Rat koji i dalje traje: Zašto je važno izvući pouke iz NATO agresije na Jugoslaviju /video, foto/
12:54 25.03.2024 (Osveženo: 13:21 26.03.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Rat koji je počeo 1999. agresijom NATO na Jugoslaviju traje i danas, a Jugoslaviji, odnosno Srbiji pripala je tužna čast da bude žrtva poretka koji je hteo da dokaže da mu nema alternative. Sada, 25 godina kasnije, pokazalo se da nije tako – svet se menja, poručeno je s naučne tribine u Ruskom domu.
Skup pod nazivom “NATO agresija na Jugoslaviju: istorijsko sećanje i dugoročne posledice” počeo je minutom ćutanja za žrtve terorističkog akta u Moskvi.
Glavni urednik TASS-a Andrej Kondrašov i direktor Večernjih novosti Milorad Vučelić zatim su otvorili izložbu fotografija “Zašto?” iz foto-dokumentarije ruske novinske agencije i srpskog dnevnog lista koja svedoči o agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju.
Svi kasniji događaji, od Iraka i Libije do Sirije, počeli su 24. marta ovde u Beogradu, rekao je Kondrašov koji je i autor dokumentarnog filma “Beograd” o bombardovanju SRJ, sinoć premijerno prikazanog u Ruskom domu.
Izložba fotografija “Zašto?” u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Kako je istakao Kondrašov, Rusija nikad nije ostajala po strani od događaja u Jugoslaviji i podsetio na to da su Moskvljani iste večeri kad su pale prve bombe na Beograd izašli na miting ispred američke ambasade u ruskoj prestonici.
“S prvim bombama zaljubljenost Rusa u Zapad se osula i pretvorila u shvatanje šta je Zapad zapravo”, naveo je novinar i podsetio da je tadašnji ruski premijer Evgenije Primakov okrenuo avion iznad Atlantika na putu ka SAD da bi pokazao da Rusija ne želi da legitimizuje ono što su Amerikanci radili u SR Jugoslaviji.
Izložba fotografija “Zašto?” u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Milorad Vučelić je, govoreći o događajima 1999., konstatovao da je logika kombinacije imperije i njenih satelita u NATO i dalje spremna da počini najgora nepočinstva i užase, o čemu najbolje svedoči i sve ono što se dešava na njihovom frontu protiv Rusije na kome će, kako je uveren, polomiti zube.
Moderator diskusije Fjodor Lukjanov, politikolog i direktor za naučni rad međunarodnog diskusionog kluba Valdaj, ocenio je da su događaji u Jugoslaviji 1999. bili početak nove epohe i prekretnica za promene svetskog poretka.
“Nalazimo se na putu kad svet postaje drugačiji. Ne znači da je borba završena i da će biti kratka. I u tom svetlu moramo se sećati i žrtava i hrabrosti, ali i da profesionalno analiziramo kakve pouke možemo da izvučemo iz tog rata. Za Rusiju su te pouke danas posebno važne jer smo u prvim redovima borbe”, rekao je Lukjanov i dodao da iskustvo Balkana, bivšeg SSSR i Rusije pokazuje da je borba ispravan put.
Ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko na naučnoj tribini o NATO agresiji u Ruskom domu
© Sputnik / Lola Đorđević
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko podsetio je da je Zapad mnogo pre agresije NATO 1999. postavio zadatak da se potčini Srbija.
“Upravo je protiv Srbije bila uperena hrvatska tragedija, da ne govorimo o BiH koja je bila još više antisrpski izražen sukob. Kao vrhunac te antisrpske politike bila je agresija 1999. godine” rekao je ambasador. On je istakao da, međutim, Zapadna tzv. humanitarna operacija u SRJ nije pošla kako su očekivali – mislili su da će je završiti za par dana, ali brzo je postalo jasno da se Srbi ne predaju.
Direktor "Rossotrudničestva" Evgenije Primakov složio se s ocenom da je NATO bombardovanje SRJ istorijski događaj čije su posledice nesagledive jer je srušeno međunarodno pravo.
On je citirao ruskog književnika Aleksandra Solženjicina koji je, pišući o tragediji Jugoslavije, rekao da je taj događaj mnogo opasniji nego što se čini, analogan izlasku Hitlera iz Lige naroda, te da svet očekuju opasne posledice i potresi.
“Mi te posledice sada vidimo. To govori o tome da su bombe koje su tada pale na Jugoslaviju bile okidač za čitav lanac događaja širom sveta. Zapadni svet je pošao od težnje da stekne vojnu nadmoć na globalnom planu, da diktira svoju volju ostalom svetu i pljačka ga, ali sada gubi prednost jer se globalna većina oseća sve samouverenijom i jačom. Oni su sad besni što gube moć,a s time su se prvi put suočili u Jugoslaviji”, rekao je Primakov.
Govoreći o NATO zločinima, podsetio je da bi mala Milica Rakić, jedna od dece poginule od bombi Zapadne alijanse, danas imala 27-28 godina i možda bila ovde.
”Svi sada govore da možda treba da oprostimo ali ne i da zaboravimo. Rusija ne može ni da oprosti ni da zaboravi”, poručio je Primakov.
Senator Republike Srpske Aleksandar Vulin istakao je da se 20. vek za Srbe završio zločinom koji nije kažnjen, naglasivši da se i danas mora govoriti o posledicama tog nekažnjenog zločina.
“Rat 1999. nije prestao, naprotiv, on se protiv Srbije i srpskog naroda u celini vodi i danas. Vodi se i dalje protiv ruskog i drugih slovenskih naroda u sumanutoj potrebi Zapada da se vlada svetom. 1999. loši đaci istorije su poverovali u sopstvenu laž da je istorija završena i da nikad neće biti kazne za ono što su uradili, da se svet nikad neće okupiti da odgovori, jer istorija je završena, karte su zauvek podeljene. 1999. oni su bili ubeđeni da će Amerika zauvek vladati i da nikad neće biti otpora, da će beznačajni srpski otpor biti zaboravljen, a da će se oni posvetiti Rusiji i Kini. Istorija nije završena i nije istorija besmisleno tumaranje, ona ide ka slobodi čovečanstva onoliko koliko smo mi spremni da se za tu slobodu borimo”, naveo je Vulin.
Aleksandar Vulin na skupu “NATO agresija na Jugoslaviju: istorijsko sećanje i dugoročne posledice”
© Sputnik / Lola Đorđević
Prema njegovim rečima, posledice agresije nisu samo gotovo trajno trovanje naše vode i vazduha, pokušaj uništenja našeg naroda, nego uništenja svakog drugačijeg pogleda na svet, pokušaja stvaranja sveta u kom nema mesta ni za Boga, ni za naciju, ni za porodicu.
“Te 1999.su pokušali da udare temelje sveta u kome je svaka nacija pogrešna, a moralni principi prevaziđeniiporodica sasvim prevaziđena. To je sukob civilizacija kome i danas svedočimo. Bez obzira na sve Rezolucija 1244 koju smo izborili nam daje kakvo-takvo pravo da se borimo”, poručio je Vulin.
Ruski senator i diplomata Vladimir Čižov je rekao da početak bombardovanja nije bio iznenađenje za Rusiju jer je Havijer Solana rekao ruskom predstavniku u NATO da je mehanizam pokrenut i da je izdato naređenje, a da on ne može ništa da učini.
“Pre toga je vođen dugotrajni hibridni, odnosno informacioni rat u kom su fabrikovani Markale, Račak, genocid nad Albancima… To je počelo još od Trojanskog konja. A kako su reagovali Srbi? Nisu otišli u podrume nego na beogradske mostove,a u NATO prestonicama su bili u šoku. Gledao sam ih”, rekao je Čižov i dodao da je to u mnogome srušilo predstave natovskih zemalja o srpskom karakteru i srpskom narodu.
Posle 78 dana bombardovanja, dodao je Čižov, agresija NATO-a nije završena.
Ruski senator Vladimir Čižov na skupu “NATO agresija na Jugoslaviju: istorijsko sećanje i dugoročne posledice”
© Sputnik / Lola Đorđević
“Lično sam prisustvovao izradi Rezolucije 1244 čije pojedine odredbe na Zapadu danas mnogi ignorišu. Primakov mi je govorio da se ne udaljavam od zapadnjaka jer će nas obmanuti i ja sam ga poslušao. Zaista su nameravali da promene neke formulacije”, prisetio se Čižov.
Senator Konstatin Kosačov je u video obraćanju rekao da je Rusiji bliska i razumljiva bol srpskog naroda i da zato podržava principijelno stav Srbije prema kosovskom pitanju.
“Ostaćemo uz srpski narod i naše srpske prijatelje dok god bude potrebno. Za Rusiju su događaji 1999. takođe bili prelomni, uspeli smo da se oslobodimo iluzija 90-ih godina da možemo zajedno sa Zapadom da gradimo novi, pravedni svet. Te iluzije su tada definitivno sahranjene“, rekao je Kosačov.
Pogledajte i:
