Kad se intima kači na mreže: Hoće li osvetnička pornografija postati krivično delo u Srbiji
10:40 31.03.2024 (Osveženo: 13:16 31.03.2024)
© Sputnik / Svetlana Ševčenko
/ Pratite nas
Osvetnička pornografija postala je učestalo sredstvo „obračunavanja“ u digitalnoj sferi, a nedozvoljeno snimanje i slanje tuđih intimnih snimaka i slika retko kad se sankcioniše. Inicijativa za uvođenje osvetničke pornografije u krivični zakonik može imati i prednosti i mana, smatraju stručnjaci, ali se mere za njegovo suzbijanje svakako moraju preduzeti.
Andrea Jovanović, filozof i istraživač-saradnik u Institutu za političke studije ističe da je pojam osvetničke pornografije mnogo širi od uobičajene pretpostavke koja ga vezuje za porno sajtove, koji su samo jedan vid „osvete“. Ovde se, kaže ona, radi i o nedozvoljenom snimanju ili objavljivanju fotografija ili čak samo intimnih dopisivanja.
Osvetnička pornografija u osnovi podrazumeva da kada ljudi u vezi raskinu, ili ukoliko su imali neku drugu vrstu odnosa, pa je taj odnos prestao, a jedna strana postala besna i nezadovoljna ishodom, počinje da se sveti. Ta nezadovoljna strana je u 99 odsto slučajeva muškarac i on onda koristi privatne podatke i razmenu zajedničke privatnosti i intime, tako što ih deli dalje na različite načine, objašnjava Jovanović za Sputnjik.
U nekim slučajevima se intimne stvari „kače“ na manje ili više poznate porno sajtove, ali je češća razmena ovih sadržaja po internet grupama i društvenim mrežama, kaže ona. U tim grupama, odnosno četovima, dečaci, mladići i muškarci dele slike i snimke svojih bivših devojaka i seksualnih partnerki. Poznat je slučaj telegram grupe iz Niša gde su se delili ne samo intimni materijali, već javno dostupne slike sasvim pristojno obučenih devojaka sa društvenih mreža uz njihove adrese, brojeve telefona i druge lične informacije.
Osvetnička pornografija postala je učestalo sredstvo „obračunavanja“ u digitalnoj sferi.
© Sputnik / Natalья Seliverstova
/ Svako od nas može biti meta toga, jer kada razmislite, to ne moraju uopšte biti toliko intimne stvari. Bilo koji vid toga da se nešto što je, uslovno rečeno, deo našeg ličnog života otrgne bez ikakve dozvole od nas i onda dalje deli potpuno nepoznatim ljudima i kanalima neprihvatljiv je. Naravno da su posledice užasavajuće u smislu da je cilj celog procesa da se ta osoba nekako uceni, degradira i oseti potpuno razgolićeno u metaforičkom smislu, dok je istovremeno nemoćna da uradi bilo šta po pitanju toga.
Jovanovićeva smatra da apsolutno treba pooštriti mere za kažnjavanje, ali da je od same kazne, koja dolazi na kraju, daleko bitnija prevencija. U vremenu kada je internet toliko napredovao, daleko je bitnije obrazovati ljude i upoznati ih sa užasnim posledicama njihovog ponašanja, nego pretiti i kažnjavati za delovanje na skoro pa neuhvatljivom terenu.
Šta kaže zakon?
Advokat Aleksandar Kvastek potvrdio je da osvetnička pornografija nije izdvojena kao posebno krivično delo u okviru krivičnog zakonika Republike Srbije, ali da zato postoje drugi mehanizmi u okviru kojih bi odgovorna lica mogla biti sankcionisana.
Ukoliko je maloletno lice oštećeno, to svakako spada pod dečiju pornografiju i kažnjava se po službenoj dužnosti. Ukoliko je oštećena strana punoletna devojka ili žena, ova vrsta „osvete“ može da se podvede pod krivično delo proganjanja, za koje je propisana kazna zatvora. Ukoliko bi ovakav gnusni čin izazvao opasnost po život ili zdravlje žrtve, kazna bi mogla da ide i do pet godina zatvora.
