https://lat.sputnikportal.rs/20240326/sistemski-problem-maskov-internet-sa-starlinka-dostupan-na-globalnom-crnom-trzistu-1170304057.html
„Sistemski problem“: Maskov internet sa Starlinka dostupan na globalnom crnom tržištu
„Sistemski problem“: Maskov internet sa Starlinka dostupan na globalnom crnom tržištu
Sputnik Srbija
Starlink je provajder satelitskog interneta kojim upravlja kompanija Ilona Maska SpejsIks, sa oko 2,6 miliona korisnika širom sveta koji već legalno koriste... 26.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-26T22:43+0100
2024-03-26T22:43+0100
2024-03-26T22:43+0100
svet
svet
ilon mask
sateliti
internet
crno tržište
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112265/39/1122653928_80:0:1913:1031_1920x0_80_0_0_846b00d60a34738d0385ef0514cac871.jpg
Međutim, istraga Blumberga otkrila je da „prava dostupnost“ Starlink internet terminala na međunarodnom crnom tržištu ostaje „sistemski globalni problem“.Istraga je identifikovala „široko rasprostranjene primere Starlink kompleta kojima se trguje i aktiviraju se ilegalno“, izvestila je novinska agencija misleći na zemlje kao što su Jemen, Gana, Zimbabve, Sudan, Južna Afrika i Venecuela.Istraga dolazi usred izveštaja da je Starlink nedavno deaktivirao deo opreme prokrijumčarene u Južnu Afriku, ali da su terminali zatim ponovo registrovani u zemlji poput Malavija i ponovo aktivirani.SpejsIks je na društvenim mrežama u februaru objavio da ako kompanija „dobije saznanja da terminal Starlink koriste sankcionisana ili neovlašćena strana, zvaničnici SpejsIks-a će istražiti tvrdnju i preduzeti radnje da deaktiviraju terminal ako se saznanja potvrde“.Bajdenova administracija u međuvremenu razmišlja o pooštravanju kontrole izvoza u vezi sa Starlinkom koja ih je držala van ruku američkih protivnika, navodi Blumberg.U intervjuu za novinsku kuću, Ema Šortis, viši istraživač za međunarodne i bezbednosne poslove u istraživačkom centru Australijskog instituta sa sedištem u Kanberi, izrazila je duboku zabrinutost zbog rezultata istrage.„To je neregulisano i na čelu je privatna kompanija. Ne postoji odgovornost o tome ko ima pristup tome i kako se koristi“, dodala je očigledno misleći na Starlink.Kendis Džonson, direktor NorthStar Earth & Space Inc. sa sedištem u Montrealu, rekla je za Blumberg da „treba da postoji više odgovornosti: prema vašoj zemlji, vašoj kompaniji, vašim akcionarima, vašim zainteresovanim stranama“.List je ukazao na efikasnost Starlinka kao komunikacijskog alata, što ga čini „tako osetljivim“.SpejsIks je obezbedio tehnologiju kijevskom režimu u ranim danima ruske specijalne vojne operacije, ali je prošle godine Mask jasno stavio do znanja da ukrajinskoj vojsci neće biti dozvoljeno da koristi usluge Starlinka u borbene svrhe i da su one namenjene samo za komercijalne terminale.Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, sa svoje strane, odgovorio na navode Kijeva o korišćenju Starlinka od strane Moskve, naglašavajući da se komunikacioni terminali SpejsIksa ne isporučuju Rusiji i ne mogu se „zvanično koristiti“.Projekat Starlink, koji je imao za cilj da prekrije površinu Zemlje internetom niske latencije, počeo je da lansira male satelite u nisku orbitu Zemlje 2019. Do danas, sazvežđe Starlinka se sastoji od preko 5.000 satelita, sa ciljem da se koristi oko 43.000 satelita.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, ilon mask, sateliti, internet, crno tržište
svet, ilon mask, sateliti, internet, crno tržište
„Sistemski problem“: Maskov internet sa Starlinka dostupan na globalnom crnom tržištu
Starlink je provajder satelitskog interneta kojim upravlja kompanija Ilona Maska SpejsIks, sa oko 2,6 miliona korisnika širom sveta koji već legalno koriste mrežu velike brzine.
Međutim,
istraga Blumberga otkrila je da „prava dostupnost“ Starlink internet terminala na međunarodnom crnom tržištu ostaje „sistemski globalni problem“.
Istraga je identifikovala „široko rasprostranjene primere Starlink kompleta kojima se trguje i aktiviraju se ilegalno“, izvestila je novinska agencija misleći na zemlje kao što su Jemen, Gana, Zimbabve, Sudan, Južna Afrika i Venecuela.
Istraga dolazi usred izveštaja da je Starlink nedavno deaktivirao deo opreme prokrijumčarene u Južnu Afriku, ali da su terminali zatim ponovo registrovani u zemlji poput Malavija i ponovo aktivirani.
SpejsIks je na društvenim mrežama u februaru objavio da ako kompanija „dobije saznanja da terminal Starlink koriste sankcionisana ili neovlašćena strana, zvaničnici SpejsIks-a će istražiti tvrdnju i preduzeti radnje da deaktiviraju terminal ako se saznanja potvrde“.
Bajdenova administracija u međuvremenu razmišlja o pooštravanju kontrole izvoza u vezi sa Starlinkom koja ih je držala van ruku američkih protivnika, navodi Blumberg.
U intervjuu za novinsku kuću, Ema Šortis, viši istraživač za međunarodne i bezbednosne poslove u istraživačkom centru Australijskog instituta sa sedištem u Kanberi, izrazila je duboku zabrinutost zbog rezultata istrage.
„To je neregulisano i na čelu je privatna kompanija. Ne postoji odgovornost o tome ko ima pristup tome i kako se koristi“, dodala je očigledno misleći na Starlink.
Kendis Džonson, direktor NorthStar Earth & Space Inc. sa sedištem u Montrealu, rekla je za Blumberg da „treba da postoji više odgovornosti: prema vašoj zemlji, vašoj kompaniji, vašim akcionarima, vašim zainteresovanim stranama“.
List je ukazao na efikasnost Starlinka kao komunikacijskog alata, što ga čini „tako osetljivim“.
SpejsIks je obezbedio tehnologiju kijevskom režimu u ranim danima ruske specijalne vojne operacije, ali je prošle godine Mask jasno stavio do znanja da ukrajinskoj vojsci neće biti dozvoljeno da koristi usluge Starlinka u borbene svrhe i da su one namenjene samo za komercijalne terminale.
Prošlog meseca, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, sa svoje strane, odgovorio na navode Kijeva o korišćenju Starlinka od strane Moskve, naglašavajući da se komunikacioni terminali SpejsIksa ne isporučuju Rusiji i ne mogu se „zvanično koristiti“.
Projekat Starlink, koji je imao za cilj da prekrije površinu Zemlje internetom niske latencije, počeo je da lansira male satelite u nisku orbitu Zemlje 2019. Do danas, sazvežđe Starlinka se sastoji od preko 5.000 satelita, sa ciljem da se koristi oko 43.000 satelita.
