https://lat.sputnikportal.rs/20240405/americki-mediji-norveska-razmislja-o-izlasku-iz-rio-tinta---zbog-zastite-zivotne-sredine--1170785966.html
Američki mediji: Norveška razmišlja o izlasku iz Rio Tinta - zbog zaštite životne sredine
Američki mediji: Norveška razmišlja o izlasku iz Rio Tinta - zbog zaštite životne sredine
Sputnik Srbija
Savetnik za etiku norveškog državnog fonda, vrednog 1,6 hiljada milijardi dolara, razmatra da li da preporuči investitoru da se odrekne svog više milijardi... 05.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-05T14:32+0200
2024-04-05T14:32+0200
2024-04-05T15:16+0200
svet
svet
svet – ekonomija
ekonomija
norveška
rio tinto
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/05/1170785820_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_bf0d9f0ec62c8c6de4b8f9b9f86bce79.jpg
Kako se navodi, razgovori o tome su u toku, ali konačna odluka još nije doneta.Savet za etiku je, naime, saopštio Rio Tintu da poslednjih meseci procenjuje kompaniju zbog štete koju ona ima po životnu sredinu zbog operacija u brazilskom Amazonu.Najveći svetski državni fond, koji poseduje 1,5 odsto globalnih akcija na berzi u 8.800 kompanija, razmatra investicije „Norges Bank Investment Management“, operatera fonda.Reč je o jednom od od najvećih zainteresovanih strana u Rio Tintu koji je 31. decembra posedovao udeo od 2,24 odsto koji je vredan 2,7 milijardi dolara, prenosi Rojters i napominje da su londonske akcije Rio Tinta pale za 0,8 odsto na 5.078 penija.Zabrinutost saveta oko rudarske kompanije uglavnom je bila usmerena na krčenje šuma i delimično vlasništvo rudara nad operacijom u severnom Brazilu pod nazivom „Mineracao Rio do Norte“ ili MRN, u kojoj Rio Tinto poseduje 22 odsto.Iz MRN-a ističu da su najveći brazilski proizvođač boksita, koji se koristi za proizvodnju aluminijuma, sa proizvodnjom od oko 12 miliona tona godišnje. Navode i da rudarske aktivnosti u oblasti u kojoj posluje podležu rigoroznom okviru za izdavanje dozvola za zaštitu životne sredine i da rade strogo u skladu sa brazilskim zakonima i propisima.Ovo, inače, nije prvi put da se Rio Tinto našao na meti savetnika za etiku. „Norges Bank Investment Management“ je prodao svoj udeo u kompaniji 2008. godine, navodeći štetu po životnu sredinu koju je prouzrokovao rudnik u Indoneziji, u kome je Rio Tinto imao udeo. Rio Tintu je dozvoljen povratak u fond 2019. godine nakon što je kompanija prodala svoj udeo u tom rudniku za 3,5 milijardi dolara.Pogledajte i:
norveška
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, ekonomija, norveška, rio tinto
svet, svet – ekonomija, ekonomija, norveška, rio tinto
Američki mediji: Norveška razmišlja o izlasku iz Rio Tinta - zbog zaštite životne sredine
14:32 05.04.2024 (Osveženo: 15:16 05.04.2024) Savetnik za etiku norveškog državnog fonda, vrednog 1,6 hiljada milijardi dolara, razmatra da li da preporuči investitoru da se odrekne svog više milijardi dolara vrednog udela u rudarskom gigantu Rio Tinto zbog zabrinutosti za životnu sredinu, objavio je „Volstrit džurnal“, pozivajući se na neimenovane izvore.
Kako se
navodi, razgovori o tome su u toku, ali konačna odluka još nije doneta.
Savet za etiku je, naime, saopštio Rio Tintu da poslednjih meseci procenjuje kompaniju zbog štete koju ona ima po životnu sredinu zbog operacija u brazilskom Amazonu.
Najveći svetski državni fond, koji poseduje 1,5 odsto globalnih akcija na berzi u 8.800 kompanija, razmatra investicije „Norges Bank Investment Management“, operatera fonda.
Reč je o jednom od od najvećih zainteresovanih strana u Rio Tintu koji je 31. decembra posedovao udeo od 2,24 odsto koji je vredan 2,7 milijardi dolara,
prenosi Rojters i napominje da su londonske akcije Rio Tinta pale za 0,8 odsto na 5.078 penija.
Zabrinutost saveta oko rudarske kompanije uglavnom je bila usmerena na krčenje šuma i delimično vlasništvo rudara nad operacijom u severnom Brazilu pod nazivom „Mineracao Rio do Norte“ ili MRN, u kojoj Rio Tinto poseduje 22 odsto.
Iz MRN-a ističu da su najveći brazilski proizvođač boksita, koji se koristi za proizvodnju aluminijuma, sa proizvodnjom od oko 12 miliona tona godišnje. Navode i da rudarske aktivnosti u oblasti u kojoj posluje podležu rigoroznom okviru za izdavanje dozvola za zaštitu životne sredine i da rade strogo u skladu sa brazilskim zakonima i propisima.
Ovo, inače, nije prvi put da se Rio Tinto našao na meti savetnika za etiku. „Norges Bank Investment Management“ je prodao svoj udeo u kompaniji 2008. godine, navodeći štetu po životnu sredinu koju je prouzrokovao rudnik u Indoneziji, u kome je Rio Tinto imao udeo.
Rio Tintu je dozvoljen povratak u fond 2019. godine nakon što je kompanija prodala svoj udeo u tom rudniku za 3,5 milijardi dolara.
