https://lat.sputnikportal.rs/20240407/dnr-deset-godina-od-proglasenja-suvereniteta-1170830169.html
Dan kada je Donjeck rekao „ne” fašizmu
Dan kada je Donjeck rekao „ne” fašizmu
Sputnik Srbija
Donjecka Narodna Republika 7. aprila slavi desetogodišnjicu proglašenja svog suvereniteta. Na ovaj dan 2014. godine usvojena je Deklaracija o suverenitetu DNR i... 07.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-07T10:44+0200
2024-04-07T10:44+0200
2024-04-07T11:03+0200
rusija
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
dnr
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/07/1170830020_0:83:3077:1813_1920x0_80_0_0_e2cfa326105c00da37b7122b3afd86c8.jpg
Neposredni učesnici tih događaja ispričali su za Sputnjik pod kojim uslovima su donete odluke o suverenitetu republike.Jedan od autora deklaracije o suverenitetu DNR, tadašnji član privremenog koordinacionog saveta DNR i aktuelni odbornik Narodnog Saveta republike Boris Litvinov, izjavio je za Sputnjik da ne bi promenio svoje postupke, sagledavajući aktuelne korake Ukrajine u odnosu na Donbas.„To je 7. aprila 2014. godine bila istorijska šansa – ne ići putem fašizacije društva. Na kraju krajeva, peti član Ustava Ukrajine je još uvek bio na snazi – izvor vlasti je narod, narod realizuje svoja prava neposredno ili preko predstavničkih organa. On je bio na snazi i bilo je potrebno postići sprovođenje ovih odredbi Ustava. Bilo je potrebno proglasiti akt o stvaranju nove države i doneti odluku“, objasnio je Litvinov.Jedan od potpisnika odluke kao kopredsedavajući prezidijuma bio je i aktuelni šef DNR Denis Pušilin.Litvinov je napomenuo da je upravo ova odluka konsolidovala akt o proglašenju državne nezavisnosti i proglašenje suvereniteta DNR.Prema njegovim rečima, on ne bi promenio svoje postupke pre deset godina, znajući do kakvih događaja su oni danas doveli.Deklaracija o suverenitetu je prvi put javno pročitana u zgradi Regionalne državne uprave (sadašnji Dom Vlade). Kako se to dogodilo, priseća se sadašnji odbornik Narodnog saveta DNR Petar Šimanovski.„Da bi se u potpunosti čulo sve što govorimo, bio nam je potreban megafon. Došao sam i pomogao da se ova informacija što više proširi u javnosti. Svi su dugo čekali ovu odluku. U tom trenutku to je bio prilično hrabar istorijski čin“, rekao je Šimanovski.Krajem novembra 2013. glavni trg u Kijevu – Trg nezavisnosti – zauzele su pristalice evropskih integracija, odmah nakon što je vlada najavila suspenziju potpisivanja pridruživanja EU. Prvog decembra, nakon što su specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova „Berkut“ rasturile miting za evropske integracije, kao odgovor su počeli masovni neredi u Kijevu. Demonstranti su zauzeli zgradu prestoničke skupštine. Kasnije je majdan postao epicentar sukoba između snaga bezbednosti i ekstremista koji su rezultirali desetinama žrtava. U februaru 2014. Vrhovna rada je uklonila sa vlasti tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča, koji je bio prinuđen da napusti Ukrajinu, a kasnije je za predsednika izabran Petro Porošenko. Nove ukrajinske vlasti su odgovornost za smrt više od sto ljudi prebacile na svog političkog protivnika Janukoviča i specijalnu jedinicu „Berkut“, koji negiraju umešanost u ubistva.Oni koji su preuzeli vlast u Ukrajini nakon državnog prevrata u aprilu 2014, započeli su takozvanu „antiterorističku operaciju“ protiv LNR i DNR, koje se nisu složile sa smenom vlasti i proglasile su nezavisnost. Takozvana „antiteroristička operacija“ dovela je do brojnih granatiranja naseljenih mesta LNR i DNR, kao i do ranjavanja i masovne pogibije stanovništva Donbasa.U februaru 2022. godine Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin je kao njen cilj naveo „zaštitu ljudi koji su osam godina bili izloženi zlostavljanju i genocidu od strane režima u Kijevu“. Da bi se to postiglo, prema njegovim rečima, planirano je da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.Već u septembru 2022. godine, nakon referenduma, DNR, LNR, Zaporoška i Hersonska oblast postale su deo Rusije. Kijev to ne priznaje i nastavlja da granatira teritorije ovih regiona.Pogledajte i:
dnr
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, dnr
rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, dnr
Dan kada je Donjeck rekao „ne” fašizmu
10:44 07.04.2024 (Osveženo: 11:03 07.04.2024) Donjecka Narodna Republika 7. aprila slavi desetogodišnjicu proglašenja svog suvereniteta. Na ovaj dan 2014. godine usvojena je Deklaracija o suverenitetu DNR i Akt o proglašenju državne nezavisnosti republike. Osim toga, odlučeno je da se referendum o samoopredeljenju DNR održi najkasnije do 11. maja 2014. godine.
Neposredni učesnici tih događaja ispričali su za Sputnjik pod kojim uslovima su donete odluke o suverenitetu republike.
Jedan od autora deklaracije o suverenitetu DNR, tadašnji član privremenog koordinacionog saveta DNR i aktuelni odbornik Narodnog Saveta republike Boris Litvinov, izjavio je za Sputnjik da ne bi promenio svoje postupke, sagledavajući aktuelne korake Ukrajine u odnosu na Donbas.
„To je 7. aprila 2014. godine bila istorijska šansa – ne ići putem fašizacije društva. Na kraju krajeva, peti član Ustava Ukrajine je još uvek bio na snazi – izvor vlasti je narod, narod realizuje svoja prava neposredno ili preko predstavničkih organa. On je bio na snazi i bilo je potrebno postići sprovođenje ovih odredbi Ustava. Bilo je potrebno proglasiti akt o stvaranju nove države i doneti odluku“, objasnio je Litvinov.
Jedan od potpisnika odluke kao kopredsedavajući prezidijuma bio je i aktuelni šef DNR Denis Pušilin.
Litvinov je napomenuo da je upravo ova odluka konsolidovala akt o proglašenju državne nezavisnosti i proglašenje suvereniteta DNR.
Prema njegovim rečima, on ne bi promenio svoje postupke pre deset godina, znajući do kakvih događaja su oni danas doveli.
„Da nismo preduzeli taj korak, sada bismo živeli u profašističkoj Ukrajini, pod diktatom Amerikanaca i u sukobu sa našom braćom i sestrama u Ruskoj Federaciji“, istakao je Litvinov.
Deklaracija o suverenitetu je prvi put javno pročitana u zgradi Regionalne državne uprave (sadašnji Dom Vlade). Kako se to dogodilo, priseća se sadašnji odbornik Narodnog saveta DNR Petar Šimanovski.
„Da bi se u potpunosti čulo sve što govorimo, bio nam je potreban megafon. Došao sam i pomogao da se ova informacija što više proširi u javnosti. Svi su dugo čekali ovu odluku. U tom trenutku to je bio prilično hrabar istorijski čin“, rekao je Šimanovski.
Krajem novembra 2013. glavni trg u Kijevu – Trg nezavisnosti – zauzele su pristalice evropskih integracija, odmah nakon što je vlada najavila suspenziju potpisivanja pridruživanja EU. Prvog decembra, nakon što su specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova „Berkut“ rasturile miting za evropske integracije, kao odgovor su počeli masovni neredi u Kijevu. Demonstranti su zauzeli zgradu prestoničke skupštine. Kasnije je
majdan postao epicentar sukoba između snaga bezbednosti i ekstremista koji su rezultirali desetinama žrtava. U februaru 2014. Vrhovna rada je uklonila sa vlasti tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča, koji je bio prinuđen da napusti Ukrajinu, a kasnije je za predsednika izabran Petro
Porošenko. Nove ukrajinske vlasti su odgovornost za smrt više od sto ljudi prebacile na svog političkog protivnika Janukoviča i specijalnu jedinicu „Berkut“, koji negiraju umešanost u ubistva.
Oni koji su preuzeli vlast u Ukrajini nakon državnog prevrata u aprilu 2014, započeli su takozvanu „antiterorističku operaciju“ protiv LNR i DNR, koje se nisu složile sa smenom vlasti i proglasile su nezavisnost. Takozvana „antiteroristička operacija“ dovela je do brojnih granatiranja naseljenih mesta LNR i DNR, kao i do ranjavanja i masovne pogibije stanovništva Donbasa.
U februaru 2022. godine Rusija je pokrenula
specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ruski predsednik Vladimir Putin je kao njen cilj naveo „zaštitu ljudi koji su osam godina bili izloženi zlostavljanju i genocidu od strane režima u Kijevu“. Da bi se to postiglo, prema njegovim rečima, planirano je da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Novi kanal Ljubinke Milinčić na Jutjubu
