Ovo su istinski „neznani“ junaci Srbije u posthumanom vremenu laži
18:41 03.04.2024 (Osveženo: 16:19 04.04.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Junaci bez plašta i heroji bez maski, naši sugrađani, svakodnevni, „obični“ ljudi pored kojih prolazimo svaki dan na ulici, sakupili su se danas u Skupštini Beograda gde su im uručene „srpske legije časti“, u jednoj od, „najlepših, najdirljivijih i najčarobnijih akcija“ današnjice.
Ovako pesnik i akademik Matija Bećković opisuje dodelu plaketa pri manifestaciji „Najplemenitiji podvig godine“ koju „Večernje novosti“ organizuju 61. godinu za redom. Zlatne, srebrne, pojedinačne i kolektivne plakete za dela čojstva, junaštva, plemenitosti i nesebičnosti posebno je značajno u, kako nam Bećković kaže, ovom „nehumanom, postistinitom i postmoralnom vremenu“.
Svi su narodi tražili odgovor na pitanje ko je njihov najveći junak i svi su se na kraju složili da je to neznani junak. Taj je nešto učinio šta ljudi ne znaju i šta samo Bog zna. U ovoj akciji „Večernjih novosti“ za najplemenitiji podvig godine, pojavljuju se sve sami neznani junaci. Ni oni sami nisu znali da su sposobni da naprave takav podvig. Možda samo jedan sekund pre nego što su se odlučili na takav gest nisu ni slutili da su za to sposobni, a onda su sebe nadmašili i vinuli se nebu pod oblake, rekao je Bećković za Sputnjik.
Nagrada Večernjih novosti „Najplemenitiji podvig godine“
© Sputnik / Lola Đorđević
Grob bitniji od kuće
Jedni od junaka današnjice i nosioci zlatne plakete za najplemenitiji pojedinačan podvig su braća Miloš i Stefan sa Kosova. Njihov jedini greh je bio taj što su Srbi. Vraćajući se uoči prošlog Božića sa badnjakom kući, na njih je pripadnik tzv. Kosovske bezbednosne službe pucao iz kola u pokretu. Miloš, koji je tada imao 21 godinu, pogođen je u šaku, dok je dvanaestogodišnji Stefan pogođen u rame.
Oni su danas živi, zdrvi i nasmejani, a ove godine su ponovo išli u badnjake. Milošev otac, Zvonko Stojanović, rekao je za Sputnjik da je vrlo dobro svestan i vremena i mesta u kojem živi sa svojom porodicom, ali da iskreno nije mogao ni da zamisli da će se tako nešto desiti.
Zvonko se u trenutku kada je pucano na Miloša i Stefana nalazio u dvorištu svoje kuće. Zazvonio mu je telefon i rečeno mu je da dođe do ambulante jer mu je sin tamo. Tih desetak, petnaest minuta koliko ima od kuće Stojanovića do ambulante, kaže Zvonko, bili su mu najduži i najteži u životu. Ipak, ideja da se odsele sa Kosova i iz Gotovuše kraj Štrpca, ne dolazi u obzir.
Suze Stefana Stojanovića iz Gotovuše kod Štrpca dobitnika Zlatne plakete za dečji podvig
© Sputnik /
Lola Đorđević
Citirao bih samo našeg prijatelja, glumca Milana Vasića, koji je rođen u Kosovskoj Kamenici. On je rekao da si, ako nemaš kuću – beskućnik, ali ako nemaš svoj grob, e onda kao da nisi ni postojao. Znači ni jednog momenta nismo pokušavali ili mislili da odemo odatle, jer su nam tu dedovi i pradedovi, a tu je i nama mesto, tu pripadamo, izjavio je Zvonko Stojanović za Sputnjik.
Kaže da je zahvalan Bogu što je sve ispalo kako je ispalo, jer je moglo daleko gore da se završi, o čemu ne želi ni da razmišlja i da je bitno decu učiti čojstvu i junaštvu. Zvonko je završio razgovor sa Sputnjikom sa osmehom na licu i rečima „život se nastavlja normalnim tokom“, kao da mu neko iz čista mira nije pucao na sina i kao da ne živi na mestu gde je život sve samo ne „normalan“.
