https://lat.sputnikportal.rs/20240326/nece-proci-pocinje-nova-ofanziva-zapada--panikom-urusiti-rusiju-olivera-ikodinovic-1170310193.html
Neće proći! Počinje nova „ofanziva“ Zapada – panikom urušiti Rusiju
Neće proći! Počinje nova „ofanziva“ Zapada – panikom urušiti Rusiju
Sputnik Srbija
To što se terorističke pretnje nastavljaju definitivno označava da je počela nova faza destabilizacije Rusije, pošto su politički pokušaji, sankcije, kao i sve... 26.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-26T22:32+0100
2024-03-26T22:32+0100
2024-03-26T22:32+0100
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
ukrajina
sad
teroristički napad
terorizam
bezbednost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/18/1170192632_0:113:3243:1937_1920x0_80_0_0_2a8f7e76dd2ff72cd8e46c9313ff62d9.jpg
Oleg Hlobustov, penzionisani pukovnik KGB-a i ekspert ruskog Fonda za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, napominje da su poslednji dani u Rusiji povezani sa suzbijanjem terorističkih aktivnosti ili pokušaja izvršenja više zločina terorističke prirode, kao što je to početkom marta bio slučaj u gradu Karabulak u Ingušetiji, gde je na snazi bio režim protivterorističke operacije i gde je u pucnjavi s policijom ubijeno šest militanata koji su planirali terorističke zločine.U Moskvi je, dodaje on, 22. marta uhapšeno sedam pristalica Ruskog dobrovoljačkog korpusa (RDK), koji je zvanično proglašen za terorističku organizaciju i zabranjeno mu je delovanje na teritoriji Ruske Federacije. Oni su održavali kontakte sa organizacijom RDK koja deluje u sastavu oružanih formacija Ukrajine protiv ruske vojske i razgovarali su o načinima izvođenja nasilnih akcija protiv pripadnika ruskih agencija za sprovođenje zakona i vojnog osoblja. Prilikom pretresa stanova uhapšenih zaplenjeni su mačeta, sekira, osam noževa, aerosol pištolj i biber sprej, kao i oprema za komunikaciju koja je sadržala aktivnu prepisku sa čelnicima RDK.U Samarskoj oblasti, 26. marta, sprečen je teroristički napad, koji je planirao saučesnik zabranjenog Ruskog dobrovoljačkog korpusa uz podršku ukrajinske specijalne službe. Tridesetogodišnji muškarc je planirao je da detonira bombu u zgradi gde se vršio prijem humanitarne pomoći.Ako se svemu tome dodaju lažne dojave o miniranju tržnih centara, škola, bolnica i drugih ustanova, evakuacije građana, ili pozivi žiteljima Krasnodara na oružano zauzimanje dramskog pozorišta onda to potvrđuje da postoje pokušaji da se unese panika i destabilizuje društvo.Analize pokazuju da na svaki izvršeni teroristički akt dolazi oko sedam-osam onih koji su sprečeni ili su u fazi pripreme ili u fazi pokušaja, dodaje Hlobustov.„Stoga bi verovatno bilo pogrešno reći da je teroristička pretnja značajno porasla, iako verovatnoća terorističkih napada za Rusku Federaciju, kao i za mnoge evropske države, za države severnoameričkog kontinenta, svakako postoji, a agencije i službe za sprovođenje zakona su u neprestanoj budnosti, uzimajući u obzir upravo ovaj faktor“, kaže bivši pukovnik KGB-a.Pokušaji da se poseje panikaRuski zvaničnici iz bezbednosnih struktura i obaveštajnih službi obelodanili su da Sjedinjene Države, Velika Britanija i Ukrajina stoje iza terorističkog napada na dvoranu "Krokus" u Krasnogorsku, u kome je poginulo 139 ljudi i ranjeno oko 180, a da Službu bezbednosti Ukrajine treba označiti kao terorističku organizaciju.Kako navode, napad su pripremali radikalni islamisti, dok nalogodavac još nije identifikovan, ali obaveštajne službe vide ko je organizovao i vrbovao počinioce.Ruski eksperti ističu da Zapad i Ukrajina pokušavaju da stvore iluziju da nisu umešani u teroristički napad na „Krokus“ i poručuju da će svi koji stoje iza ovog masakra biti surovo kažnjeni.Hlobustov ističe da bez obzira na to ko izaziva ove pretnje i anonimnim dojavama stvara atmosferu panike, bilo da je reč o terorističkim organizacijama ili stranim silama, Rusija će preduzeti sve neophodne mere da osigura bezbednost svojih građana.Prema njegovim rečima, cilj svega što se dešava je nanošenje štete bilo objektu ili građanima kako bi se izazvala panika, osećaj straha, osećaj užasa. To je pokušaj da se zastraši ruski narod.„To je primarni cilj. Pored toga, cilj je uticati na vladu ili neki drugi subjekt kako bi ga naveli da deluje u pravcu koji je koristan za teroriste. To može biti oslobađanje talaca, neki drugi zahtevi, recimo, davanje otkupnine, ili neki drugi zahtevi. U svakom slučaju, izvršenje terorističkog akta, svakako, ima uticaja na građane zemlje. Upravo taj osećaj straha, užasa, izaziva razna pitanja vlastima - šta radi vlast, a šta vlada, kako se odupire ovoj pretnji, kako štiti svoje građane? Ovde ne smemo paničiti i moramo pažljivo analizirati situaciju. Ogroman je broj poziva i lažnih dojava sa teritorije Ukrajine, uključujući i iz zatvorskih jedinica na teritoriji Ukrajine, o miniranju škola, tržnih centara itd. Preduzimaju se preventivne mere, zgrade se evakuišu, policija sa psima proverava da li ima eksploziva. Sve se to, generalno, uklapa u željenu sliku terorista da se među građane poseje strah i nesigurnost, a shodno tome i pojave pitanja za vlasti zemlje. Za one koji ove pozive upućuju direktno iz zatvora na teritoriji Ukrajine, za njih je ovo verovatno bonus koji ih približava oslobađanju ili barem uslovnoj kazni“, kaže Hlobustov.Kazna za teroristeHlobustov kaže da je neophodna sistemska reakcija na ove terorističke pretnje koje se poslednjih dana događaju u Rusiji, a takođe ističe i značaj preventivnih mera. Prema njegovim rečima, mediji mogu da odigraju značajnu ulogu, na primer navodeći što češće u svojim člancima član 205. ruskog Krivičnog zakonika koji predviđa oslobađanje od krivične odgovornosti lice koje blagovremenom prijavom nadležnom organu ili na drugi način doprinose sprečavanju ili suzbijanju terorističkog akta.U ruskoj stručnoj javnosti se sve glasnije čuju predlozi i da treba povećati kazne za lažne prijave terorističkog akta i uvođenje zatvorskih kazni za zločin, čak i ako nije rezultirao smrću.Takođe, jedna od mogućih reakcija ruskih vlasti na teroristički napad koji se odigrao 22. marta u „Krokusu“ jeste vraćanje smrtne kazne. O tome se sada priča mnogo i na različitim nivoima, dok je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio da Kremlj „trenutno ne učestvuje u diskusiji“.Kako god bilo, počinioci i provokatori će biti adekvatno kažnjeni, a Hlobustov izražava nadu da će rusko društvo ostati jedinstveno i da će i ovog puta dostojno odgovoriti na sve ove lekcije.
https://lat.sputnikportal.rs/20240326/fsb-apeluje-na-gradjane-da-budu-oprezni-u-slucaju-pretnji-teroristickim-aktima-nakon-napada-u-moskvi-1170282584.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, ukrajina, sad, teroristički napad, terorizam, bezbednost
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, ukrajina, sad, teroristički napad, terorizam, bezbednost
Neće proći! Počinje nova „ofanziva“ Zapada – panikom urušiti Rusiju
To što se terorističke pretnje nastavljaju definitivno označava da je počela nova faza destabilizacije Rusije, pošto su politički pokušaji, sankcije, kao i sve druge „ofanzive“ Zapada i Ukrajine protiv Moskve propali. Međutim, ti pokušaji da se poseje panika i zemlja iznutra razori i uništi - neće proći.
Oleg Hlobustov, penzionisani pukovnik KGB-a i ekspert ruskog Fonda za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, napominje da su poslednji dani u Rusiji povezani sa suzbijanjem terorističkih aktivnosti ili pokušaja izvršenja više zločina terorističke prirode, kao što je to početkom marta bio slučaj u gradu Karabulak u Ingušetiji, gde je na snazi bio režim protivterorističke operacije i gde je u pucnjavi s policijom ubijeno šest militanata koji su planirali terorističke zločine.
U Moskvi je, dodaje on, 22. marta uhapšeno sedam pristalica Ruskog dobrovoljačkog korpusa (RDK), koji je zvanično proglašen za terorističku organizaciju i zabranjeno mu je delovanje na teritoriji Ruske Federacije. Oni su održavali kontakte sa organizacijom RDK koja deluje u sastavu oružanih formacija Ukrajine protiv ruske vojske i razgovarali su o načinima izvođenja nasilnih akcija protiv pripadnika ruskih agencija za sprovođenje zakona i vojnog osoblja. Prilikom pretresa stanova uhapšenih zaplenjeni su mačeta, sekira, osam noževa, aerosol pištolj i biber sprej, kao i oprema za komunikaciju koja je sadržala aktivnu prepisku sa čelnicima RDK.
U Samarskoj oblasti, 26. marta, sprečen je teroristički napad, koji je planirao saučesnik zabranjenog Ruskog dobrovoljačkog korpusa uz podršku ukrajinske specijalne službe. Tridesetogodišnji muškarc je
planirao je da detonira bombu u zgradi gde se vršio prijem humanitarne pomoći.
Ako se svemu tome dodaju lažne dojave o miniranju tržnih centara, škola, bolnica i drugih ustanova, evakuacije građana, ili pozivi žiteljima Krasnodara na oružano zauzimanje dramskog pozorišta onda to potvrđuje da postoje pokušaji da se unese panika i destabilizuje društvo.
„Tragični teroristički napad u ‘Krokusu’, 22. marta uveče, navodi nas na razmišljanje da je možda ovo početak nove etape terorističkog rata objavljenog Rusiji. Nažalost, možda je tako. Pokušaji terorističkih napada će se nastaviti, ali to ne znači da će biti uspešni“, ističe Hlobustov.
Analize pokazuju da na svaki izvršeni teroristički akt dolazi oko sedam-osam onih koji su sprečeni ili su u fazi pripreme ili u fazi pokušaja, dodaje Hlobustov.
„Stoga bi verovatno bilo pogrešno reći da je teroristička pretnja značajno porasla, iako verovatnoća terorističkih napada za Rusku Federaciju, kao i za mnoge evropske države, za države severnoameričkog kontinenta, svakako postoji, a agencije i službe za sprovođenje zakona su u neprestanoj budnosti, uzimajući u obzir upravo ovaj faktor“, kaže bivši pukovnik KGB-a.
Pokušaji da se poseje panika
Ruski zvaničnici iz bezbednosnih struktura i obaveštajnih službi obelodanili su da
Sjedinjene Države, Velika Britanija i Ukrajina stoje iza terorističkog napada na dvoranu "Krokus" u Krasnogorsku, u kome je poginulo 139 ljudi i ranjeno oko 180, a da Službu bezbednosti Ukrajine treba označiti kao terorističku organizaciju.
Kako navode, napad su pripremali radikalni islamisti, dok nalogodavac još nije identifikovan, ali obaveštajne službe vide ko je organizovao i vrbovao počinioce.
Ruski eksperti ističu da Zapad i Ukrajina pokušavaju da stvore iluziju da nisu umešani u teroristički napad na „Krokus“ i poručuju da će svi koji stoje iza ovog masakra biti surovo kažnjeni.
Hlobustov ističe da bez obzira na to ko izaziva ove pretnje i anonimnim dojavama stvara atmosferu panike, bilo da je reč o terorističkim organizacijama ili stranim silama, Rusija će preduzeti sve neophodne mere da osigura bezbednost svojih građana.
Prema njegovim rečima, cilj svega što se dešava je nanošenje štete bilo objektu ili građanima kako bi se izazvala panika, osećaj straha, osećaj užasa. To je pokušaj da se zastraši ruski narod.
„To je primarni cilj. Pored toga, cilj je uticati na vladu ili neki drugi subjekt kako bi ga naveli da deluje u pravcu koji je koristan za teroriste. To može biti oslobađanje talaca, neki drugi zahtevi, recimo, davanje otkupnine, ili neki drugi zahtevi. U svakom slučaju, izvršenje terorističkog akta, svakako, ima uticaja na građane zemlje. Upravo taj osećaj straha, užasa, izaziva razna pitanja vlastima - šta radi vlast, a šta vlada, kako se odupire ovoj pretnji, kako štiti svoje građane? Ovde ne smemo paničiti i moramo pažljivo analizirati situaciju. Ogroman je broj poziva i lažnih dojava sa teritorije Ukrajine, uključujući i iz zatvorskih jedinica na teritoriji Ukrajine, o miniranju škola, tržnih centara itd. Preduzimaju se preventivne mere, zgrade se evakuišu, policija sa psima proverava da li ima eksploziva. Sve se to, generalno, uklapa u željenu sliku terorista da se među građane poseje strah i nesigurnost, a shodno tome i pojave pitanja za vlasti zemlje. Za one koji ove pozive upućuju direktno iz zatvora na teritoriji Ukrajine, za njih je ovo verovatno bonus koji ih približava oslobađanju ili barem uslovnoj kazni“, kaže Hlobustov.
Hlobustov kaže da je neophodna sistemska reakcija na ove terorističke pretnje koje se poslednjih dana događaju u Rusiji, a takođe ističe i značaj preventivnih mera. Prema njegovim rečima, mediji mogu da odigraju značajnu ulogu, na primer navodeći što češće u svojim člancima član 205. ruskog Krivičnog zakonika koji predviđa oslobađanje od krivične odgovornosti lice koje blagovremenom prijavom nadležnom organu ili na drugi način doprinose sprečavanju ili suzbijanju terorističkog akta.
U ruskoj stručnoj javnosti se sve glasnije čuju predlozi i da treba povećati kazne za lažne prijave terorističkog akta i uvođenje zatvorskih kazni za zločin, čak i ako nije rezultirao smrću.
Takođe, jedna od mogućih reakcija ruskih vlasti na teroristički napad koji se odigrao 22. marta u „Krokusu“ jeste vraćanje smrtne kazne. O tome se sada priča mnogo i na različitim nivoima, dok je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov naglasio da Kremlj „trenutno ne učestvuje u diskusiji“.
Kako god bilo,
počinioci i provokatori će biti adekvatno kažnjeni, a Hlobustov izražava nadu da će
rusko društvo ostati jedinstveno i da će i ovog puta dostojno odgovoriti na sve ove lekcije.
