Nismo ludi, samo plačemo za čistotom i ljubavlju
© AP Photo / PETER KOLLANYI
Pratite nas
Leonard Koen, poznat po svojoj dubokoj emotivnosti i neprolaznoj poetskoj snazi u muzici, ostavio je dubok trag i u svetu književnosti: pored toga što je bio pesnik koji je pevao svoje stihove, bio je i talentovani prozaista. O tome na jedinstven način svedoči do sada neobjavljena zbirka „Balet gubavaca“, nedavno prevedena i kod nas.
Ova knjiga, ocenjena kao gorka i zlokobna, sadrži roman i 15 kratkih priča koji pružaju fascinantan uvid u umetničku evoluciju jednog od najintrigantnijih umova 20. veka.
„Desilo se isto kao što se desio i u Buhenvaldu, Bergen-Belzenu i Aušvicu, i desiće se ponovo... i reći ćemo da je to plan nekog ludaka, ideja nekog ludaka; ali ludak smo mi sami, nasilnički planovi, okrutnosti i nečoveštva, sve je to naše, a mi nismo ludi, mi plačemo za čistotom i ljubavlju“, piše Koen u „Baletu gubavaca“, romanu koji je nastao između 1956. i 1961. godine, a koji je ostao neobjavljen sve do sada. Smešten u Montreal sredinom 1950-ih, roman istražuje teme nasilja, ljubavi i egzistencijalne krize kroz prizmu glavnog protagoniste i njegovih unutrašnjih sukoba.
Ljudska patnja, religiozno iskustvo, traganje za smislom
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Plačemo za čistotom
Ono što je karakterisalo Koenove prve pesme objavljene pre više od 6 decenija, u njegovoj ranoj književnosti postoji samo u naznakama. Umesto vlasnika prepoznatljivog dubokog glasa koji setno peva „Zbogom Merien“, ovde imamo usamljenog, poniženog muškarca, zadojenog sadizmom i nasiljem koji se ceri, udara i omalovažava.
„Koen se pre svega uvek obraća onima koji se osećaju izgubljeno, koji traže neku vrstu spasenja, kroz boga ili kroz seks. To su njegove teme koje su u fokusu, i to kroz celu njegovu karijeru. Ali ono što je iznenađenje jeste nasilje koje je ubačeno u celu priču i to je razlog zbog kojeg su izdavači bili toliko nepoverljivi sredinom 50-ih. Koen istražuje nasilje i kroz biblijske citate, objašnjava zašto volimo one koji su snažni i lepi, a imamo potrebu da dodatno ponižavamo one koji su već poniženi i ružni“, kaže prevodilac knjige Ana Stefanović.
Koenova književnost urliče
Ljudska patnja, religiozno iskustvo, traganje za smislom – sve ključne teme Koenove poetike su tu, zarobljene u dubokim slojevima glavnog junaka. I ovde Koen bira reči koje imaju snažan emotivni i simbolički značaj, ali, za razliku od pesnika – muzičara, ovde reči nisu tako „pevljive“. To je književnost koja urliče i dovodi čitaoca u stanje stalne pozornosti.
Tekstom otežanim citatima (od Šekspira do Dostojevskog) dominiraju religijski simboli i ikonografija. Koenova fascinacija duhovnošću i potraga za božanskim počela je u ovom romanu i pričama. Ona će možda svoj puni zamah dobiti u pesmi „Aleluja“, a do tada, priče o jednom gospodinu, koji se zove Jumor, „a rimuje se sa tumor“ biće dovoljno sakralne za jednu prostu kanadsku dušu.
U traganju za spasenjem
Kroz „Balet gubavaca“ Lenard Koen istražuje teme sa kojima se suočava svaki pojedinac - potragu za čistoćom, ljubavlju i smislom u svetu koji često izgleda surov i okrutan. Njegovi likovi su kompleksni i višedimenzionalni, a zapleti puni neočekivanih preokreta i dubokih emotivnih rezonanci. Takav je i njegov jezik – ispunjen paradoksima i groteskom.
„Moj je utisak da je njegov jezik veoma jezgrovit i pogađa ’pravo u centar’. Čini mi se da jezikom namerno želi da nam zgadi scenu koju opisuje. Kroz sve te grozne opise on provlači i biblijske citate i tera nas da se zapitamo kako zapravo da čitamo samu ’Bibliju’. Moram da priznam da sam veoma sporo čitala tekst i na momente sam imala grč u stomaku zbog osećaja realnosti. Koen je vrlo jasan i slikovit, on piše bez uvijanja, bez bojenja“, otkriva Ana Stefanović.
Koen je napravio četiri puna nacrta „Baleta gubavaca“ pre nego što je odustao od ovog teksta, iako ga je smatrao zanimljivijom knjigom od romana, „Omiljena igra“ i „Divni gubitnici“ nastalih skoro deceniju kasnije. Budući da je čuveni kanadski umetnik uživao reputaciju ozbiljnog pisca i kao takav bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, ostaje pitanje zašto je njegov prvi roman za njegovog života ostao neobjavljen.
Pogledajte i:
