https://lat.sputnikportal.rs/20240401/misterija-proteina-da-li-cudesni-mali-organizmi-mogu-biti-kljuc-ljudske-dugovecnosti-video-foto-1170575479.html
Misterija proteina: Da li čudesni mali organizmi mogu biti ključ ljudske dugovečnosti /video, foto/
Misterija proteina: Da li čudesni mali organizmi mogu biti ključ ljudske dugovečnosti /video, foto/
Sputnik Srbija
U carstvu biološke otpornosti tardigradi, odnosno dugovečni ili vodeni medvedi, vladaju nadmoćno vraćajući se iz ekstremnih uslova zahvaljujući svojoj... 01.04.2024, Sputnik Srbija
2024-04-01T23:00+0200
2024-04-01T23:00+0200
2024-04-01T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/14/1161495467_0:126:1200:801_1920x0_80_0_0_c4ee0d24952d89100a68a0d3adc06415.jpg
Nedavna studija naučnika sa Univerziteta Vajoming bavila se molekularnim tajnama tardigrada, otkrivajući uvide koji bi mogli da naprave revoluciju u našem razumevanju tolerancije na fizički stres. Centralno mesto u njihovom istraživanju bila je uloga specifičnih tardigradnih proteina u metaboličkoj regulaciji, posebno proteina poznatog kao CAHS D, poznatog po svojoj sposobnosti da štiti od isušivanja.Fenomen biomolekularne kondenzacijeNaučnici su otkrili da, kada je podvrgnut fizičkom stresu, CAHS D prolazi kroz transformativnu promenu, poprimajući stanje poput gela koje štiti esencijalne molekule, čime se čuva ćelijski integritet. Kao što je objašnjeno u prethodno pomenutoj studiji, ovaj fenomen biomolekularne kondenzacije objašnjava sposobnost tardigrada da izdrže isušivanje.Njihovi nalazi, takođe, sežu dalje od puke taktike preživljavanja, nagoveštavajući potencijalne primene u ljudskoj biologiji.„Neverovatno, kada ove proteine uvedemo u ljudske ćelije, oni se pretvaraju u gel i usporavaju metabolizam, baš kao i tardigradi“, objašnjava molekularni biolog Silvija Sančez-Martinez.Potencijalna primena kod ljudiPotencijal da se iskoristi otpornost tardigrada za dobrobit ljudske vrste otvara mogućnosti koje se kreću od intervencija protiv starenja do povećanja skladištenja ćelija u medicinske svrhe. Međutim, takve težnje zahtevaju opsežno istraživanje i eksperimentisanje.Implikacije novog istraživanja sežu daleko i široko, nudeći nadu za napredak u oblastima kao što su transplantacija organa i lečenje genetskih bolesti. Studije već istražuju potencijal tardigradnih proteina u stabilizaciji ključnih medicinskih proizvoda.Put ka otključavanju punog potencijala tardigradne otpornosti tek počinje, obećavajući budućnost u kojoj ljudske ćelije odražavaju ta čudesna mikroskopska stvorenja, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Misterija proteina: Da li čudesni mali organizmi mogu biti ključ ljudske dugovečnosti /video, foto/
U carstvu biološke otpornosti tardigradi, odnosno dugovečni ili vodeni medvedi, vladaju nadmoćno vraćajući se iz ekstremnih uslova zahvaljujući svojoj sposobnosti da prežive. Njihova izuzetna sposobnost da izdrže stresove životne sredine ostaje naučno čudo, ali zamršeni mehanizmi koji leže u osnovi ove otpornosti i dalje su misterija za naučnike.
Nedavna studija naučnika sa Univerziteta Vajoming bavila se molekularnim tajnama tardigrada, otkrivajući uvide koji bi mogli da naprave revoluciju u našem razumevanju tolerancije na fizički stres. Centralno mesto u njihovom istraživanju bila je uloga specifičnih tardigradnih proteina u metaboličkoj regulaciji, posebno proteina poznatog kao CAHS D, poznatog po svojoj sposobnosti da štiti od isušivanja.
Fenomen biomolekularne kondenzacije
Naučnici su otkrili da, kada je podvrgnut fizičkom stresu, CAHS D prolazi kroz transformativnu promenu, poprimajući stanje poput gela koje štiti esencijalne molekule, čime se čuva ćelijski integritet. Kao što je objašnjeno u prethodno pomenutoj studiji, ovaj fenomen biomolekularne kondenzacije objašnjava sposobnost tardigrada da izdrže isušivanje.
„Studija pruža uvid u to kako tardigradi, i potencijalno drugi organizmi otporni na isušivanje, preživljavaju isušivanje korišćenjem biomolekularne kondenzacije“, ističu autori istraživanja objavljenog u časopisu „Protein Sajens“.
Njihovi nalazi, takođe, sežu dalje od puke taktike preživljavanja, nagoveštavajući potencijalne primene u ljudskoj biologiji.
„Neverovatno, kada ove proteine uvedemo u ljudske ćelije, oni se pretvaraju u gel i usporavaju metabolizam, baš kao i tardigradi“, objašnjava molekularni biolog Silvija Sančez-Martinez.
Potencijalna primena kod ljudi
Potencijal da se iskoristi otpornost tardigrada za dobrobit ljudske vrste otvara mogućnosti koje se kreću od intervencija protiv starenja do povećanja skladištenja ćelija u medicinske svrhe. Međutim, takve težnje zahtevaju opsežno istraživanje i eksperimentisanje.
„Dok se stres smanjuje, tardigradni gelovi se rastvaraju, a ljudske ćelije se vraćaju svom normalnom metabolizmu“, objasnio je Tomas Butbi, molekularni biolog sa Univerziteta Vajoming.
Implikacije novog istraživanja sežu daleko i široko, nudeći nadu za napredak u oblastima kao što su transplantacija organa i lečenje genetskih bolesti. Studije već istražuju potencijal tardigradnih proteina u stabilizaciji ključnih medicinskih proizvoda.
Put ka otključavanju punog potencijala tardigradne otpornosti tek počinje, obećavajući budućnost u kojoj ljudske ćelije odražavaju ta čudesna mikroskopska stvorenja,
preneo je „Sajens alert“.
