https://lat.sputnikportal.rs/20240331/necete-prepoznati-mesto-gde-se-nalazio-glavni-grad-kako-je-ruski-car-zauzeo-pariz-1170511651.html
„Nećete prepoznati mesto gde se nalazio glavni grad‟: Kako je ruski car zauzeo Pariz
„Nećete prepoznati mesto gde se nalazio glavni grad‟: Kako je ruski car zauzeo Pariz
Sputnik Srbija
Trideset prvog marta 1814. godine ruske trupe pod komandom generala Nikolaja Rajevskog svečano su ušle u Pariz. Paradu savezničkih trupa predvodio je lično... 31.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-31T09:33+0200
2024-03-31T09:33+0200
2024-03-31T09:33+0200
rusija
rusija
rusija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1f/1170511945_0:157:3087:1893_1920x0_80_0_0_9d279b4d8e724977ede99d02e77e7072.jpg
Francuskinje su bacale cveće na dugokose kozake i osmehivale se hrabrim husarima i dragunima koji su do pre samo nekoliko sati vodili žestoku bitku za Pariz. U tim borbama život je izgubilo više od 12.000 francuskih, pruskih i ruskih vojnika.Posle bitke kod Arsi-sur-Oba, Napoleon je pokušao da zađe iza leđa savezničkih linija, ali je Aleksandar I već odlučio da ide pravo na Pariz. Na putu savezničkoj vojsci od 100.000 ljudi otpor su pokušali da pruže samo maršali Marmont i Mortije, koji su u svojim redovima imali oko 25.000 ljudi.U šest sati ujutru 30. marta počeo je napad na Pariz. Drugi ruski pešadijski korpus princa Eugena Virtemberškog napao je selo Panten. U isto vreme, general Nikolaj Rajevski sa 1. pešadijskim korpusom i Palenovom konjicom krenuo je u juriš na Romenvil. Bluherovi Prusi su postepeno sustizali.Pored vojnih operacija, preduzeta je bila i psihološka operacija. Aleksandar I je pozvao Francuze da kapituliraju, napisavši ultimatum: „voljno ili nevoljno, na bajonetima ili u ceremonijalnom maršu, na ruševinama ili u palatama, ali danas Evropa mora da prenoći u Parizu“. Međutim, ruski izaslanici su bili napadnuti i jedva su preživeli.Francuzi su se očajnički branili i išli u kontranapade kako bi izdržali do dolaska Napoleona. Međutim, brojčana prednost saveznika je prevagnula. Do 11 časova ruski i pruski korpus su se približili Monmartu. Kako je pisao baron Mufling, uvidevši nadmoć neprijateljskih snaga, komandant francuske odbrane Žozef Bonaparta je kukavički pobegao sa bojnog polja i branioci su ostali bez štaba.Do podneva, nakon krvavih borbi, ruske i pruske trupe stigle su do Pariza. Artiljerijske baterije su počele da se razmeštaju na uzviišenjima kako bi bombardovali grad. Francuski maršal Ogist Frederik Luj Marmon nije gajio iluzije i predlagao je pregovore, ali je Aleksandar I bio uporan i rekao da će „narediti da se bitka prekine ako Pariz bude predan: inače do večeri nećete prepoznati mesto gde se nalazio glavni grad“.Ofanziva je nastavljena, Marmontu je bio poslat ađutant, pukovnik Orlov, koji je izvestio da ruski car želi da spase Pariz i ponudio je kapitulaciju. U dva sata ujutru 31. marta, u selu Lavilet, potpisana su dokumenta i u podne, prvi put od Stogodišnjeg rata, strana vojska je ušla u Pariz.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo
„Nećete prepoznati mesto gde se nalazio glavni grad‟: Kako je ruski car zauzeo Pariz
Trideset prvog marta 1814. godine ruske trupe pod komandom generala Nikolaja Rajevskog svečano su ušle u Pariz. Paradu savezničkih trupa predvodio je lično ruski car Aleksandar I. Pruske i austrijske jedinice su marširale zajedno sa kozacima i grenadirima.
„Naše kolone sa bubnjevima, muzikom i znamenjima prošle su kroz kapiju Sen Martin. Kada smo se našli na Italijanskom bulevaru pred našim očima bio je zanimljiv prizor: od mnoštva naroda nisu se videle ni ulice, ni kuće, ni krovovi, samo su se videle glave i u isto vreme čula se neka svečana huka. Bio je to žamor koji je zaglušio i zvuk muzike i udarce bubnjeva", zapisao je u svojim memoarima major Nikolaj Lorer.
Francuskinje su bacale cveće na dugokose kozake i osmehivale se hrabrim husarima i dragunima koji su do pre samo nekoliko sati vodili žestoku bitku za Pariz. U tim borbama život je izgubilo više od 12.000 francuskih, pruskih i ruskih vojnika.
Posle bitke kod Arsi-sur-Oba, Napoleon je pokušao da zađe iza leđa savezničkih linija, ali je Aleksandar I već odlučio da ide pravo na Pariz. Na putu savezničkoj vojsci od 100.000 ljudi otpor su pokušali da pruže samo maršali Marmont i Mortije, koji su u svojim redovima imali oko 25.000 ljudi.
U šest sati ujutru 30. marta počeo je napad na Pariz. Drugi ruski pešadijski korpus princa Eugena Virtemberškog napao je selo Panten. U isto vreme, general Nikolaj Rajevski sa 1. pešadijskim korpusom i Palenovom konjicom krenuo je u juriš na Romenvil. Bluherovi Prusi su postepeno sustizali.
Pored vojnih operacija, preduzeta je bila i psihološka operacija. Aleksandar I je pozvao Francuze da kapituliraju, napisavši ultimatum: „voljno ili nevoljno, na bajonetima ili u ceremonijalnom maršu, na ruševinama ili u palatama, ali danas Evropa mora da prenoći u Parizu“. Međutim, ruski izaslanici su bili napadnuti i jedva su preživeli.
Francuzi su se očajnički branili i išli u kontranapade kako bi izdržali do dolaska Napoleona. Međutim, brojčana prednost saveznika je prevagnula. Do 11 časova ruski i pruski korpus su se približili Monmartu. Kako je pisao baron Mufling, uvidevši nadmoć neprijateljskih snaga, komandant francuske odbrane Žozef Bonaparta je kukavički pobegao sa bojnog polja i branioci su ostali bez štaba.
Do podneva, nakon krvavih borbi, ruske i pruske trupe stigle su do Pariza. Artiljerijske baterije su počele da se razmeštaju na uzviišenjima kako bi bombardovali grad. Francuski maršal Ogist Frederik Luj Marmon nije gajio iluzije i predlagao je pregovore, ali je Aleksandar I bio uporan i rekao da će „narediti da se bitka prekine ako Pariz bude predan: inače do večeri nećete prepoznati mesto gde se nalazio glavni grad“.
Ofanziva je nastavljena, Marmontu je bio poslat ađutant, pukovnik Orlov, koji je izvestio da ruski car želi da spase Pariz i ponudio je kapitulaciju. U dva sata ujutru 31. marta, u selu Lavilet, potpisana su dokumenta i u podne, prvi put od Stogodišnjeg rata, strana vojska je ušla u Pariz.
