https://lat.sputnikportal.rs/20240403/felinijev-asistent-rezimski-reditelj-majstor-koji-je-odredio-glavni-tok-jugoslovenskog-filma-marija-jakovljevic-1170669134.html
Felinijev asistent, režimski reditelj – majstor koji je odredio glavni tok jugoslovenskog filma
Felinijev asistent, režimski reditelj – majstor koji je odredio glavni tok jugoslovenskog filma
Sputnik Srbija
Veljko Bulajić je legenda jugoslovenske kulture i kinematografije, jedan od ljudi koji su krucijalno uticali na moj profesionalni put, kaže za Sputnjik glumac i... 03.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-03T22:00+0200
2024-04-03T22:00+0200
2024-04-04T10:22+0200
kultura
kultura
film
reditelj
radoš bajić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/03/1170667028_0:12:764:441_1920x0_80_0_0_d437f96fba772778a864cb8e3b6fd9f0.png
Bajić ističe da bez obzira na dugovečnost Veljka Bulajića, koji je preminuo u 97. godini, njegov odlazak je veliki gubitak za kinematografiju Jugoistočne Evrope:„On spada u red velikana jugoslovenske kinematografije, a svakako i srpske jer je veliki broj filmova radio ovde i bio oslonjen na srpske glumce i filmske radnike“.Na velika vrata sam ušao u kinematografijuSeća se Bajić i svoje prve uloge:„Atentat u Sarajevu“ je bila velika jugoslovensko-američko- češka koprodukcija i Radoš Bajić je proveo dve godine radeći sa Bulajićem:„Nosim ga u najlepšem i najboljem sećanju zato što sam kao žutokljunac, koji je malo znao kako treba igrati u filmu, imao priliku da igram sa najvećim zvezdama jugoslovenske i svetske kinematografije, da snimam sa Kristoferom Plamerom, Florindom Bolkan, Maksimilijanom Šelom. Zato je uloga Veljka Bulajića u mom životu veoma važna“.Ne treba ga svojatatiVeljko Bulajić je rođen u Vilusima na pola puta od Trebinja do Nikšića, 22. marta 1928. godine. Do izbijanja Drugog svetskog rata boravio je u Sarajevu, da bi se potom sa porodicom vratio u Viluse i 13. maja 1941. godine sa dvojicom braće otišao u rat. Najstariji Veljkov brat Đorđe je poginuo, Stevan i Veljko su preživeli, iako su i sami bili ranjavani tokom rata.Nakon rata počeo je da radi u Domu JNA u Zagrebu. Upisao je filmsku režiju u Rimu, gde je diplomirao 1959. i brzo počeo da radi kao asistent velikim rediteljima kao što su Federiko Felini i Vitorio de Sika.Vratio se u Jugoslaviju i karijeru počeo sa kratkim ostvarenjima „Kamen i more“ i „Brod lutalica“ 1953, a prvi dugometražni igrani film „Vlak bez voznog reda“ snimio je šest godina kasnije i bio nagrađen sa dve „Zlatne arene“ u Puli i Nagradom grada Zagreba.Sledi „Rat“ 1960. nagrađen Zlatnom i Srebrnom arenom u Puli, „Uzavreli grad“ 1961. ovenčan najvećom nagradom u Puli, a ostvarenja „Kozara“, „Vlak bez voznog reda“, „Atentat u Sarajevu“, i naravno „Bitka na Neretvi“ bili su na vrhu liste najgledanijih filmova u bivšoj Jugoslaviji.Iza mene je stajao TitoLaureat je i Zlatnog lava u Veneciji, Zlatne nimfe u Monte Karlu, nagrade za režiju u San Sebastijanu i Nju Delhiju, Zlatne medalje na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, a „Bitka na Neretvi“ je bila nominovana za Oskara.„Bio sam i ostao u potpunosti režimski reditelj. Iza mene i mojih filmova je stajao lično maršal Tito. Svaki moj film je koštao koliko i 17 jugoslovenskih filmova. I te kako sam bio privilegovan i time se ponosim jer sam domovini Jugoslaviji i svom narodu donosio ugled i novac“, izjavio je Bulajić 2010. godine.Jedini je koji se sa ovih prostora može pohvaliti time da su mu u filmovima igrali Jul Briner i Orson Vels, ali i Sergej Bondarčuk. Kuriozitet je da mu je plakat za „Bitku na Neretvi“ uraditi čuveni Pablo Pikaso, koji je uradio samo dva filmska plakata - jedan za Bunjuelovog „Andaluzijskog psa“ iz 1929. godine, a drugi za „Bitku na Neretvi“ tačno četiri decenije kasnije.Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je Veljko Bulajić svojim najpoznatijim filmovima obeležio jednu epohu i postao simbol glavnog toka jugoslovenske kinematografije prema kome su se određivali svi kako oni koji su taj tok sledili, tako i oni koji su išli mimo njega:„Imao je istančan osećaj da prepozna važnu temu i da je filmski uobliči u komunikativnu formu, a njegov opus zaslužuje da se sagleda i izvan uobičajenih interpretacija“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, film, reditelj, radoš bajić
kultura, film, reditelj, radoš bajić
Felinijev asistent, režimski reditelj – majstor koji je odredio glavni tok jugoslovenskog filma
22:00 03.04.2024 (Osveženo: 10:22 04.04.2024) Veljko Bulajić je legenda jugoslovenske kulture i kinematografije, jedan od ljudi koji su krucijalno uticali na moj profesionalni put, kaže za Sputnjik glumac i reditelj Radoš Bajić na vest o odlasku autora filmova „Vlak bez voznog reda“, „Kozara“, „Bitka na Neretvi“.
Bajić ističe da bez obzira na dugovečnost Veljka Bulajića, koji je preminuo u 97. godini, njegov odlazak je veliki gubitak za kinematografiju Jugoistočne Evrope:
„On spada u red velikana jugoslovenske kinematografije, a svakako i srpske jer je veliki broj filmova radio ovde i bio oslonjen na srpske glumce i filmske radnike“.
Na velika vrata sam ušao u kinematografiju
Seća se Bajić i svoje prve uloge:
„Nakon jednog velikog kastinga kojim je bila pokrivena cela bivša Jugoslavija - od Triglava do Vardara i šire, odabrao me je Bulajić za tumača jedne od glavnih uloga u filmu 'Atentat u Sarajevu' gde sam igrao Nedeljka Čabrinovića. Praktično sam na velika vrata ušao u kinematografiju još kao mladi glumac, debitant, sa još nezavršenom akademijom“.
„Atentat u Sarajevu“ je bila velika jugoslovensko-američko- češka koprodukcija i Radoš Bajić je proveo dve godine radeći sa Bulajićem:
„Nosim ga u najlepšem i najboljem sećanju zato što sam kao žutokljunac, koji je malo znao kako treba igrati u filmu, imao priliku da igram sa najvećim zvezdama jugoslovenske i svetske kinematografije, da snimam sa Kristoferom Plamerom, Florindom Bolkan, Maksimilijanom Šelom. Zato je uloga Veljka Bulajića u mom životu veoma važna“.
Veljko Bulajić je rođen u Vilusima na pola puta od Trebinja do Nikšića, 22. marta 1928. godine. Do izbijanja Drugog svetskog rata boravio je u Sarajevu, da bi se potom sa porodicom vratio u Viluse i 13. maja 1941. godine sa dvojicom braće otišao u rat. Najstariji Veljkov brat Đorđe je poginuo, Stevan i Veljko su preživeli, iako su i sami bili ranjavani tokom rata.
Nakon rata počeo je da radi u Domu JNA u Zagrebu. Upisao je filmsku režiju u Rimu, gde je diplomirao 1959. i brzo počeo da radi kao asistent velikim rediteljima kao što su Federiko Felini i Vitorio de Sika.
Vratio se u Jugoslaviju i karijeru počeo sa kratkim ostvarenjima „Kamen i more“ i „Brod lutalica“ 1953, a prvi dugometražni igrani film „Vlak bez voznog reda“ snimio je šest godina kasnije i bio nagrađen sa dve „Zlatne arene“ u Puli i Nagradom grada Zagreba.
Sledi „Rat“ 1960. nagrađen Zlatnom i Srebrnom arenom u Puli, „Uzavreli grad“ 1961. ovenčan najvećom nagradom u Puli, a ostvarenja „Kozara“, „Vlak bez voznog reda“, „Atentat u Sarajevu“, i naravno „Bitka na Neretvi“ bili su na vrhu liste najgledanijih filmova u bivšoj Jugoslaviji.
„Mislim da je pogrešno da se Veljko Bulajić svojata. Vidim da braća Hrvati već ističu da je on najveći hrvatski reditelj, Crnogorci da je najveći crnogorski reditelj. Lik i delo gospodina Bulajića daleko prevazilazi sve ove prostore i ima značajno mesto i u svetskoj kinematografiji“, smatra Radoš Bajić.
Laureat je i Zlatnog lava u Veneciji, Zlatne nimfe u Monte Karlu, nagrade za režiju u San Sebastijanu i Nju Delhiju, Zlatne medalje na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, a „Bitka na Neretvi“ je bila nominovana za Oskara.
„Bio sam i ostao u potpunosti režimski reditelj. Iza mene i mojih filmova je stajao lično maršal Tito. Svaki moj film je koštao koliko i 17 jugoslovenskih filmova. I te kako sam bio privilegovan i time se ponosim jer sam domovini Jugoslaviji i svom narodu donosio ugled i novac“, izjavio je Bulajić 2010. godine.
Jedini je koji se sa ovih prostora može pohvaliti time da su mu u filmovima igrali Jul Briner i Orson Vels, ali i Sergej Bondarčuk. Kuriozitet je da mu je plakat za „Bitku na Neretvi“ uraditi čuveni Pablo Pikaso, koji je uradio samo dva filmska plakata - jedan za Bunjuelovog „Andaluzijskog psa“ iz 1929. godine, a drugi za „Bitku na Neretvi“ tačno četiri decenije kasnije.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je Veljko Bulajić svojim najpoznatijim filmovima obeležio jednu epohu i postao simbol glavnog toka jugoslovenske kinematografije prema kome su se određivali svi kako oni koji su taj tok sledili, tako i oni koji su išli mimo njega:
„Imao je istančan osećaj da prepozna važnu temu i da je filmski uobliči u komunikativnu formu, a njegov opus zaslužuje da se sagleda i izvan uobičajenih interpretacija“.
