcepi od te zemlje. 10.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-10T19:22+0200
2024-04-10T19:22+0200
2024-04-29T16:06+0200
svet
rusija
rusija – politika
moldavija
gagauzija
pridnjestrovlje
analize i mišljenja
zapad
rumunija
sanduk
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/0a/1170955343_0:0:2049:1153_1920x0_80_0_0_bcd18790dcc6078ff1d9cb75bfe48444.jpg
Gagauzija, autonomni okrug na jugu Moldavije, tradicionalno se zalaže za zbližavanje sa Rusijom, dok se vlasti u Kišinjevu drže drugačijeg, proevropskog kursa usmerenog ka evropskim integracijama.Ruski stručnjaci podsećaju da su vlasti Gagauzije još pre 10 godina održale plebiscit na kojem 98 odsto glasača izjasnilo se za „status odložene autonomije“, što im daje pravo da se otcepi od Moldavije u slučaju gubitka nezavisnosti. Vlada Moldavije nije priznala referendum, tvrdeći da je nezakonit.Prema njegovim rečima, ako je integracija već ozbiljno u toku, to znači da će Gagauzija u ovom slučaju imati na koga da se osloni, i to ne samo na Rusiju.„Ne samo da je mi podržavamo, već Gagauzija ima veoma dobre kontakte sa Turskom, pa će Istanbul, sa svoje strane, vršiti pritisak i na Kišinjev, koji takođe zavisi od Turske. Očigledno je da je u Moldaviji igra zanimljiva, a ni Rusija, takoreći, nije sama“, dodao je Uralov.Lider Gagauzije Evgenija Gucul je upozorila da će se regionalne vlasti obratiti za pomoć svima, uključujući i Rusiju ako Moldavija na proglašenje nezavisnosti Gagauzije odreaguje slanjem vojnih snaga. Ona je uverena da će u slučaju otcepljenja, moldavske, pa čak i rumunske trupe biti dovedene u region.Zamenik predsednika Komiteta za odbranu Državne dume Aleksej Žuravljov je izjavio da Gagauzija ne ulazi u sferu interesa ruskih mirovnih snaga, ali se situacija može promeniti ako izbije sukob u regionu. Prema rečima Žuravljova, Gagauzi bi mogli da organizuju oružani otpor kao odgovor na akcije Moldavije, ali postoje i druge opcije.Bukvalno preko puta njih nalazi se i Pridnjestrovlje – a svojevremeno je Tiraspolj uspešno odbijao napade iz Kišinjeva. Osim toga, ne može se zanemariti ruski mirovni kontingent koji je tamo stacioniran – njegov zadatak je upravo da spreči krvoproliće u regionu, naglasio je Žuravljov.Ruski eksperti kažu da je još jedan scenario moguć - Ukrajina bi mogla da pošalje jedan-dva bataljona u Gagauziju, ne toliko da bi pomogla Moldaviji, nego da bi „zabiberila“ Moskvi, tako da u tom slučaju glavna opasnost ne dolazi iz Moldavije i Rumunije, nego od susedne Ukrajine.Ruski ekspert Genadij Podlesni, koji zastupa ovu tezu, kaže da je predsednica Moldavije Maja Sandu već lišila Gagauziju pristupa finansiranju, ali je uveren da moldavska vojska i dalje neće moći da preuzme kontrolu nad Gagauzijom.Prozapadni Kišinjev „ratuje“ protiv proruskog KomrataMoldavija, koja ima 2,6 miliona stanovnika nalazi se između Ukrajine i Rumunije, a zauzela je izrazito prozapadni kurs otkako je Maja Sandu došla na vlast 2020. Kao i u slučaju sa proruskim Pridnjestrovljem, Kišinjev pokušava ekonomski i politički da uguši autonomiju koja se zalaže za dobre odnose sa Rusijom, stvarajući pritiske, ekonomske blokade i vršeći političke progone.Gacul je na čelo Gaguzije došla u maju prošle godine kao kandidat partije „Šor“, koju su prozapadne moldavske vlasti proglasile neustavnom, optužujući ih, između ostalog, za saradnju sa Rusijom. Posle izbora novog šefa Gagauzije centralne vlasti Moldavije počele su da vrše jak pritisak na ovaj proruski region, a Sandu i dalje nije potpisala ukaz o imenovanju Evgenije Gacul u vladi, što je u suprotnosti sa zakonodavstvom te zemlje.Lider Gagauzije, odnosno „baškan“ posetila je Rusiju ove nedelje, gde je potpisan sporazum sa „Promsvjazbankom“ o saradnji između te kreditne institucije i organa autonomije, pošto Kišinjev blokira ekonomske i socijalne projekte Gagauzije.Ovo je njena druga poseta Rusiji otkako je stupila na dužnost „baškana“, nakon one s početka marta, kada se sastala sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ona je tada govorila o pritiscima centralnih vlasti Moldavije na Gagauziju i obećanju predsednika Rusije da će regionu i narodu Gagauzije pružiti podršku. Kako je navela, Rusija će podržati Gagauziju ekonomski i socijalno, bez obzira na to što moldavske vlasti „idu protiv“ autonomije.Dok je Gacul ove nedelje boravila u zvaničnoj poseti Moskvi, predsednica Moldavije posetila je u prestonicu Gagauzije - Komrat, gde joj nije priređen baš topao doček. Demonstranti su je dočekali uz parole: „Dole Maja Sandu!“, a mediji javljaju da je Sandu pobegla od demonstranata. Ona je tamo otputovala zbog sastanka sa gradonačelnicima gradova Gagauzije i šefovima regionalnih službi.Ruski ekspert Vladimir Bruter smatra da će tenzije između Kišinjeva i Komrata i dalje rasti. Kišinjev će namerno provocirati Gagauziju i vršiti pritisak kako bi se gagauzijska ekonomija urušila.Odnosi Kišinjeva sa Pridnjestrovljem i Gagauzijom će nastaviti da se pogoršavaju, uzimajući u obzir da zvanične vlasti Moldavije ne planiraju da razgovaraju sa predstavnicima regija koje smatraju svojima. Naravno, zapadni svet će stati na stranu Sandu, što može samo da doprinese novoj eskalaciji na ovim prostorima.To što je Sandu posetila Gagauziju, dok lider nije u zemlji, jedan je od oblika pritiska, smatra Bruter.„Sandu, naravno, neće pregovarati, to nije deo plana, Sandu će reći Gagauzima kako treba da se ponašaju... Međutim, Sandu ne može da utiče na javno mnjenje Gagauza, ono će joj se uvek suprotstavljati i protiviti i to kategorički. Ona pokušava da izvrši pritisak i svakom svojom rečju i svakim gestom, te poručuje Gagauzima da im je njihova proruska orijentacija smetnja... Sandu ne smatra da postoji potreba da se bilo šta dogovara sa Gagauzijom i štaviše, njeni politički sponzori smatraju da je pogrešno pregovarati sa Gagauzijom ili Pridnjestrovljem – a to je pogrešno“, objasnio je Bruter.Moldavija želi da „prečicom“ stigne u RumunijuMoldavija je, kao i Ukrajina, Zapadu potrebna zarad ličnih interesa, kao poligon za geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom, a to izgleda posebno cinično ako se ima u vidu situacija u Ukrajini koja je u velikoj meri izazvana neodgovornom politikom širenja alijanse.Nije tajna da aktuelna predsednica Moldavije Maja Sandu, koja ima rumunsko državljanstvo, pokušava da ugura zemlju u sastav Rumunije. Moldavija se prijavila za članstvo u EU, ali je to dug put, pa moldavske vlasti računaju na to da bi pripajanje Rumuniji bilo „prečica“ za ulazak u evropsku porodicu. Istovremeno, ideja o stvaranju tzv. „velike Rumunije“ još uvek živi i u Rumuniji.Gucul je rekla da autonomna oblast Gagauzija želi da ostane u sastavu Moldavije, ali će „preduzeti mere“, ukoliko vlasti te zemlje odluče da se ujedine sa Rumunijom.Prema njenim rečima, stanovnici Moldavije ne žele da se njihova zemlja pridruži Evropskoj uniji, već je njihova želja da žive u suverenoj i nezavisnoj državi, koja bi bila u prijateljskim odnosima sa svojim susedima.Upravo želja dela moldavskih elita da uđu u sastav Rumunije postala je jedan od razloga za sukob u Pridnjestrovlju. Posle neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva, a tamo je stacioniran i kontigent ruskih mirovnih snaga.Uprkos pritiscima Kišinjeva, Gagauzija aktivno razvija saradnju sa Rusijom u raznim oblastima. Vode se razgovori o direktnom snabdevanju ruskim gasom po sniženim cenama, kao i o preferencijalnom režimu za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz autonomije na ruska tržišta. Očekuje se da će izvoznici Gagauzije najverovatnije dobiti veoma ozbiljne povlastice u odnosu na druge moldavske regione. Treće, dobili su pristup ruskoj platnoj infrastrukturi.Inače, Gagauzija je mala oblast sa svega 135 hiljada stanovnika. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka, mada postoje i druge verzije o njihovom poreku.Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.U Gagauziji postoje tri zvanična jezika: gagauzijski, rumunski i ruski, ali je u stvari glavni jezik autonomije - ruski. Prepiska sa organima vlasti, preduzećima, organizacijama i institucijama van Gagauzije vodi se uglavnom na ruskom jeziku.
