Aleksandar Prvi Karađorđević: Simbol srpsko-rusko-francuskog pakta mira
21:06 09.04.2024 (Osveženo: 13:02 10.04.2024)
© Sputnik / Biljana Simić
Pratite nas
U Ruskom domu predstavljena je knjiga istoričara Jelene Bondareve „Aleksandar Prvi Karađorđević – pravoslavni kralj Jugoslavije“.
Reč je o prvoj biografiji kralja Aleksandra objavljenoj u Rusiji, a autorka je, koristeći nove izvore i arhivsku dokumentaciju, iznela svoje viđenje biografije osnivača Jugoslavije, čijim je zalaganjem, između ostalog, otvoren Ruski dom, otvoren upravo na današnji dan 1933. godine.
Govoreći o knjizi, Bondareva je ukazala da su Rusi, koji su tada kao izbeglice došli u Srbiju, primljeni sa velikom toplinom i ljubavlju.
Kako je rekla, oni su u kralju pronašli ono što su izgubili u Rusiji – monarha i poštovali su ga i voleli kao i svog cara.
„Kad sam počela rad nisam znala da će to biti biografija, to je bilo zamišljeno kao knjiga ‘Kralj Aleksandar i Rusija’“, rekla je autorka navodeći da je od 90-tih godina, kad je počela rad, „opsednuta“ životom kralja Aleksandra.
Podsetila je na njegovo školovanje u Sankt Peterburgu u elitnoj vojnoj školi. Iako postoje dileme da li je završio tu školu i mnogi smatraju da nije, Bondareva otkriva da jeste ali ovde u Srbiji gde je došao i njegov ruski učitelj.
Ukazala je i na tesne veze Aleksandra Prvog Karađorđevića sa porodicom Romanov.
„Dok je bio u vojnoj školi bio je primljen kod cara Nikolaja, koji je posle više sati razgovora, rekao: ‘Gledajte na ovog momka kao na mog sina’“, rekla je ona.
Jedna delegacija iz Srbije, u kojoj je bio i Nikola Pašić, boravila je jednom prilikom u Rusiji a pored političkih razgovora jedna od tema je bila i moguća ženidba Aleksandra Karađorđevića i jedne od kćerki cara Nikolaja, navela je Bondarev.
Prema nekim svedočanstvima bio je zaljubljen u veliku kneginju Olgu (sestru cara Nikolaja) a nakon ubistva carske porodice u Jekaterinburgu kralj je to veoma teško podneo, „bio je između života i smrti“. Ali, kako je rekla Bondareva, dokumenata koji bi to potvrdili - nema.
Knjiga sadrži i ocene i stavove brojnih istoričara i filozofa o njegovoj ličnosti i tragičnoj pogibiji.
„Sve to treba da nas navede da njegovu ličnost ocenimo sa nekim drugačijim iskustvom“, zaključila je Bondareva.
Srbi i Rusi jednoverna braća
Protojerej Vitalij Tarasjev je rekao da su srpski i ruski narod jednokrvna i jednoverna braća i da se njihov odnos temelji na Jevanđelju i pravoslavnoj veri. Kroz istoriju zajedničkih odnosa smo se pomagali.
„Tako je bilo i za vreme kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, kada su ruske izbeglice u osetile tu srpsku i njegovu ličnu ljubav, koju je kralj izgradio još u carskoj Rusiji gde se školovao“, naveo je on.
Na desetine ruskih izbeglica koje su došle u Srbiju, rekao je Tarasjev, naišle su na najtopliji prijem u srpskom narodu, dobijali ljubav, saučešće u patnji i bili su podržani na svaki način.
„Na primer ruski oficiri su ostali oficiri u kraljevoj vojsci i dobijali naknadu kao i srpski oficiri. Kralj je zaslužan i za kulturni život Rusa, pomogao da budu osnovane ruske crkvene opštine, na primer u Sloveniji, Zagrebu, Sarajevu, Herceg Novom gde i danas postoji rusko groblje, u Bitolju, a u Srbiji u Vršcu gde je bio kadetski korpus koji je kralj, zdušno podržavao i u Beogradu“, naveo je on.
Vest o njegovom ubistvu u Marseju se brzo proširila među ruskim izbeglicama širom sveta jer su svi znali ko je on, podsetio je Tarasjev i ispričao da su na ulazu u Ruski dom ubrzo nakon tog događaja bile postavljene dve spomen-ploče, jedna u čast cara Nikolaja Romanova, kao zaštitnika Srba, i druga u čast kralja Aleksandra kao zaštitnika Rusa, naveo je on.
Simboličan trenutak za sećanje na srpskog kralja
Predsednik Fondacije ,,Istorijska perspektiva", akademik SANU, Natalija Naročnicka je ocenila da je simbolično što se u trenutku kada se pravoslavni svet suprotstavlja Zapadu, sećamo života i tragedije srpskog kralja.
„Simbolično je i što smo se upoznali u epohi 90-tih i tada počeli borbu i podršku idejama koje je podržavao i kralj Aleksandar. Sudbine naših naroda su povezane, čak i kada elite odbijaju da to shvate. Golgota ruskog naroda i carske Rusije s početka 20. veka uticali su i na srpski narod, kao i raspad SSSR, jer da je Sovjetski Savez preživeo da li bi se Zapad osmelio na ono što je uradio Srbiji? Ako je kralj Aleksandar preživljavao sudbinu i dramu Rusije kao svoju, tako smo i mi preživljavali 90-tih godina srpsku dramu. Srpska tragedija 90-tih godina pomogla je nama Rusima da ponovo spoznamo sebe i krene svojim putem“, navela je ona.
Ona je, govoreći o kralju, navela i da je on shvatao da Rusima koji su izbegli u Srbiju nije dovoljno dati samo hleb, već da im podjednako važan i duhovni život i to im je omogućio.
Povezujući tu podršku sa današnjicom, Naročnicka je napomenula da je Srbija jedina zemlja koja otvoreno podržava Rusiju i gde se nesmetano može čuti ruska himna.
Dva srpska kralja - vojnika
Žak Ogar, pukovnik, stručnjak za geopolitiku ukazao je na simboliku predstavljanja ove knjige u Ruskom domu jer se govori o vremenima kada su tri zemlje bile prijatelji i saveznici.
Prema njegovim rečima, kralj Aleksandar je simbol trojnog pakta, pakta mira - srpsko-rusko-francuskog.
„Danas smo objedinjeni oko ličnosti kralja Aleksandra Karađorđevića. Dolazim iz stare francuske vojničke porodice. U francuskoj vojsci su dva popularna kralja - kralj Petar Prvi i kralj Aleksandar. Oni uživaju veliko poštovanje jer su to dva vojnika. Aleksandar Prvi je ratnik Balkanskih ratova a onda i Velikog rata. To je kralj koji ide zajedno sa svojim vojnicima, prijatelj admirala Geprata, Franša D`Eperea i drugih francuskih oficira“, rekao je on .
Pogledajte i:
