https://lat.sputnikportal.rs/20240407/hoce-li-nato-direktno-uci-u-rat-protiv-rusije-video-1170781580.html
Hoće li NATO direktno ući u rat protiv Rusije /video/
Hoće li NATO direktno ući u rat protiv Rusije /video/
Sputnik Srbija
Izjava Emanuela Makrona o slanju vojnika NATO država na teritoriju Ukrajine uopšte nije bezazlena. Zapravo, ova najava dolazi kao planirani potez u... 07.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-07T16:30+0200
2024-04-07T16:30+0200
2024-04-07T16:30+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
nato
analize i mišljenja
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170741259_0:0:3036:1708_1920x0_80_0_0_62a9c11fe0e64e435aa512a73c12d01b.jpg
Iznenađenja, ma koliko bila važna pošto se tako stiče strateška ili taktička prednost protiv neprijatelja, sa stanovišta unutrašnje politike predstavljaju rizičan potez ukoliko nema unapred pretpostavljene i nedvosmislene podrške javnosti. Dakle, ono što neće proći kao tajno i iznenaditi neprijatelja, mora biti javno i pripremati javnost za buduće važne događaje.Nemačka se sprema, Francuska je spremnaNemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, mnogo pre francuskog predsednika istakao je kako će Bundesver „ponovo postati spreman za rat“. Za rat protiv koga? Nemačka se sprema za rat, dok je Francuska već spremna.Paralelno sa Makronovim najavama, od početka 2024. godine Ukrajina je potpisala sporazume o garancijama bezbednosti sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Kanadom, Italijom, Holandijom, Danskom...Češki predsednik Petr Pavel tumači kako ulazak NATO oficira i vojnika na teritoriju Ukrajine nije protivno međunarodnom pravu, te da je u krajnjoj liniji svejedno hoće li oni obučavati ukrajinske snage u okolini Kijeva ili bilo gde drugde u Evropi.Mirčea Džoana, nekada šef rumunske diplomatije, a danas zamenik generalnog sekretara NATO sumorno konstatuje kako se „Rusi spremaju za veća vojna dejstva“ kao i da treba očekivati sukobljavanja većih razmera. Sa čim će Ukrajinci ratovati? Koga još mogu mobilisati?Istovremeno, sam Stoltenberg ponavlja kako pomoć Ukrajini „nije milostinja“ već „ulaganje u našu sopstvenu bezbednost“, dok Žozep Borelj to dodatno pojašnjava: „Ne radi se samo o velikodušnosti. Ne radi se o podršci Ukrajini zato što volimo ukrajinski narod. To je u našem sopstvenom interesu. I takođe je u interesu Sjedinjenih Država kao globalnog igrača”.Kakva su očekivanja zapadne vojne alijanseNATO očekuje proširivanje i intenziviranje sukoba u Ukrajini, očigledno su zbog toga zabrinuti pošto im tako mogu biti narušeni strateški interesi, pa stvaraju pravnu osnovu za direktno raspoređivanje svojih snaga na teritoriji države koja nije članica saveza.Paralelno sa tim, priprema se i javnost da je direktno raspoređivanje snaga NATO članica u Ukrajini neminovno, mada neki (poput predsednika Češke) značaj tog koraka i dalje relativizuju, valjda da bi birači sve lakše „svarili“.Makron, sve su prilike, ništa nije izjavljivao ishitreno, niti je „istrčavao“ sa svojim predlogom nepripremljen.Bez obzira koliko njegov stav delovao iznenađujuće, to je bilo nužno pošto je drugačiji pristup predstavljao veliki rizik.U Evropi nema podrške javnosti za širenje sukobljavanja sa Rusijom, a što bi direktno raspoređivanje NATO snaga u Ukrajini nagovestilo, pa se samim tim takav potez nije mogao oposliti tajno. Ovako, javnim delovanjem stav se postepeno legitimizuje, postaje očekivan, protokom vremena opširno se obrazlaže potreba za njim i tako javnost navikava na neku novu realnost.U takvim okolnostima slanje NATO vojnika u Ukrajinu neće biti šokantno, samim tim neće ni proizvesti neke momentalne političke potrese na unutrašnjem planu, bez obzira na činjenicu što će većina i dalje ostati protiv takve odluke.Šta će da prelomi AmerikaNaravno, NATO najviše zavisi od SAD. Uprkos svim pokušajima da se objasni „demokratski karakter“ jedne vojne alijanse, radi se o asimetričnoj organizaciji sa hijerarhijski uređenom strukturom.A kada je reč o stavu SAD, tu značajan faktor igraju predstojeći izbori i sa njima povezana predizborna kampanja. Ukoliko bude neophodno za uspeh na izborima, Bajdenova administracija će se u ovaj posao uključiti intenzivnije. U suprotnom, prividno će ostajati po strani dopuštajući evropskim članicama da sprovode proces direktnog raspoređivanja svojih snaga korak po korak, dok se javnost u potpunosti ne navikne na novu realnost.Tek, sudeći po konstrukciji koja se gradi, ta nova realnost deluje verovatno. Deluje verovatnije da će se NATO direktnije uključivati u sukob, nego da će nemo posmatrati napredovanje ruske vojske ka zapadu.Izjave Makrona tu nisu nikakav izuzetak.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, rusija, nato, analize i mišljenja, emisija „prorok“
svet, svet – politika, rusija, nato, analize i mišljenja, emisija „prorok“
Hoće li NATO direktno ući u rat protiv Rusije /video/
Izjava Emanuela Makrona o slanju vojnika NATO država na teritoriju Ukrajine uopšte nije bezazlena. Zapravo, ova najava dolazi kao planirani potez u projektovanom pridobijanju javnosti zapadnoevropskih država za otpočinjanje nove faze sukobljavanja NATO protiv Rusije.
„Oni sve rade javno da ne bi izgledalo tajno.“ Citatom iz Balkanskog špijuna mogu se opisati i neka dešavanja u politici. Između ostalih i najave nekih važnih događaja. Jer, da bi se osigurao legitimitet donetih odluka kojima se utiče na važna dešavanja nužno je pridobiti podršku javnosti, a to se čini ciljanim i postepenim publikovanjem određenih stavova.
Iznenađenja, ma koliko bila važna pošto se tako stiče strateška ili taktička prednost protiv neprijatelja, sa stanovišta unutrašnje politike predstavljaju rizičan potez ukoliko nema unapred pretpostavljene i nedvosmislene podrške javnosti. Dakle, ono što neće proći kao tajno i iznenaditi neprijatelja, mora biti javno i pripremati javnost za buduće važne događaje.
Nemačka se sprema, Francuska je spremna
Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, mnogo pre francuskog predsednika istakao je kako će Bundesver „ponovo postati spreman za rat“. Za rat protiv koga? Nemačka se sprema za rat, dok je Francuska već spremna.
Paralelno sa Makronovim najavama, od početka 2024. godine Ukrajina je potpisala sporazume o garancijama bezbednosti sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Kanadom, Italijom, Holandijom, Danskom...
Češki predsednik Petr Pavel tumači kako ulazak NATO oficira i vojnika na teritoriju Ukrajine nije protivno međunarodnom pravu, te da je u krajnjoj liniji svejedno hoće li oni obučavati ukrajinske snage u okolini Kijeva ili bilo gde drugde u Evropi.
Mirčea Džoana, nekada šef rumunske diplomatije, a danas zamenik generalnog sekretara NATO sumorno konstatuje kako se „Rusi spremaju za veća vojna dejstva“ kao i da treba očekivati sukobljavanja većih razmera. Sa čim će Ukrajinci ratovati? Koga još mogu mobilisati?
Istovremeno, sam Stoltenberg ponavlja kako pomoć Ukrajini „nije milostinja“ već „ulaganje u našu sopstvenu bezbednost“, dok Žozep Borelj to dodatno pojašnjava: „Ne radi se samo o velikodušnosti. Ne radi se o podršci Ukrajini zato što volimo ukrajinski narod. To je u našem sopstvenom interesu. I takođe je u interesu Sjedinjenih Država kao globalnog igrača”.
Kakva su očekivanja zapadne vojne alijanse
NATO očekuje proširivanje i intenziviranje sukoba u Ukrajini, očigledno su zbog toga zabrinuti pošto im tako mogu biti narušeni strateški interesi, pa stvaraju pravnu osnovu za direktno raspoređivanje svojih snaga na teritoriji države koja nije članica saveza.
Paralelno sa tim, priprema se i javnost da je direktno raspoređivanje snaga NATO članica u Ukrajini neminovno, mada neki (poput predsednika Češke) značaj tog koraka i dalje relativizuju, valjda da bi birači sve lakše „svarili“.
Makron, sve su prilike, ništa nije izjavljivao ishitreno, niti je „istrčavao“ sa svojim predlogom nepripremljen.
Bez obzira koliko njegov stav delovao iznenađujuće, to je bilo nužno pošto je drugačiji pristup predstavljao veliki rizik.
U Evropi nema podrške javnosti za širenje sukobljavanja sa Rusijom, a što bi direktno raspoređivanje NATO snaga u Ukrajini nagovestilo, pa se samim tim takav potez nije mogao oposliti tajno. Ovako, javnim delovanjem stav se postepeno legitimizuje, postaje očekivan, protokom vremena opširno se obrazlaže potreba za njim i tako javnost navikava na neku novu realnost.
U takvim okolnostima slanje NATO vojnika u Ukrajinu neće biti šokantno, samim tim neće ni proizvesti neke momentalne političke potrese na unutrašnjem planu, bez obzira na činjenicu što će većina i dalje ostati protiv takve odluke.
Šta će da prelomi Amerika
Naravno, NATO najviše zavisi od SAD. Uprkos svim pokušajima da se objasni „demokratski karakter“ jedne vojne alijanse, radi se o asimetričnoj organizaciji sa hijerarhijski uređenom strukturom.
A kada je reč o stavu SAD, tu značajan faktor igraju predstojeći izbori i sa njima povezana predizborna kampanja. Ukoliko bude neophodno za uspeh na izborima, Bajdenova administracija će se u ovaj posao uključiti intenzivnije. U suprotnom, prividno će ostajati po strani dopuštajući evropskim članicama da sprovode proces direktnog raspoređivanja svojih snaga korak po korak, dok se javnost u potpunosti ne navikne na novu realnost.
Tek, sudeći po konstrukciji koja se gradi, ta nova realnost deluje verovatno. Deluje verovatnije da će se NATO direktnije uključivati u sukob, nego da će nemo posmatrati napredovanje ruske vojske ka zapadu.
Izjave Makrona tu nisu nikakav izuzetak.
