https://lat.sputnikportal.rs/20240406/besplatno-a-perspektivno-kako-se-prijaviti-za-studije-u-rusiji-video-1170806684.html
Besplatno a perspektivno: Kako se prijaviti za studije u Rusiji /video/
Besplatno a perspektivno: Kako se prijaviti za studije u Rusiji /video/
Sputnik Srbija
Svake godine raste broj srpskih đaka koji odlaze u Rusiju na studiranje, a mogućnost besplatnog, odnosno budžetskog studiranja, privlačna je mnogima. Naši... 06.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-06T14:42+0200
2024-04-06T14:42+0200
2024-04-06T14:42+0200
društvo
srbija
srbija – društvo
rusija
rusija – društvo
društvo
studenti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110624/89/1106248963_0:160:3045:1873_1920x0_80_0_0_14b13e1dda8d5574c7baeed3dea47081.jpg
Una Momčilović iz Novog Sada privodi kraju osnovne studije međunarodnih odnosa u Nižnjem Novgorodu, a Nikola iz Banjaluke je upisao master kako bi dopunio svoje znanje iz oblasti nafte i gasa. Una je završila gimnaziju, a za priliku da studira u Rusiji je čula kada su u njenu školu došli predstavnici Univerziteta Lobačevski, gde i ona sada pohađa nastavu.Nikola Stojanović je išao u srednju građevinsku školu, a za program stipendiranja srpskih đaka je čuo kada su mu na čas došli predstavnici iz ruske ambasade i objasnili koje su sve mogućnosti koje Ruska Federacija pruža studentima iz inostranstva.Univerzitet u Tjumenu mu nije bio prvi izbor, ali za Moskvom ili Sankt Peterburgom, kaže, ne žali. Kada mu se i ukazala mogućnost prebacivanja, odbio je. Grad u Sibiru, industrijski i privredni centar, prirastao mu je za srce, a finansijski je pogodniji za studentski džep. Diploma se, kaže, vrednuje isto koliko i ona iz većih gradova, a znanje se podjednako stiče ukoliko se student posveti učenju.„Aplicirao sam, nisam imao šta da izgubim. Samo je bilo potrebno da prevedem potrebna dokumenta na ruski jezik, uz neke zdravstvene provere. Aplikacija je bila najprostija moguća, samo nešto osnovno. Po zakonu, u Rusiji možeš da apliciraš na studije kao strani državljanin, s tim što si obavezan da prvo pohađaš pripremni fakultet jednu godinu, ako već nemaš neki najniži nivo poznavanja jezika. Otišao sam na taj pripremni fakultet bez znanja ijedne reči na ruskom. Tamo su me prihvatili, sporazumevali smo se rukama, nogama, gestovima, ali sam najzad posle nekog vremena naučio ruski jezik“, rekao je Nikola u razgovoru za Sputnjik.Srpski centarUna objašnjava da je u vremenu kada je ona otpočela studije u Nižnjem Novgorodu bilo svega četvoro ili petoro studenata iz Srbije, dok ih je sada blizu trideset. Svake godine se sve više njih prijavi. Una nam priča da se vrlo brzo snašla i oslobodila, a da je učenje ruskog proteklo bez teškoća.Ona izučava odnose Srbije i Rusije, a kako kaže, uz sve veće interesovanje naših studenata, razvijaće se i obrazovnih segment bilateralnih odnosa.„Što se tiče prihvatanja, predivno su me prihvatili. U Nižnjem Novgorodu na Filološkom fakultetu postoji Srpski centar gde sam se prvo upoznala sa ruskim studentima koji su zainteresovani za učenje srpskog jezika i to mi je bio prvi kontakt sa Rusima, jer je u domu gde sam boravila bilo više stranaca, sa kojima sam se takođe družila na pripremnom fakultetu. Rusi su me odmah prihvatili“, priča nam Una.Umesto vojskeOno što Nikola izdvaja kao veliki plus je disciplina. Radna nedelja je rezervisana za učenje, a vikend za opuštanje a kada izađu vikendom, kaže Nikola, provode se „za sve pare“.Što se tiče samog studiranja, sistem je daleko stroži i ne može se dolaziti na vežbe i predavanja kad ko hoće, niti se može „večno“ studirati. Postoje jasno određena pravila kada i koliko sme da se izostane sa predavanja i vežbi, a poseban akcenat se stavlja na praktični deo nastave.„Na neki način, za mene je to bilo kao vojska. Mi ovde nemamo redovnu vojsku i za mene kao muškarca to je bilo odlično. Život u domu, sam o sebi brineš, kuvaš sebi. Imaš svoj raspored, zna se tačno šta radiš sutra, šta prekosutra i to je kod mene je stvorilo radne navike. Kažu da što si stariji sve ćeš manje želeti da učiš, a kod mene je obrnuto, ja tek sad hoću da učim, kad su mi pokazali šta je znanje i šta je knjiga“, priča Nikola.Stručnjak za ćevape i sarmeDok je studirao u Tjumenju tamo se, kaže naš sagovornik, nalazilo oko tri hiljade stranih studenata. Od Južne Amerike, preko Afrike, pa do Azije, danas ne postoji kutak sveta gde nema nekog prijatelja ili poznanika. Nikola je svoju zemlju i narod predstavljao ne samo znanjem i vrednim radom, već je učestvovao i u raznim konferencijama i skupovima, od kojih su neki bili posvećeni i kulinarstvu. Jer Stojanović nije samo stručnjak za naftu i gas, već i za ćevape i sarmu. To je dokazao time što je za svoja kulinarska umeća osvajao nagrade, pa i šporet na kojem su on i njegovi drugari iz studentskog doma kasnije kuvali.„Što se tiče Rusije i ruskog naroda, pored toga što generalno kao države gajimo te bratske odnose, način na koji sam tamo bio prihvaćen bio je i maltene bolji nego da sam bio kod kuće“, istakao je Nikola.Mirođija u svakoj čorbiIma i specifičnosti za koje im je trebalo vremena da se naviknu – Una u šali kaže da joj je teže od učenja stranog jezika tokom studiranja u Rusiji bilo navikavanje na mirođiju - Rusi je stavljaju u svako jelo i svaku čorbu. Nikola ovo potvrđuje i dodaje da je njemu za oko i zub zapala heljda. Dok se u Srbiji heljda smatra „fensi“ jelom koje košta, u Rusiji je vrlo pristupačna i koristi se kao prilog uz skoro svako jelo. Nikola je, naravno, ovu teoriju isprobao uz sarme i oduševio se. Danas mu, kaže, u Srbiji najviše nedostaje upravo heljda.Naravno, ruska kultura je nešto što je ostavilo veliki utisak na oboje.„Kulturološki su veoma bogati, Rusija ima bogatu istoriju, kulturu, sve je grandiozno, sve je ogromno, biblioteke su besplatne... Kada je reč o kulturnom sadržaju, mnogo pogodnosti pružaju, ne samo za studente, već generalno, za sve građane i državljane. Što se toga tiče, stvarno imaju dobar sistem“, rekao je Nikola.Poslovna perspektivaUna je na četvrtoj godini, a osnovne studije završava u junu. Planira da upiše master za finansije na Ekonomskom fakultetu, najverovatnije takođe na Lobačevskom. Želela bi da još dok je na master studijama krene da radi kao prevodilac, budući da su na njenom fakultetu dva strana jezika obavezna, dok je treći opcioni. Ima dosta poslovnih prilika što se tiče prevođenja, a na njoj je, kaže, da izabere kojim će putem poći.Nikola trenutno odrađuje kraj ugovora sa NIS-om koji je važio pet godina, odnosno onoliko koliko je trajalo njegovo stipendirano studiranje, sa sve jednom godinom pripremnog fakulteta za učenje jezika. Cilj mu je da nastavi svoj karijerni put i razvoj, da završi master na Tjumenjskom univerzitetu i stekne nova znanja koja su mu potrebna za napredovanje, iako se već sada, kako ističe s ponosom, po stečenom znanju i iskustvu razlikuje i odskače od svojih vršnjaka iz Srbije.„Za buduće studente mogu da preporučim da se u dogovoru sa roditeljima i porodicom odabere neki smislen smer. Što budete konkretniji u svom cilju, lakše ćete doći do njega, jer ćete znati koje korake treba da preduzmete da biste došli do njega“, zaključio je Nikola.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija, srbija – društvo, rusija, rusija – društvo, društvo, studenti
srbija, srbija – društvo, rusija, rusija – društvo, društvo, studenti
Besplatno a perspektivno: Kako se prijaviti za studije u Rusiji /video/
Svake godine raste broj srpskih đaka koji odlaze u Rusiju na studiranje, a mogućnost besplatnog, odnosno budžetskog studiranja, privlačna je mnogima. Naši studenti se vraćaju zadovoljni, bogatiji za iskustvo, prijateljstva, ali i znanje za koje kažu da ne bi mogli nigde drugde da dobiju. Apliciranje je prosto, jezik se brzo nauči, samo treba volje.
Una Momčilović iz Novog Sada privodi kraju osnovne studije međunarodnih odnosa u Nižnjem Novgorodu, a Nikola iz Banjaluke je upisao master kako bi dopunio svoje znanje iz oblasti nafte i gasa. Una je završila gimnaziju, a za priliku da studira u Rusiji je čula kada su u njenu školu došli predstavnici Univerziteta Lobačevski, gde i ona sada pohađa nastavu.
Nikola Stojanović je išao u srednju građevinsku školu, a za program stipendiranja srpskih đaka je čuo kada su mu na čas došli predstavnici iz ruske ambasade i objasnili koje su sve mogućnosti koje Ruska Federacija pruža studentima iz inostranstva.
Univerzitet u Tjumenu mu nije bio prvi izbor, ali za Moskvom ili Sankt Peterburgom, kaže, ne žali. Kada mu se i ukazala mogućnost prebacivanja, odbio je. Grad u Sibiru, industrijski i privredni centar, prirastao mu je za srce, a finansijski je pogodniji za studentski džep. Diploma se, kaže, vrednuje isto koliko i ona iz većih gradova, a znanje se podjednako stiče ukoliko se student posveti učenju.
„Aplicirao sam, nisam imao šta da izgubim. Samo je bilo potrebno da prevedem potrebna dokumenta na ruski jezik, uz neke zdravstvene provere. Aplikacija je bila najprostija moguća, samo nešto osnovno. Po zakonu, u Rusiji možeš da apliciraš na studije kao strani državljanin, s tim što si obavezan da prvo pohađaš pripremni fakultet jednu godinu, ako već nemaš neki najniži nivo poznavanja jezika. Otišao sam na taj pripremni fakultet bez znanja ijedne reči na ruskom. Tamo su me prihvatili, sporazumevali smo se rukama, nogama, gestovima, ali sam najzad posle nekog vremena naučio ruski jezik“, rekao je Nikola u razgovoru za Sputnjik.
Una objašnjava da je u vremenu kada je ona otpočela studije u Nižnjem Novgorodu bilo svega četvoro ili petoro studenata iz Srbije, dok ih je sada blizu trideset. Svake godine se sve više njih prijavi. Una nam priča da se vrlo brzo snašla i oslobodila, a da je učenje ruskog proteklo bez teškoća.
Ona izučava odnose Srbije i Rusije, a kako kaže, uz sve veće interesovanje naših studenata, razvijaće se i obrazovnih segment bilateralnih odnosa.
„Što se tiče prihvatanja, predivno su me prihvatili. U Nižnjem Novgorodu na Filološkom fakultetu postoji Srpski centar gde sam se prvo upoznala sa ruskim studentima koji su zainteresovani za učenje srpskog jezika i to mi je bio prvi kontakt sa Rusima, jer je u domu gde sam boravila bilo više stranaca, sa kojima sam se takođe družila na pripremnom fakultetu. Rusi su me odmah prihvatili“, priča nam Una.
Ono što Nikola izdvaja kao veliki plus je disciplina. Radna nedelja je rezervisana za učenje, a vikend za opuštanje a kada izađu vikendom, kaže Nikola, provode se „za sve pare“.
Što se tiče samog studiranja, sistem je daleko stroži i ne može se dolaziti na vežbe i predavanja kad ko hoće, niti se može „večno“ studirati. Postoje jasno određena pravila kada i koliko sme da se izostane sa predavanja i vežbi, a poseban akcenat se stavlja na praktični deo nastave.
„Na neki način, za mene je to bilo kao vojska. Mi ovde nemamo redovnu vojsku i za mene kao muškarca to je bilo odlično. Život u domu, sam o sebi brineš, kuvaš sebi. Imaš svoj raspored, zna se tačno šta radiš sutra, šta prekosutra i to je kod mene je stvorilo radne navike. Kažu da što si stariji sve ćeš manje želeti da učiš, a kod mene je obrnuto, ja tek sad hoću da učim, kad su mi pokazali šta je znanje i šta je knjiga“, priča Nikola.
Stručnjak za ćevape i sarme
Dok je studirao u Tjumenju tamo se, kaže naš sagovornik, nalazilo oko tri hiljade stranih studenata. Od Južne Amerike, preko Afrike, pa do Azije, danas ne postoji kutak sveta gde nema nekog prijatelja ili poznanika. Nikola je svoju zemlju i narod predstavljao ne samo znanjem i vrednim radom, već je učestvovao i u raznim konferencijama i skupovima, od kojih su neki bili posvećeni i kulinarstvu. Jer Stojanović nije samo stručnjak za naftu i gas, već i za ćevape i sarmu. To je dokazao time što je za svoja kulinarska umeća osvajao nagrade, pa i šporet na kojem su on i njegovi drugari iz studentskog doma kasnije kuvali.
„Što se tiče Rusije i ruskog naroda, pored toga što generalno kao države gajimo te bratske odnose, način na koji sam tamo bio prihvaćen bio je i maltene bolji nego da sam bio kod kuće“, istakao je Nikola.
Ima i specifičnosti za koje im je trebalo vremena da se naviknu – Una u šali kaže da joj je teže od učenja stranog jezika tokom studiranja u Rusiji bilo navikavanje na mirođiju - Rusi je stavljaju u svako jelo i svaku čorbu. Nikola ovo potvrđuje i dodaje da je njemu za oko i zub zapala heljda. Dok se u Srbiji heljda smatra „fensi“ jelom koje košta, u Rusiji je vrlo pristupačna i koristi se kao prilog uz skoro svako jelo. Nikola je, naravno, ovu teoriju isprobao uz sarme i oduševio se. Danas mu, kaže, u Srbiji najviše nedostaje upravo heljda.
Naravno, ruska kultura je nešto što je ostavilo veliki utisak na oboje.
„Kulturološki su veoma bogati, Rusija ima bogatu istoriju, kulturu, sve je grandiozno, sve je ogromno, biblioteke su besplatne... Kada je reč o kulturnom sadržaju, mnogo pogodnosti pružaju, ne samo za studente, već generalno, za sve građane i državljane. Što se toga tiče, stvarno imaju dobar sistem“, rekao je Nikola.
Una je na četvrtoj godini, a osnovne studije završava u junu. Planira da upiše master za finansije na Ekonomskom fakultetu, najverovatnije takođe na Lobačevskom. Želela bi da još dok je na master studijama krene da radi kao prevodilac, budući da su na njenom fakultetu dva strana jezika obavezna, dok je treći opcioni. Ima dosta poslovnih prilika što se tiče prevođenja, a na njoj je, kaže, da izabere kojim će putem poći.
„Poručila bih mladima u Srbiji da probaju studiranje u Rusiji i da se sigurno neće pokajati. Tamo će ih dočekati ljudi koji su puni ljubaznosti i topline kakvi smo i mi. U početku jezik može biti barijera, ali uz trud će se i to prevazići“.
Nikola trenutno odrađuje kraj ugovora sa NIS-om koji je važio pet godina, odnosno onoliko koliko je trajalo njegovo stipendirano studiranje, sa sve jednom godinom pripremnog fakulteta za učenje jezika. Cilj mu je da nastavi svoj karijerni put i razvoj, da završi master na Tjumenjskom univerzitetu i stekne nova znanja koja su mu potrebna za napredovanje, iako se već sada, kako ističe s ponosom, po stečenom znanju i iskustvu razlikuje i odskače od svojih vršnjaka iz Srbije.
„Za buduće studente mogu da preporučim da se u dogovoru sa roditeljima i porodicom odabere neki smislen smer. Što budete konkretniji u svom cilju, lakše ćete doći do njega, jer ćete znati koje korake treba da preduzmete da biste došli do njega“, zaključio je Nikola.