https://lat.sputnikportal.rs/20240408/gagauzija-ujedinjenje-sa-rumunijom--smrt-za-moldaviju-1170862169.html
gagauzija
pridnjestrovlje
rumunija
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, moldavija, gagauzija, pridnjestrovlje, analize i mišljenja, zapad, rumunija, sanduk, ukrajina
rusija, rusija – politika, moldavija, gagauzija, pridnjestrovlje, analize i mišljenja, zapad, rumunija, sanduk, ukrajina
Ko potpaljuje Gagauziju
19:22 10.04.2024 (Osveženo: 16:06 29.04.2024) Namera Moldavije da uđe u sastav Rumunije moglo bi da dovede to toga da se Gagauzija, kao i Pridnjestrovlje, otcepi od te zemlje.
Gagauzija, autonomni okrug na jugu Moldavije, tradicionalno se zalaže za zbližavanje sa Rusijom, dok se vlasti u Kišinjevu drže drugačijeg, proevropskog kursa usmerenog ka evropskim integracijama.
Ruski stručnjaci podsećaju da su vlasti Gagauzije još pre 10 godina održale plebiscit na kojem 98 odsto glasača izjasnilo se za „status odložene autonomije“, što im daje pravo da se otcepi od Moldavije u slučaju gubitka nezavisnosti. Vlada Moldavije nije priznala referendum, tvrdeći da je nezakonit.
„Ovo nije stvar koja se dešava poslednjih dana, to je glas naroda koji je dat na referendumu pre deset godina. Odnosno, Gagauzija je jasno odlučila da evropske integracije, u smislu koji je Kišinjev izabrao, nisu pravi put. Dakle, ako Kišinjev napravi korak ka punopravnoj evropskoj integraciji, Gagauzija će otići iz njenog sastava. Ova pozicija se nije menjala 15 godina, a u izvesnom smislu Gucul je to samo potvrdila. Kišinjov se do sada evro-integrisao, ali je ipak ostajao neutralan, tada se Gagauzija nije bunila“, navodi ruski politikolog Semjon Uralov.
Prema njegovim rečima, ako je integracija već ozbiljno u toku, to znači da će Gagauzija u ovom slučaju imati na koga da se osloni, i to ne samo na Rusiju.
„Ne samo da je mi podržavamo, već Gagauzija ima veoma dobre kontakte sa Turskom, pa će Istanbul, sa svoje strane, vršiti pritisak i na Kišinjev, koji takođe zavisi od Turske. Očigledno je da je u Moldaviji igra zanimljiva, a ni Rusija, takoreći, nije sama“, dodao je Uralov.
Lider Gagauzije Evgenija Gucul je upozorila da će se regionalne vlasti obratiti za pomoć svima, uključujući i Rusiju ako Moldavija na proglašenje nezavisnosti Gagauzije odreaguje slanjem vojnih snaga. Ona je uverena da će u slučaju otcepljenja, moldavske, pa čak i
rumunske trupe biti dovedene u region.
Zamenik predsednika Komiteta za odbranu Državne dume Aleksej Žuravljov je izjavio da Gagauzija ne ulazi u sferu interesa ruskih mirovnih snaga, ali se situacija može promeniti ako izbije sukob u regionu. Prema rečima Žuravljova, Gagauzi bi mogli da organizuju oružani otpor kao odgovor na akcije Moldavije, ali postoje i druge opcije.
Bukvalno preko puta njih nalazi se i Pridnjestrovlje – a svojevremeno je Tiraspolj uspešno odbijao napade iz Kišinjeva. Osim toga, ne može se zanemariti ruski mirovni kontingent koji je tamo stacioniran – njegov zadatak je upravo da spreči krvoproliće u regionu, naglasio je Žuravljov.
Ruski eksperti kažu da je još jedan scenario moguć - Ukrajina bi mogla da pošalje jedan-dva bataljona u Gagauziju, ne toliko da bi pomogla Moldaviji, nego da bi „zabiberila“ Moskvi, tako da u tom slučaju glavna opasnost ne dolazi iz Moldavije i Rumunije, nego od susedne Ukrajine.
Ruski ekspert Genadij Podlesni, koji zastupa ovu tezu, kaže da je predsednica Moldavije Maja Sandu već lišila Gagauziju pristupa finansiranju, ali je uveren da moldavska vojska i dalje neće moći da preuzme kontrolu nad Gagauzijom.
Prozapadni Kišinjev „ratuje“ protiv proruskog Komrata
Moldavija, koja ima 2,6 miliona stanovnika nalazi se između Ukrajine i Rumunije, a zauzela je izrazito prozapadni kurs otkako je Maja Sandu došla na vlast 2020. Kao i u slučaju sa proruskim Pridnjestrovljem, Kišinjev pokušava ekonomski i politički da uguši autonomiju koja se zalaže za dobre odnose sa Rusijom, stvarajući pritiske, ekonomske blokade i vršeći političke progone.
Gacul je na čelo Gaguzije došla u maju prošle godine kao kandidat partije „Šor“, koju su prozapadne moldavske vlasti proglasile neustavnom, optužujući ih, između ostalog, za saradnju sa Rusijom. Posle izbora novog šefa Gagauzije centralne vlasti Moldavije počele su da vrše jak pritisak na ovaj proruski region, a Sandu i dalje nije potpisala ukaz o imenovanju Evgenije Gacul u vladi, što je u suprotnosti sa zakonodavstvom te zemlje.
Lider Gagauzije, odnosno „baškan“ posetila je Rusiju ove nedelje, gde je potpisan sporazum sa „Promsvjazbankom“ o saradnji između te kreditne institucije i organa autonomije, pošto Kišinjev blokira ekonomske i socijalne projekte Gagauzije.
Ovo je njena druga poseta Rusiji otkako je stupila na dužnost „baškana“, nakon one s početka marta, kada se sastala sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ona je tada govorila o pritiscima centralnih vlasti Moldavije na Gagauziju i obećanju predsednika Rusije da će regionu i narodu Gagauzije pružiti podršku. Kako je navela, Rusija će podržati Gagauziju ekonomski i socijalno, bez obzira na to što moldavske vlasti „idu protiv“ autonomije.
Dok je Gacul ove nedelje boravila u zvaničnoj poseti Moskvi, predsednica Moldavije posetila je u prestonicu Gagauzije - Komrat, gde joj
nije priređen baš topao doček.
Demonstranti su je dočekali uz parole: „Dole Maja Sandu!“, a mediji javljaju da je Sandu pobegla od demonstranata. Ona je tamo otputovala zbog sastanka sa gradonačelnicima gradova Gagauzije i šefovima regionalnih službi.
Ruski ekspert Vladimir Bruter smatra da će tenzije između Kišinjeva i Komrata i dalje rasti. Kišinjev će namerno provocirati Gagauziju i vršiti pritisak kako bi se gagauzijska ekonomija urušila.
Odnosi Kišinjeva sa Pridnjestrovljem i Gagauzijom će nastaviti da se pogoršavaju, uzimajući u obzir da zvanične vlasti Moldavije ne planiraju da razgovaraju sa predstavnicima regija koje smatraju svojima. Naravno, zapadni svet će stati na stranu Sandu, što može samo da doprinese novoj eskalaciji na ovim prostorima.
„Zadatak Gacul je da spreči rast tenzija, a glavni zadatak je da održi privredu Gagauzije, što je, po mom mišljenju, bio glavni cilj posete Moskvi i dogovora sa ‘Promstrojbankom’ “, dodao je on.
To što je Sandu posetila Gagauziju, dok lider nije u zemlji, jedan je od oblika pritiska, smatra Bruter.
„Sandu, naravno, neće pregovarati, to nije deo plana, Sandu će reći Gagauzima kako treba da se ponašaju... Međutim, Sandu ne može da utiče na javno mnjenje Gagauza, ono će joj se uvek suprotstavljati i protiviti i to kategorički. Ona pokušava da izvrši pritisak i svakom svojom rečju i svakim gestom, te poručuje Gagauzima da im je njihova proruska orijentacija smetnja... Sandu ne smatra da postoji potreba da se bilo šta dogovara sa Gagauzijom i štaviše, njeni politički sponzori smatraju da je pogrešno pregovarati sa Gagauzijom ili Pridnjestrovljem – a to je pogrešno“, objasnio je Bruter.
Moldavija želi da „prečicom“ stigne u Rumuniju
Moldavija je, kao i Ukrajina, Zapadu potrebna zarad ličnih interesa, kao poligon za geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom, a to izgleda posebno cinično ako se ima u vidu situacija u Ukrajini koja je u velikoj meri izazvana neodgovornom politikom širenja alijanse.
Nije tajna da aktuelna predsednica Moldavije Maja Sandu, koja ima rumunsko državljanstvo, pokušava da
ugura zemlju u sastav Rumunije. Moldavija se prijavila za članstvo u EU, ali je to dug put, pa moldavske vlasti računaju na to da bi pripajanje Rumuniji bilo
„prečica“ za ulazak u evropsku porodicu. Istovremeno, ideja o stvaranju tzv. „velike Rumunije“ još uvek živi i u Rumuniji.
Gucul je rekla da autonomna oblast Gagauzija želi da ostane u sastavu Moldavije, ali će „preduzeti mere“, ukoliko vlasti te zemlje odluče da se ujedine sa Rumunijom.
Prema njenim rečima, stanovnici Moldavije ne žele da se njihova zemlja pridruži Evropskoj uniji, već je njihova želja da žive u suverenoj i nezavisnoj državi, koja bi bila u prijateljskim odnosima sa svojim susedima.
Upravo želja dela moldavskih elita da uđu u sastav Rumunije postala je jedan od razloga za sukob u Pridnjestrovlju. Posle neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koja nije pod kontrolom Kišinjeva, a tamo je stacioniran i kontigent ruskih mirovnih snaga.
Uprkos pritiscima Kišinjeva, Gagauzija aktivno razvija saradnju sa Rusijom u raznim oblastima. Vode se razgovori o direktnom snabdevanju ruskim gasom po sniženim cenama, kao i o preferencijalnom režimu za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz autonomije na ruska tržišta. Očekuje se da će izvoznici Gagauzije najverovatnije dobiti veoma ozbiljne povlastice u odnosu na druge moldavske regione. Treće, dobili su pristup ruskoj platnoj infrastrukturi.
Inače, Gagauzija je mala oblast sa svega 135 hiljada stanovnika. Ime je došlo od Gagauza, turkijskog naroda za koji se smatra da najverovatnije potiče od Turaka Seldžuka, mada postoje i druge verzije o njihovom poreku.
Gagauzi su danas mahom pravoslavni hrišćani, poštuju Rusku pravoslavnu crkvu i imaju dugu tradiciju podržavanja proruskih partija.
U Gagauziji postoje tri zvanična jezika: gagauzijski, rumunski i ruski, ali je u stvari glavni jezik autonomije - ruski. Prepiska sa organima vlasti, preduzećima, organizacijama i institucijama van Gagauzije vodi se uglavnom na ruskom jeziku.
