https://lat.sputnikportal.rs/20240327/sledi-najzesci-obracun-potez-protiv-srpske-koji-bosnu-gura-u-kandze-protektorata-1170335980.html
Sledi najžešći obračun: Potez protiv Srpske koji Bosnu gura u kandže protektorata
Sledi najžešći obračun: Potez protiv Srpske koji Bosnu gura u kandže protektorata
Sputnik Srbija
Nakon što je takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit objavio da nameće izmene Izbornog zakona BiH, situacija u toj državi se usložnjava. To što je učino... 27.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-27T19:13+0100
2024-03-27T19:13+0100
2024-03-27T19:13+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
kristijan šmit
ognjen tadić
anđelko kozomara
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110995/67/1109956781_16:0:2485:1389_1920x0_80_0_0_cf409818e27c2326ccebcc981a118827.jpg
Ovako politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara komentariše odluku takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita da nametne izmene Izbornog zakona BiH. Šmitova odluka je, prema njegovim rečima, direktno usmerena na Republiku Srpsku i njeno politiko rukovodstvo.Nije samo sporan zakon, sporno je i to što ga je nametnuo stranacOno što je sporno za Republiku Srpsku je to što Centralna izborna komisija imenuje predsednike biračkih odbora, a ova komisija je pred prošle izbore formirana preglasavanjem u Parlamentarnoj skupštini BiH. Tada su članovi najužih rukovodstava opozicionih partija u Republici Srpskoj postali članovi CIK, što je, objašnjava Kozomara - protivzakonito.Zakon je jasan – članovi CIK-a ne mogu biti članovi političkih partija, a pogotovo ne članovi najužeg rukovodstva.Zatvorena tek odškrinuta vrata EUZahvaljujući tome što je stranac nametnuo zakon, umesto da on bude usvojen u parlamentu, postalo je sporno i to hoće li BiH moći da nastavi da se kreće ka EU ako ima protektora. Pitanje je kada će rampa za pregovore o učlanjenju BiH ponovo biti podignuta posle Šmitovog postupka. Kozomarino je mišljenje da su vrata, koja su ka EU odškrinuta pre nekoliko dana, zatvorena na duži rok.Da Šmit opstruiše evropski put BiH smatra i savetnik predsednika Republike Srpske Ognjen Tadić.Sada situacija izgleda kao da Šmit po svaku cenu mora da izazove sukobe u BiH.Američki ambasador seje zlo po BiHIako prozapadni mediji navode da se radi tek o „tehničkim izmenama“ zakona, Šmitov postupak naišao je na široko neodobravanje u BiH. Sa njegovom odlukom ne slažu se ni Srbi, ni Hrvati, a ni zvaničnici briselske administracije.Ipak, takozvani visoki predstavnik uporno nastavlja da radi po svome, ne obazirući se ni na šta i ni na koga. Tako nešto ne bi mogao da čini da nema nečiju podršku; a podrška mu stiže, prema Kozomarinim rečima, od američkog ambasadora Majkla Marfija. Marfi je upravo, pre nekoliko dana najavio šta će se dogoditi i Šmit je to sproveo u delo, kaže on.Šmit je svestan toga da više od polovine BiH, osim predstavnika Bošnjaka u Predsedništvu, Denisa Bećirovića, ne prihvata izmene izbornog zakona. Međutim, želi da pokaže da je visoki predstavnik sa ovlašćenjima koja su imali i njegovi prethodnici imenovani na to mesto u skladu sa Dejtonskim sporazumom, odlukom Saveta bezbednosti UN. Ipak, svi znamo da Šmit takvo imenovanje nema, zaključuje Kozomara.Podsećamo, takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je izmene Izbornog zakona BiH, a njegova odluka dočekana je u Republici Srpskoj sa osudama. Dok predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, dr Nenad Stevandić kaže da je nametanje zakona u načelu neprihvatljivo za Republiku Srpsku, predsednik Vlade Srpske, Radovan Višković upozorava da se radi o kraju evropskog puta za BiH.Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da će Šmitovo nametanje zakona za posledicu imati usložnjavanje političke situacije u BiH, što mu je i bila zamisao. Kad god predstavnici naroda u BiH naprave korak napred, Šmit ih vrati tri koraka unazad, konstatovala je Cvijanovićeva.Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ne može da prihvati da živi u uslovima nametnutih propisa, ocenivši da Kristijan Šmit nema ništa sa izbornim procesom u BiH. Dodik je još ranije najavio da će Republika Srpska usvojiti svoj Izborni zakon, ukoliko Šmit učini ono što je učinio, a radna verzija predloga Izbornog zakona Republike Srpske već se pojavila u medijima.Sa Šmitovom odlukom ne slaže se ni predsednik Hrvatskog narodnog sabora Dragan Čović, koji je Kancelariju visokog predstavnika, takozvani OHR, pozvao da preispita odluku.Ni Evropska unija nema lepih reči za Šmitov postupak – portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da je međunarodna supervizija nespojiva sa evropskom budućnošću BiH. On je podsetio da bi izvršna ovlašćenja visokog predstavnika trebalo da se koriste samo kao poslednja mera protiv nepopravljivih nezakonitih akata.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240326/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-bih-1170313838.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, ognjen tadić, anđelko kozomara
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, ognjen tadić, anđelko kozomara
Sledi najžešći obračun: Potez protiv Srpske koji Bosnu gura u kandže protektorata
Nakon što je takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit objavio da nameće izmene Izbornog zakona BiH, situacija u toj državi se usložnjava. To što je učino, naznaka je da se sprema najžešći politički obračun između kancelarije visokog predstavnika i rukovodstva Republike Srpske.
Ovako politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara komentariše odluku takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita da nametne izmene Izbornog zakona BiH. Šmitova odluka je, prema njegovim rečima, direktno usmerena na Republiku Srpsku i njeno politiko rukovodstvo.
„Dolazi se do zaista neprijatne situacije, kada će Republika Srpska biti izložena najžešćim mogućim optužbama, kritikama, pretnjama, da je ona ta koja opstruiše put BiH u EU zato što neće da prizna nametnute zakone neimenovanog visokog predstavnika“, smatra Kozomara.
Nije samo sporan zakon, sporno je i to što ga je nametnuo stranac
Ono što je sporno za Republiku Srpsku je to što Centralna izborna komisija imenuje predsednike biračkih odbora, a ova komisija je pred prošle izbore formirana preglasavanjem u Parlamentarnoj skupštini BiH. Tada su članovi najužih rukovodstava opozicionih partija u Republici Srpskoj postali članovi CIK, što je, objašnjava Kozomara - protivzakonito.
Zakon je jasan – članovi CIK-a ne mogu biti članovi političkih partija, a pogotovo ne članovi najužeg rukovodstva.
„To je ono što najviše smeta Republici Srpskoj, uz činjenicu da osoba koju Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, nameće bilo kakve zakone i bilo kakve izmene zakona. Dakle, sama činjenica ko je doneo zakon sporna je za Republiku Srpsku“, navodi Kozomara.
Zatvorena tek odškrinuta vrata EU
Zahvaljujući tome što je stranac nametnuo zakon, umesto da on bude usvojen u parlamentu, postalo je sporno i to hoće li BiH moći da nastavi da se kreće ka EU ako ima protektora. Pitanje je kada će rampa za pregovore o učlanjenju BiH ponovo biti podignuta posle Šmitovog postupka. Kozomarino je mišljenje da su vrata, koja su ka EU odškrinuta pre nekoliko dana, zatvorena na duži rok.
Da Šmit opstruiše evropski put BiH smatra i savetnik predsednika Republike Srpske Ognjen Tadić.
