https://lat.sputnikportal.rs/20240408/opasna-tacka-preti-li-rat-totalni-rat-na-bliskom-istoku---1170867472.html
Opasna tačka: Preti li totalni rat na Bliskom istoku
Opasna tačka: Preti li totalni rat na Bliskom istoku
Sputnik Srbija
Otvoreni rat između Irana i Izraela u interesu je samo Tel Avivu i Vašingtonu. Zato Iran neće ići u otvorenu konfrontaciju sa Jevrejskom državom, iako obećava... 08.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-08T16:45+0200
2024-04-08T16:45+0200
2024-04-08T17:10+0200
svet
svet
svet – politika
iran
izrael
rat
osveta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111977/41/1119774120_0:408:4000:2658_1920x0_80_0_0_e58076cd475242d1dcae086feee31f72.jpg
Ukoliko bi Iran ušao u otvoreni rat sa Izraelom, SAD bi odmah stale na stranu Izraela, a najverovatnije i sa nekim njenim vazalima poput Nemačke, koja je u potpunosti na izraelskoj strani, komentariše nekadašnji novinar agencije Tanjug i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, mala verovatnoća da dođe do otvorenog sukoba dve države.Prvi put Izrael ugrozio integritet IranaPodsećamo, 1. aprila izraelska armija bombardovala je zgradu iranskog konzulata u sirijskoj prestonici Damasku u kome je poginulo trinaestoro ljudi – sedam Iranaca i šest Sirijaca.Iranski vrhovni vođa, Ali Hamnei upozorio je Izrael da će biti kažnjen zbog napada, dok je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Naser Kanani izjavio da će Iran zadržati pravo da preduzme recipročne postupke. Takođe, mediji su javili da je iz Teherana za Vašington otišla „važna diplomatska poruka“.Ovo nije prvi napad koji je izraelska vojska izvršila na ciljeve u svom okruženju za koje smatra da ih koristi Iran. Međutim, do sada nije bombardovano ni jedno iransko diplomatsko predstavništvo, zbog čega se ovaj napad smatra posebnom vrstom provokacije ugrožavanja teritorijalnog suvereniteta Islamske republike.Kombinovani iranski odgovorMeđutim, Korkodelovićevo je mišljenje da će se Iran, umesto da uđe u otvoreni sukob, orijentisati na jačanje odbrambenih kapaciteta, snažne simboličke gestove, kao i na akcije protiv Izraela. Teheran je već saopštio da ojačava vazdušnu odbranu i poručio je da ima barem osam vrsta raketa koje mogu da dosegnu do Izraela.Takozvana „osovina otpora“ koju čine proiranske snage na Bliskom istoku takođe će nastaviti sa aktivnostima, a moguće je i da će ih intenzivirati, dodaje on.Iranska diplomatska ofanzivaIran je počeo i diplomatsku ofanzivu – šef iranske diplomatije Hosein Amir Abdolahijan sastao se u Omanu sa vođom jemenskih Huta, a potom se zaputio za Damask. Prema Korkodelovićevim rečima, na taj način zvanični Teheran podseća da ima dobre odnose, kako sa državama na Bliskom istoku, tako i sa pojedinim regionalnim pokretima.Oman ima i kontakte sa Izraelom, tako da iranska poruka može da ode i na tu stranu, dodaje naš sagovornik.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240407/predsednik-parlamenta-irana-osveta-izraelu-bice-okrutna-1170844089.html
iran
izrael
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, iran, izrael, rat, osveta
svet, svet – politika, iran, izrael, rat, osveta
Opasna tačka: Preti li totalni rat na Bliskom istoku
16:45 08.04.2024 (Osveženo: 17:10 08.04.2024) Otvoreni rat između Irana i Izraela u interesu je samo Tel Avivu i Vašingtonu. Zato Iran neće ići u otvorenu konfrontaciju sa Jevrejskom državom, iako obećava osvetu zbog bombardovanja svog konzulata u Damasku. Ta osveta biće izvršena preko posrednika, a uz to, Iran bi mogao da povuče i neke poteze na simboličkom planu.