U svetu postoji jedno carstvo
Dvadeset četiri sata, petnaestoro dece i jedan profesor matematike je sve što je potrebno da se sagradi kuća. Izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Mile Dubljević“ iz Bogovođe u Lajkovcu, predvođeno nastavnikom Ivanom Živanovićem, sagradilo je kuću za svojih petoro prijatelja iz romskog naselja Palež, nadomak Pepeljevca. Petoro braće i sestara živi bez majke i sa bolesnim ocem, a dvojica najstarije braće, pored škole, zarađuju za život sebi i svojoj porodici.
Na ideju smo došli zahvaljujući našem nastavniku matematike. On nam je predložio da drugarima obezbedimo krov nad glavom jer nisu imali neophodne uslove za život i onda smo svi to primenili i izgradili kuću. Nadam se da će biti još mnogo više ovakvih akcija, rekla je učenica osmog razreda Natalija Kostić.
Učenici izdvojenog odeljenja u Bogovađi OŠ "Mile Dubljević" u Lajkovcu
© Sputnik / Lola Đorđević
Ivan Živanović kaže da je sagrađeni objekat mali dimenzijama, ali da je za decu ogroman. Jedni su dobili krov nad glavom, a drugi su pokazali da su tako mali već postali veliki i dobili su jednu veliku životnu lekciju. Družina osnovaca iz Bogovođe predvođena nastavnikom Živkovićem već planira svoj naredni poduhvat koji ne žele da objave pre nego što se realizuje, ali ističu da se „ne možemo ovde zaustaviti“.
Spisak je dugačak
Spisak onih koji zaslužuju priznanje i naklon zbog svoje nesebičnosti svakako je dugačak. Pored Stefana, Miloša i đaka nastavnika Živanovića, zlatnu plaketu su dobili i vatrogasci-spasioci MUP Srbije koji su otišli u misiju spasavanja nakon što je razorni zemljotres pogodio Tursku. Njih 45 uz pomoć službenog psa Zigija provodili su dane i noći u potrazi za preživelima, rizikujući i svoj život.
Priznanje za najplemenitiji kolektivni podvig uručeno je vatrogascima-spasiocima MUP Srbije. Uručenju nagrade prisustvovao je i pas Zigi.
© Sputnik / Lola Đorđević
Tu je i samohrana majka i pripadnica „Kobri“ Tamara Morović, koja je deo svoje jetre donirala kolegi obolelom od autoimune bolesti, a posthumno je odlikovan i dečak-heroj Milan Stevanović koji se udavio pokušavajući da izvuče iz vode i spase svog najboljeg druga neplivača.
Ne treba izostaviti ni Srpski kulturno-informativni centar ,,Spona" iz Skoplja, koji punih 18 godina učvršćuje veze između Srba iz Severne Makedonije i matice. Od zaseoka Josifova, Marvinaca na krajnjem jugu, preko Skopske Crne Gore, Starog Nagoričana, Ljubodraga, Tabanovaca... Srbi iz Severne Makedonije održavaju veze sa svojim sunarodnicima iz Srbije, a ,,Spona" pomaže i decu sa Kosova, zbog čega je srebrna plaketa uručena i Milutinu Stančiću.
Zlatnu plaketu za pojedinačni podvig primila je Tamara Morović (42), pripadnica elitne jedinice "Kobre" Vojske Srbije, koja je donirala deo jetre u želji da spase život svom kolegi Dušanu Kuskovskom, obolelom od autoimune bolesti.
© Sputnik / Lola Đorđević
Za sve nabrojane, kao i za desetoro dobitnika srebrne plakete, podeljene su nagrade, dok je za sve ostale nagrada ta što imamo privilegiju da se zovemo sunarodnicima, poznanicima, komšijama, prijateljima, rođacima ovakvih nesebičnih „neznanih junaka“ velike hrabrosti i još većeg srca.
Dobitnici priznanja "Najplemenitiji podvig godine"
© Sputnik / Lola Đorđević
