Poruka poglavara Srpske pravoslavne crkve: Kosovski zavet će biti živ dok postoje Srbi na planeti
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srpska pravoslavna crkva ne može da prihvati nijedan pravni ili politički model koji se protivi njenom osmovekovnom postojanju na Kosovu i Metohiji. Kosovski zavet je srpski Novi zavet koji će živeti dokle god postoje Srbi.
Ovo su ključne poruke velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve na naučnom skupu o istorijskom i kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji održanom u Beogradu.
Zamenjuje se uloga žrtve i dželata
Patrijarh Porfirije je poručio da svedočimo najgoroj vrsti revizionizma – zameni žrtve sa dželatom. Pored preoranih grobova i izmišljene istorije o poreklu crkava i manastira, Srbi su danas, posle svoje golgote, primorani da nose i krst zločinaca.
Patrijarh je na jednodnevnom naučnom skupu koji su na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu organizovale SPC i Matica srpska pozvao da se, prolazeći kroz istoriju Kosova i Metohije, sagleda ne samo kulturno, već i duhovno kosovsko-metohijsko nasleđe. Kada je reč o neprocenjivom materijalnom bogatstvu, ono je, kaže patrijarh, po brojnosti i gustini uporedivo možda jedino sa „brojem zvezda na letnjem metohijskom nebu“.
Govorimo i treba da govorimo neprestano o srušenim i spaljenim svetinjama, o našoj pobijenoj braći i sestrama, deci, otetoj i uzurpiranoj imovini, zaoranim grobljima, a posebno o promeni identiteta. Svedoci smo različitih vidova istorijskog revizionizma, ali ovde se čak ne radi više o običnom revizionizmu. Ovde žrtvama i zločincima menjaju mesta. Na delu su potpuno fiktivne i imaginarne konstrukcije o poreklu srpskih svetinja, rekao je patrijarh Porfirije.
Patrijarh je istakao da i pored svog pretrpljenog zla, „vođeni Hristovom ljubavlju“, treba pozvati kosovsko-metohijske Albance na dijalog. Kao što na Kosovu i Metohiji ima mesta za sve ljude, dodaje on, i dalje ima mesta i dijalogu o životu tih ljudi.
Naučni skup "Kosovo i Metohija – istorija i kulturno nasleđe"
© Sputnik / Lola Đorđević
Pravni položaj SPC
Porfirije je istakao i to da se, kada je reč o pregovorima o Kosovu i Metohiji, pitanje pravnog položaja Sprske pravoslavne crkve danas predstavlja kao najsloženije političko pitanje. Posle osam vekova neprekidnog prisustva na Kosovu i Metohiji, nastavlja patrijarh, SPC ne može da bude deo bilo kakvih političkih pregovora o statusu Kosova i Metohije.
Univerzalna ljudska i verska prava i slobode, ne mogu biti deo statusnih pregovora i političkih sporazuma, ona se podrazumevaju i zagarantovana su međunarodnim pravnim aktima. SPC ne traži posebna prava nigde, pa ni na Kosovu i Metohiji. Osim toga, ne mogu se samo za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji kao posebna prava tretirati univerzalna ljudska i verska prava, zaključio je patrijarh i dodao da je međunarodna zajednica, oličena u Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji, dužna da obezbedi apsolutno poštovanje svih ljudskih i verskih prava, svim ljudima na Kosovu i Metohiji.
Nikad nije bilo teže
Njegova preosveštenost episkom raško-prizrenski Teodosije istakao je da Srpska Srpska pravoslavna crkva na prostoru Kosova i Metohije u poslednjih 25 godina prolazi kroz istorijski možda najteži period svoga postojanja. Broj stradalih na Kosovu, kako sada, tako i kroz vekove, samo Bog zna, ali, dodaje vladika, „bez stradanja nema ni raspeća“.
Uslovi u kojima danas žive Srbi na Kosovu i Metohiji, kaže on, nikada nisu bili teži, imajući u vidu česte oružane napade, pljačke, odsustvo osnovnih ljudskih prava, mogućnosti da se zaštiti lična imovina i identitet. Gotovo da ne prođe ni jedan dan, a da se ne dogodi novo stradanje. Ipak, narod na Metohiji i Kosovu ostaje istrajan u svojoj veri, više nego bilo ko.
Episkop raško-prizrenski Teodosije
© Sputnik / Lola Đorđević
Danas je retkost da se vidi prostor gde Srbi teže žive, a opet, reklo bi se, da je retko gde toliko hrišćanske nade i spremnosti da ostanemo svoj na svome, kao što je to na Kosovu i Metohiji, rekao je Teodosije.
Kosovski je Hristov zavet
Nakon uvodnih reči patrijarha Porfirija, vladike Teodosija i zamenika predsednika Matice srpske Jova Delića, episkop bački Irinej besedio je o aktuelnosti Kosovskog zaveta.
On je govorio o „izopačenom i siromašnom“ značenju Kosovskog „mita“ koje se ciljano i u zloj nameri koristi, bez svesti o značenju same reči, ali i o ogromnim naporima koje celokupna pomesna pravoslavna svetosavska crkva ulaže da u najširim krugovima svog naroda obnovi značaj i smisao Kosovskog zaveta.
Dokle god bude bilo Srba na ovoj planeti i dok budu pravoslavni, živeće i Kosovski zavet. Kosovski zavet je u istoriji srpskog naroda stvaralačka primena Hristovog zaveta, rekao je episkop bački.
Zavet nije nikakva nacionalna ili nacionalistička ideologija, kako se danas popularno i pogrdno govori, a nije ni srpski „izum“. Mnogi narodi i monoteističke religije, svako na svoj način, slede ili bar poštuju neki zavet. Srpski narod ne može opstati bez svog zaveta, a kako objašnjava Irinej, Kosovski zavet je „srpska verzija“ Novog zaveta i ukoliko izgubimo zavet, gubimo i svoj srpski identitet.
Naučni skup "Kosovo i Metohija – istorija i kulturno nasleđe" na Pravoslavnom bogoslovskom fakutetu Univerziteta u Beogradu
© Sputnik / Lola Đorđević
Govoreći o učestalim napadima na srpsku istoriju, veru, crkvu, identitet, istoriju... kaže da niko nema pravo sebe proglasiti natčovekom, iz razloga što u sebi ne pronalazi veru u Hrista. Može se distancirati od čega god hoće, ali ne može širiti mržnju i gajiti neprijateljstvo prema onima koji se drže tog zaveta.
Kosovski zavet, kao naš doživljaj Hristovog Novog zaveta, nije samo danas aktuelan, on je trajno aktuelan, a od njega zavisi i naša budućnost, ne samo istorijska, ovde na zemlji, zaključio je on.
Na skupu su učestvovali brojni akademici, profesori, crkvena i svetovna lica, a za okruglim stolom koji je zatvorio skup govorili su, pored episkopa bačkog, akademici Ljubodrag Dimić i Darko Tanasković.