Ukoliko bi Iran ušao u otvoreni rat sa Izraelom, SAD bi odmah stale na stranu Izraela, a najverovatnije i sa nekim njenim vazalima poput Nemačke, koja je u potpunosti na izraelskoj strani, komentariše nekadašnji novinar agencije Tanjug i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.
Zbog toga je, prema njegovom mišljenju, mala verovatnoća da dođe do otvorenog sukoba dve države.
„To bi bio potpuni rat na Bliskom istoku. Jer, ako bi se recimo u taj rat umešale SAD, onda bi Iran mogao da cilja američke baze širom regiona – i u svom susedstvu i dalje“, navodi Korkodelović.
Prvi put Izrael ugrozio integritet Irana
Podsećamo, 1. aprila izraelska armija bombardovala je zgradu iranskog konzulata u sirijskoj prestonici Damasku u kome je poginulo trinaestoro ljudi – sedam Iranaca i šest Sirijaca.
Iranski vrhovni vođa, Ali Hamnei upozorio je Izrael da će biti kažnjen zbog napada, dok je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Naser Kanani izjavio da će Iran zadržati pravo da preduzme recipročne postupke. Takođe, mediji su javili da je iz Teherana za Vašington otišla „važna diplomatska poruka“.
Ovo nije prvi napad koji je izraelska vojska izvršila na ciljeve u svom okruženju za koje smatra da ih koristi Iran. Međutim, do sada nije bombardovano ni jedno iransko diplomatsko predstavništvo, zbog čega se ovaj napad smatra posebnom vrstom provokacije ugrožavanja teritorijalnog suvereniteta Islamske republike.
Kombinovani iranski odgovor
Međutim, Korkodelovićevo je mišljenje da će se Iran, umesto da uđe u otvoreni sukob, orijentisati na jačanje odbrambenih kapaciteta, snažne simboličke gestove, kao i na akcije protiv Izraela. Teheran je već saopštio da ojačava vazdušnu odbranu i poručio je da ima barem osam vrsta raketa koje mogu da dosegnu do Izraela.
„S druge strane, mislim da bi mogao da usledi jedan snažan simbolički gest – dalji rad na razvoju iranskog nuklearnog programa. To ne znači bombu, ali to znači dalje povećanje procenta obogaćenog uranijuma koji imaju u posedu“, navodi Korkodelović.
Takozvana „osovina otpora“ koju čine proiranske snage na Bliskom istoku takođe će nastaviti sa aktivnostima, a moguće je i da će ih intenzivirati, dodaje on.
„Mislim da je ova varijanta posrednog ratovanja, uz simboličke gestove i simboličke mere, u ovoj fazi nešto što će se događati“, smatra Korkodelović.
Iranska diplomatska ofanziva
Iran je počeo i diplomatsku ofanzivu – šef iranske diplomatije Hosein Amir Abdolahijan sastao se u Omanu sa vođom jemenskih Huta, a potom se zaputio za Damask. Prema Korkodelovićevim rečima, na taj način zvanični Teheran podseća da ima dobre odnose, kako sa državama na Bliskom istoku, tako i sa pojedinim regionalnim pokretima.
„Oman ostaje jedno od ključnih mesta na kojima se vodi tiha diplomatija. On ima ulogu posrednika u pregovorima Irana i SAD, kao i Irana sa Saudijskom Arabijom kada je to bilo potrebno. To je jedna vrsta arapske Ženeve. Ženeva je preglednija u diplomatskim aktivnostima. Međutim, u Omanu se to radi diskretnije, tako da ta Abdolahijanova poseta može da znači i da on želi da preko Omana pošalje poruke i Vašingtonu“, konstatuje on.
Oman ima i kontakte sa Izraelom, tako da iranska poruka može da ode i na tu stranu, dodaje naš sagovornik.