Ono šta je specifičnost tog krivičnog dela jeste da se za njega goni po službenoj dužnosti, a pošto će kod osvetničke pornografije najčešće kao sredstvo izvršenja biti korišćen internet, tu postoji nadležnost posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, koje će mnogo efikasnije moći da sprovede postupak za to krivično delo, nego što bi to mogla osnovna tužilaštva koja nemaju na raspolaganju mehanizme koje ima tužilaštvo za VTK, izjavio je Kvastek za Sputnjik.
Osvetnička pornografija nije izdvojena kao posebno krivično delo u okviru krivičnog zakonika Republike Srbije.
© Sputnik / Andreй Starostin
Kvastek smatra da bi svakako bilo bolje da se osvetnička pornografija inkriminiše kao posebno krivično delo i da se uvedu posebna odeljenja u okviru tužilaštva koja bi se bavila sprovođenjem ovakvih istraga, jer bi time postupak bio brži i povećala bi se efikasnost pravne zaštite koja se pruža žrtvi.
Postoji još jedan način sankcionisanja, a to je za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg portreta ili snimka. Ipak, Kvastek ističe da je ovde problem taj što se za to krivično delo goni po privatnoj tužbi. To znači da osoba koja tuži, pretpostavljamo žrtva, ne bi imala na raspolaganju pravne instrumente koje ima javni tužilac kao državni organ, pa bi samim tim otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela mnogo teže išlo.
To je dodatni razlog zbog kojeg bi bilo bolje izdvojiti osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo imajući u vidu interese i generalne i specijalne prevencije, jer bi taj čin onda delovao odvraćujuće na potencijalne izvršioce tog krivičnog dela, a kojih je zbog rasprostranjenosti te pojave na internetu očigledno sve više.
Kompromis?
Docent Pravnog fakulteta u Beogradu Ivan Đokić smatra da gonjenje za osvetničku pornografiju po službenoj dužnosti ima svoje prednosti i mane. Prednost bi bila ta što bi žrtvama bio olakšan položaj time što bi javni tužilac bio ovlašćen da sa svim državnim resursima i u saradnji sa policijom goni počinioce, a da bi mana bila dugotrajnost postupka i skretanje pažnje tužilaštva sa drugih slučajeva.
Nisam za neku radikalnu izmenu, jer izmenama krivičnog zakonodavstva treba postupati oprezno. Svaki subjekt ili grupacija, nevladina organizacija, imaju pravo da se njihov glas čuje i neki zahtevi jesu opravdani kada se govori o tome da se pojedine kategorije lica zaštite, ali ipak struci treba prepustiti konačan sud, izjavio je Đokić.
On je objasnio da se u poslednje vreme širom sveta, pa i kod nas, pribegava tome da se krivični zakonik prilično često menja, što rezultira time da ljudi koji se njime bave ne mogu ni da proprate sve izmene. Ovo pitanje, kaže on, jeste vredno zaštite, jer se brani sfera nečijeg ličnog života, osnovne privatnosti i intime, ali da možda nije nužno uvoditi posebno krivično delo. Ljudi koji su pravni laici, kaže on, često ne shvataju da se tim izmenama nekad i ne postiže nikakva pojačana zaštita, već da se pravosudni organi samo zatrpavaju.
Možda bi najbolji predlog bio predlog kompromisnog rešenja, odnosno da se ne uvodi zasebno krivično delo, već da se u okviru postojećih krivičnih dela predvidi teži oblik ukoliko je delo učinjeno pomoću sredstava informacionih tehnologija, računarskih mreža itd. i da se koraci preduzimaju na predlog oštećenog. Ovo bi značilo da bi javni tužilac tada bio ovlašćen da preduzme krivično gonjenje, ali da to ne bi mogao da učini bez predloga oštećenog, niti bi mogao da nastavi postupak ako bi to lice u nekom trenutku povuklo svoj predlog, zaključio je Đokić.
