https://lat.sputnikportal.rs/20240330/orbita-kulture-emisija-radio-30-03-2024-1170100798.html
Kako je Penelopa postala Odisej | Orbita kulture
Kako je Penelopa postala Odisej | Orbita kulture
Sputnik Srbija
U današnjoj "Orbiti kulture" istražujemo da li to što su se na naš konkurs za priču prijavili Rusi i Belorusi svedoči o moći srpskog jezika. 30.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-30T10:00+0100
2024-03-30T10:00+0100
2024-05-19T06:48+0200
podkast
orbita kulture
kultura
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1a/1127764719_20:0:687:375_1920x0_80_0_0_b7882616ac3d56aa0061934f593c5b67.png.webp
Orbita kulture, 30.3.2024.
Sputnik Srbija
Orbita kulture, 30.3.2024.
Šta nam govori podatak da su se na konkursu za kratku priču ( do 500 karaktera, uz zahtev da autori upotrebe tri fraze – 'Nije šija nego vrat', 'Grlom u jagode' i 'S mene pa na uštap') među 150 autora Društvu za srpski jezik i književnost prijavili i studenti sa Državnog univerziteta Lomanosov iz Moskve i studenti sa Filološkog fakulteta u Minsku“ - za Sputnjik objašnjava zamenik predsednika Društva prof. dr Slavko Petaković.O kakvom svetu govori knjiga koja je za naslov pozajmila ime ruske priče i planetarno popularnog crtanog filma, mogu li se u društvu gde je najautentičniji čovek onaj bez svojstava ostvariti snovi, zašto je humor, pored istrajnosti jedno od najboljih oružja u borbi za to ostvarenje – objašnjava Vesna Kapor, autorka romana „Maša i medvedi“, upravo ovenčanog Godišnjom nagradom Udruženja književnika Republike Srpske.Da li danas, decenijama posle golootočke strahote znamo dovoljno o sudbinama žena zatočenica, sve o vrsti stradanja, o onome čemu su bile izložene i što su kao krst nosile do kraja života – pitanje je na koje odgovore nudi dugometražni dokumentarni film „Šagargur“ o kojem razgovaramo sa njegovom autorkom Natašom Nelević.O sudbini žene u 18. veku koja je ostala nevidljiva i nesaznata za istoriju, a koja prelazeći tri kontinenta - od Perasta i Boke, Venecije i Tunisa, do Amerike i Kanade – pripoveda o ženskom osećanju i razumevanju sveta u kojem, i pored strahote ropstva i drugih pošasti, ipak postoji prostor za radost i ispunjenje – o lutanjima za koja sama junakinja kaže da je trebalo da bude Penelopa bila je Odisej – o svemu tome što se našlo u novom nagrađenom romanu „Pesma o tri sveta“ razgovaramo sa piscem i upravnikom Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom.A zbog čega se i posle 20 godina za mjuzikl „Cigani lete u nebo“ traži karta više, kakav je magični spoj proistekao iz priče Maksima Gorkog i muzike koju je planetarno popularnom učinio istoimeni ruski film – saznajemo od reditelja predstave Vladimira Lazića.O emisiji „Orbita kulture“„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
orbita kulture, kultura, audio
orbita kulture, kultura, audio
Kako je Penelopa postala Odisej | Orbita kulture
10:00 30.03.2024 (Osveženo: 06:48 19.05.2024) U današnjoj "Orbiti kulture" istražujemo da li to što su se na naš konkurs za priču prijavili Rusi i Belorusi svedoči o moći srpskog jezika.
Šta nam govori podatak da su se na konkursu za kratku priču ( do 500 karaktera, uz zahtev da autori upotrebe tri fraze – 'Nije šija nego vrat', 'Grlom u jagode' i 'S mene pa na uštap') među 150 autora Društvu za srpski jezik i književnost prijavili i studenti sa Državnog univerziteta Lomanosov iz Moskve i studenti sa Filološkog fakulteta u Minsku“ - za Sputnjik objašnjava zamenik predsednika Društva prof. dr Slavko Petaković.
O kakvom svetu govori knjiga koja je za naslov pozajmila ime ruske priče i planetarno popularnog crtanog filma, mogu li se u društvu gde je najautentičniji čovek onaj bez svojstava ostvariti snovi, zašto je humor, pored istrajnosti jedno od najboljih oružja u borbi za to ostvarenje – objašnjava Vesna Kapor, autorka romana „Maša i medvedi“, upravo ovenčanog Godišnjom nagradom Udruženja književnika Republike Srpske.
Da li danas, decenijama posle golootočke strahote znamo dovoljno o sudbinama žena zatočenica, sve o vrsti stradanja, o onome čemu su bile izložene i što su kao krst nosile do kraja života – pitanje je na koje odgovore nudi dugometražni dokumentarni film „Šagargur“ o kojem razgovaramo sa njegovom autorkom Natašom Nelević.
O sudbini žene u 18. veku koja je ostala nevidljiva i nesaznata za istoriju, a koja prelazeći tri kontinenta - od Perasta i Boke, Venecije i Tunisa, do Amerike i Kanade – pripoveda o ženskom osećanju i razumevanju sveta u kojem, i pored strahote ropstva i drugih pošasti, ipak postoji prostor za radost i ispunjenje – o lutanjima za koja sama junakinja kaže da je trebalo da bude Penelopa bila je Odisej – o svemu tome što se našlo u novom nagrađenom romanu „Pesma o tri sveta“ razgovaramo sa piscem i upravnikom Narodne biblioteke Srbije Vladimirom Pištalom.
A zbog čega se i posle 20 godina za mjuzikl „Cigani lete u nebo“ traži karta više, kakav je magični spoj proistekao iz priče Maksima Gorkog i muzike koju je planetarno popularnom učinio istoimeni ruski film – saznajemo od reditelja predstave Vladimira Lazića.
O emisiji „Orbita kulture“
„Orbita kulture“ prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu. U želji da afirmiše prave vrednosti, ostaje verna sopstvenom sloganu koji glasi: „Kada ima kulture, niko ne primećuje, a kada je nema — primete svi“.
Sputnjikovu „Orbitu kulture“ uređuje Dejana Vuković, a emituje se svake subote u 10.00 na talasima Radija Studio B. 
