https://lat.sputnikportal.rs/20240322/lordan-zafranovic-rat-je-strasno-blizu-dovoljno-je-samo-malo-da-se-upali-marija-jakovljevic-1170113575.html
Lordan Zafranović: Rat je strašno blizu, dovoljno je samo malo da se upali
Lordan Zafranović: Rat je strašno blizu, dovoljno je samo malo da se upali
Sputnik Srbija
Rat je opet strašno blizu. Plašim se da smo došli do ivice. Kada smo snimali „Okupaciju u 26 slika“ i „Pad Italije“ bojali smo se da će se zlo ponoviti... 22.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-22T22:56+0100
2024-03-22T22:56+0100
2024-03-22T22:56+0100
kultura
kultura
lordan zafranović
film
dokumentarni film
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/16/1170113267_0:184:3145:1953_1920x0_80_0_0_78ec2e7b175243f81e0253c9a8e7fb1b.jpg
U Domu omladine Beograda danas je saopšteno da je reditelj Lordan Zafranović dobitnik nagrade za životno delo 71. Martovskog festivala, koja će mu biti uručena 26. marta na otvaranju manifestacije.Postojala je opasnost da me ubiju zbog filmaOsvrnuvši se na svoj višedecenijski put na kome je često stradao zbog svojih filmova, Zafranović se u razgovoru sa novinarima prisetio da je tu bilo i smena ideologija i ratova i svega i svačega što ga je učvrstilo u misiji da se bavi temama koje „bole narode na ovim prostorima“:Kaže da mu je tužno kada gleda kolege koji su završili visoke škole, znaju praviti filmove, a ne prave filmove o traumatičnim situacijama naroda na ovim prostorima:„Umesto toga se bave realizacijom sitnih porodičnih priča. Zašto se ne uhvate nečeg što drma, zašto ne rizikuju da ispričaju ono što je važno? Zašto ne upotrebe film za ono što boli sve ove narode ovde? Jasenovac i slične teme moraju da izađe i pokažu se u svoj svojoj surovosti bez obzira kako će to biti prihvaćeno“.Zafranović trenutno montira film upravo o stradanju u logoru Jasenovac:Dva šoka na Martovskom festivaluIme Lordana Zafranovića neraskidivo je vezano za istoriju Martovskog festivala u Beogradu. Po sopstvenom priznanju, na Martovskom festivalu je prikazao svoj prvi film 1966. godine „i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme“, a na istom mestu je 2019. godine predstavio i svoj stoti film.Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu, predstavljajući Lordana Zafranovića kao jednog od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već i mnogo šire, u evropskim i svetskim okvirima.„Martovski festival je za mene kao početnika koji je živeo u Splitu bio čudo. Doći na festival sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Bavio sam se amaterskim filmom na uskoj traci od osam milimetara, a na Martovski festival su dolazila značajna imena od kojih smo drhtali, posebno od velikog Krste Škanate koji nam je svima bio uzor. Kada sam došao sa filmom u Dom sindikata sa 2.000 gledalaca, bio sam u šoku, nisam mogao da verujem da je to moguće. Nakon toga šoka, usledio je još jedan šok – diskusije o filmu“.Prisetio se Zafranović i sledećeg, ovog puta negativnog, šoka:„To su bili počeci crnog talasa. Ja sam prvi put došao sa dva filma 'Posle podne puška' i 'Ljudi u prolazu' koji je ocenjen kao nešto najcrnje i najlažnije što se ikad u dokumentarnom filmu napravilo. Dalmacija se tada doživljavala kao turistička razglednica – lepota, leto, sunce, kupanje, toplina, restorani, bazeni. A mi smo dali jednu drugu Dalmaciju. Sišli smo u njen najcrnji deo koja je nama bio puno bliži nego laž koja se širi sve do današnjeg dana. Bili smo odbačeni, ali nam to nije smetalo da i dalje budemo kritični i da na Martovski festival donesemo polemičke filmove“.Ne boji se da po stvarima kopa do dnaLordan Zafranović je nagrađivan na Martovskom festivalu i pre i posle raspada Jugoslavije. Naslovi poput „Ave Marija“ (1971), „Prvi valcer“ (19781), „Antika“ (1972), „Rad zida grad“ (1975), „Zavičaj – Vladimir Nazor“ (1978), „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983), „Lica terakota“ (2003), „Simfonija nebeskog grada“ (2004) deo su, ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra.„Pre dve godine Lordan Zafranović je predsedavao žirijem 69. Martovskog festivala, čineći čast i nama kao organizatorima, ali još i više autorima koji su poneli nagrade na završnoj svečanosti, jer on je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista, Arsen Diklić, svojevremeno rekao 'da se ne boji da po stvarima kopa do dna'. Lordan Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja“, istakao je umetnički direktor 71. Martovskog festivala Dejan Dabić.Zahvalivši na nagradi Zafranović je istakao da mu je Martovski festival bio jedan od životnih puteva:„Za nas autore je on bio velika škola i značio poznanstvo do smrti sa autorima koji su dolazili iz cele Jugoslavije. To je bilo fantastično jedinstvo, svi smo bili za istim stolom, družili se po ceo dana. Bila je to velika filmska familija unutar ovog festivala“.Danas je kaže, Zafranović mnogo teže snimiti film:„Nekada je bilo sve brže. Dođete kod producenta, predstavite mu ideju u dve – tri reči i on vas pita šta vam treba. Sve se radilo brzo. Sada imate razne komisije, putovanje po evropskim centrima, skupljanje bodova. Strašno, ta evropska administracija je toliko velika da je gotovo nemoguće snimiti film. Zamislite danas jednog Felinija koji putuje po nekim letovalištima da bi na svom scenariju dobijao bodove. To je van pameti“.Pogledaj i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, lordan zafranović, film, dokumentarni film
kultura, lordan zafranović, film, dokumentarni film
Lordan Zafranović: Rat je strašno blizu, dovoljno je samo malo da se upali
Rat je opet strašno blizu. Plašim se da smo došli do ivice. Kada smo snimali „Okupaciju u 26 slika“ i „Pad Italije“ bojali smo se da će se zlo ponoviti. Ponovila se 1941. po istom scenariju. Isti strahovi me vode da pravim „Djecu Kozare“. Propaganda mržnje traje 30 godina i dovoljno je da se malo upali i da se ovde ponovi zlo, kaže Lordan Zafranović.
U Domu omladine Beograda danas je saopšteno da je reditelj
Lordan Zafranović dobitnik nagrade za životno delo 71. Martovskog festivala, koja će mu biti uručena 26. marta na otvaranju manifestacije.
Postojala je opasnost da me ubiju zbog filma
Osvrnuvši se na svoj višedecenijski put na kome je često stradao zbog svojih filmova, Zafranović se u razgovoru sa novinarima prisetio da je tu bilo i smena ideologija i ratova i svega i svačega što ga je učvrstilo u misiji da se bavi temama koje „bole narode na ovim prostorima“:
„Radio sam 1991. godine film o ustašama – 'Testament' i napustio sam zemlju da bih ga završio prvo u Beču, pa u Parizu i na kraju u Pragu gde je bila premijera. Kasnije je bio na festivalima, ali na prva dva festivala sam imao telohranitelje jer je postojala opasnost da me neko kokne. Film mi je menjao život. Na momente sam dobijao pohvale, a na momente stradao. Film je sličan životu svih nas“.
Kaže da mu je tužno kada gleda kolege koji su završili visoke škole, znaju praviti filmove, a ne prave filmove o traumatičnim situacijama naroda na ovim prostorima:
„Umesto toga se bave realizacijom sitnih porodičnih priča. Zašto se ne uhvate nečeg što drma, zašto ne rizikuju da ispričaju ono što je važno? Zašto ne upotrebe film za ono što boli sve ove narode ovde? Jasenovac i slične teme moraju da izađe i pokažu se u svoj svojoj surovosti bez obzira kako će to biti prihvaćeno“.
Zafranović trenutno montira film upravo o stradanju u logoru Jasenovac:
„'Djeca Kozare' je film o zlu. Pravili smo ga tako da se nismo obazirali na to kako će bilo koja ideologija tu priču da prihvati. To je bolni udarac u oko. Kako će reagovati onaj koji taj udarac primi u oko, ne znam, ali pretpostavljam da će izazvati skandal. Uvek sam govorio šta će ti film ako ne izazove skandal“.
Dva šoka na Martovskom festivalu
Ime Lordana Zafranovića neraskidivo je vezano za istoriju Martovskog festivala u Beogradu. Po sopstvenom priznanju, na Martovskom festivalu je prikazao svoj prvi film 1966. godine „i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme“, a na istom mestu je 2019. godine predstavio i svoj stoti film.
Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu, predstavljajući Lordana Zafranovića kao jednog od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već i mnogo šire, u evropskim i svetskim okvirima.
„Martovski festival je za mene kao početnika koji je živeo u Splitu bio čudo. Doći na festival sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Bavio sam se amaterskim filmom na uskoj traci od osam milimetara, a na Martovski festival su dolazila značajna imena od kojih smo drhtali, posebno od velikog Krste Škanate koji nam je svima bio uzor. Kada sam došao sa filmom u Dom sindikata sa 2.000 gledalaca, bio sam u šoku, nisam mogao da verujem da je to moguće. Nakon toga šoka, usledio je još jedan šok – diskusije o filmu“.
Prisetio se Zafranović i sledećeg, ovog puta negativnog, šoka:
„To su bili počeci crnog talasa. Ja sam prvi put došao sa dva filma 'Posle podne puška' i 'Ljudi u prolazu' koji je ocenjen kao nešto najcrnje i najlažnije što se ikad u dokumentarnom filmu napravilo. Dalmacija se tada doživljavala kao turistička razglednica – lepota, leto, sunce, kupanje, toplina, restorani, bazeni. A mi smo dali jednu drugu Dalmaciju. Sišli smo u njen najcrnji deo koja je nama bio puno bliži nego laž koja se širi sve do današnjeg dana. Bili smo odbačeni, ali nam to nije smetalo da i dalje budemo kritični i da na Martovski festival donesemo polemičke filmove“.
Ne boji se da po stvarima kopa do dna
Lordan Zafranović je nagrađivan na Martovskom festivalu i pre i posle raspada Jugoslavije. Naslovi poput „Ave Marija“ (1971), „Prvi valcer“ (19781), „Antika“ (1972), „Rad zida grad“ (1975), „Zavičaj – Vladimir Nazor“ (1978), „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983), „Lica terakota“ (2003), „Simfonija nebeskog grada“ (2004) deo su, ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra.
„Pre dve godine Lordan Zafranović je predsedavao žirijem 69. Martovskog festivala, čineći čast i nama kao organizatorima, ali još i više autorima koji su poneli nagrade na završnoj svečanosti, jer on je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista, Arsen Diklić, svojevremeno rekao 'da se ne boji da po stvarima kopa do dna'. Lordan Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja“, istakao je umetnički direktor 71. Martovskog festivala Dejan Dabić.
Zahvalivši na nagradi Zafranović je istakao da mu je Martovski festival bio jedan od životnih puteva:
„Za nas autore je on bio velika škola i značio poznanstvo do smrti sa autorima koji su dolazili iz cele Jugoslavije. To je bilo fantastično jedinstvo, svi smo bili za istim stolom, družili se po ceo dana. Bila je to velika filmska familija unutar ovog festivala“.
Danas je kaže, Zafranović mnogo teže snimiti film:
„Nekada je bilo sve brže. Dođete kod producenta, predstavite mu ideju u dve – tri reči i on vas pita šta vam treba. Sve se radilo brzo. Sada imate razne komisije, putovanje po evropskim centrima, skupljanje bodova. Strašno, ta evropska administracija je toliko velika da je gotovo nemoguće snimiti film. Zamislite danas jednog Felinija koji putuje po nekim letovalištima da bi na svom scenariju dobijao bodove. To je van pameti“.