„Deo javnosti nam nije verovao kada smo argumentovano govorili da mu je zadatak da BiH zadrži pod protektorskim statusom, pa i po cenu otvorenih sukoba. Sve opstrukcije koje su od njega dolazile do dana dobijanja pregovora pokazale su da smo bili u pravu“, ističe Tadić.
Sada situacija izgleda kao da Šmit po svaku cenu mora da izazove sukobe u BiH.
„Uveren sam da će Republika Srpska sprečiti sukobe na najbolji mogući način i zaštiti sebe od Šmita. Ako bude pameti kod Hrvata i Bošnjaka u FBiH, onda zajedno možemo postići taj uspeh“, smatra Tadić.
Američki ambasador seje zlo po BiH
Iako prozapadni mediji navode da se radi tek o „tehničkim izmenama“ zakona, Šmitov postupak naišao je na široko neodobravanje u BiH. Sa njegovom odlukom ne slažu se ni Srbi, ni Hrvati, a ni zvaničnici briselske administracije.
Ipak, takozvani visoki predstavnik uporno nastavlja da radi po svome, ne obazirući se ni na šta i ni na koga. Tako nešto ne bi mogao da čini da nema nečiju podršku; a podrška mu stiže, prema Kozomarinim rečima, od američkog ambasadora Majkla Marfija. Marfi je upravo, pre nekoliko dana najavio šta će se dogoditi i Šmit je to sproveo u delo, kaže on.
„Prilikom predstavljanja Izbornog zakona, Šmit je sam javno rekao da je Dodik u pravu i da su njegove izmene i dopune trebalo da donesu domaći lideri. Međutim, američki ambasador, koji je najveće zlo za BiH, koji se meša u sve i po svaku cenu želi da izazove sukobe u BiH, naredio je Šmitu da pročita ono je napisano u američkoj ambasadi“, kategoričan je Kozomara.
Šmit je svestan toga da više od polovine BiH, osim predstavnika Bošnjaka u Predsedništvu, Denisa Bećirovića, ne prihvata izmene izbornog zakona. Međutim, želi da pokaže da je visoki predstavnik sa ovlašćenjima koja su imali i njegovi prethodnici imenovani na to mesto u skladu sa Dejtonskim sporazumom, odlukom Saveta bezbednosti UN. Ipak, svi znamo da Šmit takvo imenovanje nema, zaključuje Kozomara.
Podsećamo, takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je izmene Izbornog zakona BiH, a njegova odluka dočekana je u Republici Srpskoj sa osudama. Dok predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, dr Nenad Stevandić kaže da je nametanje zakona u načelu neprihvatljivo za Republiku Srpsku, predsednik Vlade Srpske, Radovan Višković upozorava da se radi o kraju evropskog puta za BiH.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da će Šmitovo nametanje zakona za posledicu imati usložnjavanje političke situacije u BiH, što mu je i bila zamisao. Kad god predstavnici naroda u BiH naprave korak napred, Šmit ih vrati tri koraka unazad, konstatovala je Cvijanovićeva.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ne može da prihvati da živi u uslovima nametnutih propisa, ocenivši da Kristijan Šmit nema ništa sa izbornim procesom u BiH. Dodik je još ranije najavio da će Republika Srpska usvojiti svoj Izborni zakon, ukoliko Šmit učini ono što je učinio, a radna verzija predloga Izbornog zakona Republike Srpske već se pojavila u medijima.
Sa Šmitovom odlukom ne slaže se ni predsednik Hrvatskog narodnog sabora Dragan Čović, koji je Kancelariju visokog predstavnika, takozvani OHR, pozvao da preispita odluku.
Ni Evropska unija nema lepih reči za Šmitov postupak – portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio je da je međunarodna supervizija nespojiva sa evropskom budućnošću BiH. On je podsetio da bi izvršna ovlašćenja visokog predstavnika trebalo da se koriste samo kao poslednja mera protiv nepopravljivih nezakonitih akata.
