Dragan Čović o izmenama izbornog zakona u BiH: Posledice Šmitovog nametanja mogu biti nesagledive
© AFP 2023 / JEWEL SAMAD
Pratite nas
Dragan Čović, predsednik HDZ Bosne i Hercegovine, ocenio je danas potpuno nepotrebnom i neprihvatljivom odluku visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita da nametne tehničke izmene izbornog zakona.
Šmit je izmene izbornog zakona nametnuo u utorak, što su odmah pozdravili bošnjački političari. Čović se oglasio tek dan kasnije izjavom za agenciju Fena u kojoj je rekao da je delovanje visokog predstavnika ugrozilo i sadašnju vlast u BiH i njen evropski put.
„Bez ikakve potrebe visoki predstavnik nameće 114 izmena izbornog zakona čime se poništavaju svi pozitivni učinci na našem evropskom putu. Ovim nametanjem kompromituju se i svi dosadašnji pozitivni učinci parlamentarne većine i stavlja pod znak pitanja njihov budući zajednički rad. Posledice ovakvih nametanja u ovom trenutku mogu biti nesagledive za integracijske perspektive i evropsku budućnost BiH“, izjavio je Čović.
On je pozvao Kancelariju visokog predstavnika (OHR) i države-članice Veća za sprovođenje mira (PIC) da preispitaju Šmitovu odluku i „celovito sagledaju njene posledice“. Zabrinut je i dosadašnjim reakcijama političara u BiH na Šmitovu odluku, posebno zbog toga što u njima prepoznaje jasne podele po nacionalnoj osnovi.
Kako prenose hrvatski mediji, Čović je kazao kako nametanje ovog i bilo kojih drugih zakona uspostavlja praksu kojom se obesmišljava uloga parlamenta i demokratski izabranih predstavnika, što je srž demokratije pa poziva sve nosioce vlasti, bez obzira na različito promišljanje oko nametnutih odluka, da u skladu sa Ustavom BiH i najvišim demokratskim standardima osiguraju da legitimno izabrani predstavnici donose odluke i predvode političke procese u BiH.
Obrazlažući odluku da nametne tehničke izmene izbornog zakona BiH Šmit je u utorak kazao kako je na to bio prisiljen jer domaći političari već godinama bez rezultata pregovaraju o tom problemu i do sada nisu postigli nikakav dogovor.
Podsetio je i kako su se još 2022. pred predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom obavezali da će postići dogovor, a da su i to obećanje izneverili.
SAD, EU i Velika Britanija podržali Šmitovu odluku
U međuvremenu iz SAD, Velik Britanije i EU je stigla nedvosmislena podrška potezu Kristijana Šmita.
SAD u celosti podržavaju visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, potvrdio je pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O' Brajen.
U objavi na Iksu ovaj visoki zvaničnik Stejt Departmenta istakao je da Vašington takođe podržava visokog predstavnika da koristi tzv. bonska ovlašćenja koja mu daju pravo nametanja zakona i smene izabranih zvaničnika.
„Ove tehničke izmene donete su kako bi se unapredio integritet izbornog procesa, a to je ono što je potrebno za kvalitetno demokratsko vođenje države“, izjavio je O‘Brajen u komentaru o izmenama izbornog zakon BiH.
We reaffirm our full support for the High Representative and his use of the Bonn Powers. These are technical changes that improve election integrity, and that's what is needed for good, democratic governance. https://t.co/RVKb41crcV
— Assistant Secretary Jim O'Brien (@StateEUR) March 26, 2024
Nametanje izmena pozdravila je ambasada Velike Britanije u BiH, dok je Evropska unija reagovala izjavom u kojoj se navodi kako je izvršna ovlašćenja visokog predstavnika potrebno koristiti isključivo kao krajnju meru protiv nepopravljivih nezakonitih radnji.
„Visoki predstavnik ima našu punu podršku za delovanje čiji je cilj osiguravanje snažnijeg (izbornog) integriteta koji zahtevaju građani i političke stranke“, stoji u izjavi britanskog ambasadora.
U znatno opreznije sročenom tekstu EU je takođe jasno podržala Šmita jer je parlament BiH propustio pravovremeno da donese odgovarajuća zakonska rešenja koja bi trebalo da budu na snazi već za izbore u oktobru.
Pozvali su političare u BiH da konačno sami preuzmu odgovornost za sprovođenje reformi na koje su se obavezali jer je izvesno kako će se bez toga nastaviti „visoki stepen međunarodne supervizije“, što je pak u suprotnosti sa takozvanom evropskom perspektivom BiH.
Pogledajte i:
