„Nikakav ultimatum nije pokolebao moj narod“: Dan sećanja na stradale u NATO agresiji /video/
20:03 24.03.2024 (Osveženo: 21:31 24.03.2024)
© VLADIMIR LJPORIIŽ
Pratite nas
Centralna manifestacija obeležavanja 25 godina početka agresije NATO-a održana je u Prokuplju, na Trgu topličkih junaka. Patrijarh Porfirije, koji je služio pomen, istakao je da je nevina krv padala i da zato pamtimo prošlost, ali da živimo sadašnjost i odlučno idemo u budućnost. Ostali smo slobodarski narod, poručio je predsednik RS Milorad Dodik.
Patrijarh je poručio da je nevina krv tada padala širom naše zemlje i da zato pamtimo prošlost, ali da živimo sadašnjost koja nam je data i odlučno idemo u budućnost.
"Sabrali smo se da molitvom Bogu koji je ljubav i koji prebiva u ljubavi, posvedočimo svoju neotstupnu opredeljenost da budemo na strani ljubavi, a ne mržnje, na strani mira, a ne rata, pravde, a ne tiranije, istine, a ne laži, nevinih, a ne zločinaca. Istina za volju i jedna i druga dimenzija ljudskog ispoljavanja pre ravno 25 godina pretvorila je ovu grudu zemlje u svetsku pozornicu na kojoj se po ko zna koji put u istoriji potvrdila drevna istina kako je čovek velik samo kad je čovek i kako je bezdušan kad se opredeli za antičoveštvo", istakao je patrijarh Porfirije na državno-komemorativnom skupu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Prokuplje - Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine
© Tanjug / VLADIMIR LJPORIIŽ
Naglasio je da je srećan čovek, jer nikakav ultimatum nije pokolebao naš narod da odustane od ljubavi Boga i bližnjeg.
"Iako je cena takvog opredeljenja vrlo skupa, ona je istovremeno i zalog opstanka i trajanja, ne samo na geografskim mapama, nego i u večnosti, u carstvu kojem nas je usmerio Sveti Sava, a kojim se približio i čestiti knez Lazar. Zar i Mala Milica Rakić i Topličanin Boba Nedeljković i ostalih 11 vojnika postradalih u kasarni u Kuršumliji i svi koji su stradali u NATO bombardovanju nisu stajali na istoj Aveljevoj strani, na strani nevine žrtve, a njihovi likvidatori na Kajinovskoj bratoubilačkoj strani - mržnje čoveka", rekao je Porfirije.
Istakao je da je nevina krv tada padala širom zemlje koju nam je Bog dao, koja je postala zalog naše nade i seme spasa.
"Zato tužni dve i po decenije i dokle god nas bude, zbog svih koji su tada nasilno oteti od nas, ali verom u Hrista Vaskrslog iz mrtvih i jedinog Gospoda ljubavi, ispovedamo da nas ništa neće moći odvojiti od ljubavi njegove, od ljubavi njihove, zemlje koju smo stolećima sopstvenom krvlju plaćali, našeg opredeljenja da nikad ne damo danak mržnji prema drugom čoveku, makar to bili i oni koji su sami sebe svrstali u red neprijatelja", rekao je patrijarh.
Naveo je da opredeliti se za Hrista znači stati uz svakog nevinog stradalnika, ma kom narodu pripadao i ma kojoj veri i koji god jezik koristio.
Porfirije ističe da zato i pored činjenice da smo izgubili najmilije i pored toga što je tuga skrhala naša srca, glavni osećaj koji nas obuzima ne bude neutešna žalost nego najdublje saznanje i uverenje da smo imali, da imamo i da ćemo imati najdostojnije među nama, koji ni za šta nisu hteli i neće da zamene svoju golgotsku žrtvu za egzekutorske privilegije.
Dodik: Ponosan sam na Srbiju koja se digla i izgradila
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je ponosan na Srbiju i srpski narod jer su se posle NATO bombardovanja izdigli i da se Srbija izgradila i da Srbija žrtvama tog bombardovanja poručuje da smo nastavili da živimo.
"Srbija se izgradila u poslednjih 12 godina pod rukovodstvom predsednika Aleksandra Vučića, u toj meri da je danas stabilna i sigurna zemlja za sve njene ljude, bez obzira na naciju i narod. Da je danas Srbija uvažena u regionu, da je danas Srbija uvažena i na globalnom nivou. Mala u odnosu na druge, ali dovoljno snažna sa svojim karakterom da ide dalje. I da ne nosi mržnju u sebi, ali da nikada ne zaboravi i da nikada, bar što se mene tiče, ne oprosti", poručio je Dodik.
Obraćanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika na komemorativnom skupu u Prokuplju
© Tanjug / VLADIMIR LJPORIIŽ
Govoreći na ceremoniji, Dodik je rekao da su mnogi od nas izgubili nekog, zato što je neki tuđin hteo da ovde upravlja i da modelira naše živote.
"I opet kad sada pogledam, šta su učinili sa svim tim. Da li je nestala Srbija? Nije. Da li je uništena Srbija? Da, porušili su je, ali smo izgradili. Da li su nestali Srbi? Ne, nisu nestali Srbi. Šta ste hteli ovim da uradite? Da promenite naš karakter? Da kažete kako ste baš hteli da promenite režim koji vama nešto nije odgovarao i bacali ste bombe po prvi put u istoriji, a rušili ste stotine režima bez intervencija vojnih, naravno pokušavajući da upravljate drugim zemljama", rekao je Dodik.
Istakao je da su se utrkivali oni koji su u Drugom svetskom ratu bili na drugoj strani, da nas bombarduju poput Nemačke i nekih drugih zemalja.
"Da bacaju bombe, ali očigledno im to nije bilo dovoljno nekoliko decenija pre. Ubijali su nam decu. Zato sam ponosan na ono što je Srbija uspela, a s njom i Republika Srpska. Ostali smo dostojanstveni, slobodarski narod. Naša sloboda je najvažnija stvar našeg života i našeg identiteta. Zajedno sa našom verom, zajedno sa našom krsnom slavom, našim pismom, jezikom. Svim onim što čini naš narod posebnim. Mi ne želimo nikome drugome i drugačijem nikakvo zlo. Želimo da živimo u miru. Želimo da taj mir traje za svakog podjednako", poručio je Dodik.
Anđelka Tošović: Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju
Anđelka Tošović, sestra najmlađe žrtve bombardovanja, jedanaestomesečne devojčice Bojane Tošović, rekla je da vreme prolazi, ali da rane na duši ne zarastaju.
Anđelka je rođena tokom bombardovanja, a u agresiji NATO-a je izgubila i sestru i oca.
"Prošlo je 25 godina od kada su mog oca i moju sestru odnele ptice i oni su napustili ovaj svet. Ja ih nisam upoznala. Bila sam u majčinoj utrobi te tužne večeri 11. aprila 1999. godine. Bila je Velika subota. Moja porodica se spremala za naš veliki praznik, Vaskrs. Trebalo je da to bude njihov prvi zajednički praznik. Ali niko nije ni slutio da će biti poslednji i da će svakog sledećeg biti knedla u grlu moje majke i suze na njenom licu. Tako je i sada, posle 25 godina. Vreme prolazi, ali rane na duši ne zarastaju", rekla je Anđelka.
Nije, kaže, ni na koga ljuta i nikoga ne mrzi, i ne želi nikome zlo, čak ni onima koji su zlo naneli njoj i njenojh zemlji.
"Nisam ja ni na koga ljuta zbog toga što mi fali deo duše u životu. I ne, nikoga ne mrzim i ne želim nikome zlo, čak ni onima koji su ga naneli meni i mojoj porodici, našoj zemlji. Verujem da se dobrotom rađa ljubav i da je Bog jedini i najmerodavniji sudija i da će zalečiti suze i bol svih majki, očeva, braća i sestara, svih ranjenih duša u ovoj zemlji, a mnogo nas je", poručila je Anđelka.
