Važna srpska misija u Solunu: Hilandar ima velike planove - kako zaštiti decu i od globalizacije
12:41 23.03.2024 (Osveženo: 13:01 23.03.2024)
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u SolunuSrpska dopunska škola u Solunu
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u Solunu
Pratite nas
Teško je, izazovno, ali ovo nije običan posao, već misija u kojoj sam kao čovek i nastavnik. Važno je da deca u dijaspori budu svesna svog porekla, nacionalnog i kulturnog identiteta, da neguju maternji jezik i ljubav prema otadžbini Srbiji. Naravno, imam podršku Ministarstva prosvete, a od Savindana imamo i svoj dom, zahvaljujući manastiru Hilandar.
Ovo za Sputnjik kaže Ana Džoganović, nastavnica Srpske dopunske škole u Solunu i dodaje:
"Jednako je važno da deca ne zaborave srpski, da prigrle i razvijaju svoju dvojezičnost. Iako je u početku izazovna, kasnije će im biti velika prednost u životu".
Srpska deca u Grčkoj poslednje dve decenije pohađala su dopunsku nastavu na srpskom jeziku u učionicama grčkih škola. Zahvaljujući manastiru Hilandaru, od Savindana, imaju svoju školu. Pri kancelariji u Solunu, manastir je otvorio Srpsku dopunsku školu "Sveti Sava" u kojoj se, po programu Ministarstva prosvete, odvija i nastava na našem jeziku.
Ove školske godine nastavu na srpskom jeziku u Solunu, Kateriniju i Leptokariji prate čak 94 učenika. Program Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, obuhvata tri predmeta, Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u SolunuSrpska dopunska škola u Solunu ima četiri grupe đaka, deca su uzrasta od 6 do 14 godina
Srpska dopunska škola u Solunu ima četiri grupe đaka, deca su uzrasta od 6 do 14 godina
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u Solunu
Ana Džoganović sa decom radi već 13 godina. Objašnjava da nastavu uglavnom pohađaju đaci iz mešovitih brakova, jer je takav sastav srpske dijaspore u Grčkoj, izuzetno retko i oni kojima su oba roditelja iz Srbije. Nastavu je teško organizovati, jer su deca različitog uzrasta, u Solunu ima četiri grupe đaka, jedna je prvi i drugi, druga treći i četvrti, treću grupu čine petaci i šestaci, a u četvrtoj su najstariji osnovci.
"Trudim se da ubacujem igre, da bi im bilo interesantno. Teško je prilagoditi se svima, ali posle toliko godina rada u školi, stekla sam neophodno iskustvo i nekako uspevam da se snađem i sa malim đacima od šest godina i sa decom koja su u pubertetu", kaže.
Znanje srpskog jezika najvažnije
Ova učiteljica, nastavnica i profesor razredne nastave, što je i zvanično, dodaje da veliku pažnju posvećuje učenju srpskog jezika, to je osnov identiteta. Većina dece koja dolaze u školu je izuzetno zainteresovana, kaže, zato što je njihovim roditeljima izuzetno stalo do poštovanja srpske tradicije, kulture i negovanja jezika.
"Većina đaka jako želi da ima priliku da vežba srpski. To je vežbanje uz nastavnika, mene koja ispravljam ono što roditelji uglavnom ne rade, ophrvani obavezama ne stižu dovoljno da razgovaraju sa decom. Sa druge strane, škola je prilika da borave sa drugarima koji imaju isto poreklo i sa njima govore srpski. To je ono što u Grčkoj nemaju na svakom koraku, nemaju izgrađen „drugarski rečnik“. U srpskoj školi vežbaju i razvijaju jezik i na tom društvenom nivou. To je dobra kombinacija".
Ona dodaje da je saradnja sa grčkim školama u kojima su bili podstanari bila izuzetno uspešna i u duhu srpsko - grčkog prijateljstva, ali sve se promenilo od kako su krajem januara od manastira Hilandar dobili su novi prostor za izvođenje nastave.
© Foto : Sputnjiku ustupila Zadužbina HilandaraBudući hilandarski edukativni centar ima kuhinju i prostorije za odmor
Budući hilandarski edukativni centar ima kuhinju i prostorije za odmor
© Foto : Sputnjiku ustupila Zadužbina Hilandara
Hilandarska škola "Sveti Sava"
Pored toga što manastir ima svoje prostorije u Solunu, godinama ima i humanitarnu Fondaciju "Teofilos" koja pre svega pomaže porodice sa puno dece, onima koje imaju materijalne poteškoće. Organizuje je kreativne radionice za decu, donira garderobu, igračke, sve uz pomoć opštine Solun i Republike Grčke.
"Radimo, ne samo sa srpskim porodicama, već i sa Grčkim. Najviše smo radili tokom korone. Odvozili lekove i garderobu u dalja područja, tada smo mnogo pomagali Grke, ali i Srbe koji žive u Solunu, u mešovitim porodicama, gde je jedan od roditelja Grk, odnosno Srbin. Kada je Generalni konzulat Republike Srbije objavio poziv da se traži prostor za školu, svu smo energiju uložili da opremimo naše prostorije u Solunu, da ih prilagodimo deci", kaže Antonina Miljković koja je na čelu "Teofilosa".
Ona rukovodi i prostorom u koji je smeštena Dopunska škola u Solunu koju organizuje Ministarstvo prosvete. Ovu instituciju manastir je nazvao Srpska dopunska škola ''Sveti Sava'', jer, to će i biti škola, tek je čekaju brojni sadržaji namenjeni deci.
Sada ima tri učionice u kojima u isto vreme može biti 70 đaka. Prilagođene su svim uzrastima, čak se i stolovi i stolice podešavaju za najmlađe i tinejdžere. Opremljene su po najvišim standardima koje propisuje grčko Ministarstvo prosvete, imaju kompjutersku opremu, interaktivne table, prostor za kreativne radionice, kuhinju i prostor za odmor dece.
Sačuvati decu u vreme globalizacije
U Grčkoj postoje centri za dopunsko učenje, pohađa ih većina dece osnovnih škola, pa i srpska. To su časovi matematike, jezika, geografije, matematike, školice robotike, umetnosti, pevanja. Sve to manastir Hilandar želi da obezbedi deci u sklopu škole "Sveti Sava". Na časove će moći da idu i Grci i naša deca koja pohađaju srpsku dopunsku školu.
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u SolunuŠkola ima kuhinju i prostorije za odmor
Škola ima kuhinju i prostorije za odmor
© Foto : Sputnjiku ustupila Srpska dopunska škola u Solunu
"Cilj je da napravimo kompletan edukativni centar. Imamo plan da više razvijamo aktivnosti u koje će biti uključeni i roditelji, to je izrada narodnih rukotvorina, folklor, tradicionalna kuhinja, sve ono što srpski narod nosi sa sobom kroz vekove. Živimo u vremenu kada porodica kao jezgro društva trpi velike promene zbog globalizacije i svetskog razvoja, glavni cilj je da porodicama olakšamo svakodnevni život koji je dinamičan, a deci omogućimo da se vrate tradiciji, nauče sve o svojim precima, istoriji srpskog naroda, bogatoj kulturi".
Sa Andrićem sporo, ali temeljno
Kako je boriti se sa "novim dobom" najbolje zna nastavnica Ana Džoganović. Za decu u dijaspori, podvlači, najvažnije je da sačuvaju znanje svog jezika. Komunikacija se smanjuje kada deca uđu u pubertet, kada većinu vremena razgovaraju sa svojim drugarima, pa im rečnik ostaje na osnovnoškolskom nivou. Čini sve da im obogati vokabular. Čitaju srpsku književnost, bore se i sa komplikovanim književnim delima.
"Pokušavamo da radimo Andrića, ali to mora da bude prilagođeno. Jedno delo ne može da se odradi tokom jednog časa, jedan nam je potreban da čitamo, sledeći da vidimo nepoznate reči, da ih objasnimo, pa nam tek onda trebaju još dva časa za analizu dela. Sve ide sporim tempom, biram tekstove koji su im bliski, interesantni. Novim generacijama je teško privući pažnju, gledam da im bude blisko, nešto sa čim mogu da se povežu".
Povezivanje sa srpskim jezikom i tradicijom, kako kaže Antonina Miljković, nastaviće se i u Srbiji. Sveta srpska Carska Lavra Hilandar ima velike planove i za povezivanje dece iz dijaspore sa vršnjacima iz otadžbine u dečijim kampovima.
Pogledajte i: