Novi besmisleni pritisak na Beograd: Britanci ne vide da su trajno izgubili bitku za srca Srba
© Sputnik / Aleks Maknoton
/ Pratite nas
Učesnici zasedanja Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta koji se zalažu za pojačanje pritisaka na Srbiju izgledaju kao grupa anonimnih alkoholičara koji se međusobno podržavaju, pričaju istu priču i onda se međusobno teše umesto da objektivno pogledaju na stvari, smatra politikolog Stevan Gajić.
A kad bi objektivno pogledali na stvari uvideli bi da su trajno izgubili bitku, kako oni to nazivaju, za srca i umove Srba, da ne mogu to popraviti i da je najbolje što mogu da dobiju da budemo neutralni, kaže Gajić za Sputnjik.
Ališa Kerns i društvo
Učesnici zasedanja Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta saglasni su u oceni da je Velika Britanija donekle izgubila Zapadni Balkan iz vida u proteklim godinama i da bi trebalo da pojača pritisak na Beograd i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Svedočenje bivšeg generalnog sekretara NATO (1999- 2003) Džordža Robertsona, bivšeg ambasadora Velike Britanije u BiH i na „Kosovu“ Ijana Klifa i profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu Endija Hodžaja, skoro u potpunosti je bilo usredsređeno na Srbiju i Kosovo i Metohiju, ali i nezaobilaznu temu „ruskog uticaja“.
Zasedanjem je predsedavala Ališa Kerns, čiji su antisrpski stavovi bili očigledni u načinu na koji je postavljala pitanja, a u okviru kojih bi često pozivala na oštriji odnos prema Srbiji i implicirala umešanost Beograda u incident u Banjskoj.
Govornici su saglasni da Velika Britanija mora pojačati svoje prisustvo u regionu, posebno medijsko.
Za srpsku rusofiliju zaslužan Zapad
Ceo događaj u suštini je jadan zato što ni Britanci ni drugi zapadnjaci ne mogu da shvate jednu stvar, a to je da Srbi sami po sebi šire taj navodni „ruski maligni uticaj“, a ne da na to utiče Rusija, smatra Gajić.
Sputnjik i RT služe kao psihološka podrška Srbima tako što objavljuju ono što Srbi već misle, dodaje Gajić.
„Suštinski oni ne shvataju osnovnu stvar da izvor srpske rusofilije nije u politici Kremlja, nego proizilazi iz srpskog iskustva. A to je da su nas naši 'voljeni' bivši saveznici – Britanci, Amerikanci, Francuzi i ostali bombardovali dva puta – 1995. godine u BiH i 1999. i da su podržavali svaku neprijateljsku aktivnost protiv nas. Uključujući i to da su posle 2000. godine podržavali svaku aktivnost protiv nas, poput aktivnosti albanskih terorista na jugu centralne Srbije u Vranjskoj kotlini i u Makedoniji, i da su sve vreme vodili politiku protiv nas.“
Pojačan pritisak Britanaca jača otpor Srba
Britanci u svom „kolonijalnom mozgu“ ne mogu da shvate da su Srbi narod sa imperijalnom tradicijom, jer smo mi bili Vizantija, barem smo tako mislili u vreme cara Dušana i cara Uroša u 14. veku, dodaje Gajić.
Početna loša premisa britanskih parlamentaraca nužno dovodi do loših zaključaka i Gajić se nada da će Britanci pojačati pritisak na Srbiju jer će taj njihov pritisak još više razbuditi narod u Srbiji da se tome suprotstavi.
„Pritisci su stalni i povećavaju se, a meni je veći problem neodolevanje pritiscima sa naše strane nego to što nas dušmani pritiskaju, tako da će se to nastaviti. Prosto, oni misle da mogu da nam budu neprijatelji, a da mi treba da budemo toliki mazohisti da sebe mrzimo i još da ne volimo one koji nam direktno pomažu. Ja ne znam gde je tu logika i šta se dogodilo s tim ljudima kad su toliko poverovali u sopstvene laži da ih zapravo one sprečavaju da donose racionalne odluke u svoju korist.“
Medijska kozmetika ne menja ništa
Sagovornik Sputnjika kaže da bi Britanci trebalo da pojačaju medijsko prisustvo u Srbiji jer bi u tom slučaju zaposleni u medijima verovatno imali veće plate, a neko bi zaradio rentirajući im prostorije.
„Nemam ništa protiv toga zato što je to potpuno besmisleno. Imaju već toliko medija koji pričaju njihovu priču i šta se promenilo? Ništa. Zato što nije poenta u medijima i do toga da bi trebalo da besomučno slušamo neku vrstu propagande pa će onda nešto da se promeni, već je poenta u politici koju vode prema nama. Dakle, Britanci ne priznaju postojanje države Srbije. Ko ne priznaje Kosovo i Metohiju kao deo Srbije taj ne priznaje Srbiju u njenim granicama u kojim je ona u Ujedinjenim nacijama. Tako da se tom kozmetikom, medijskom ili bilo kom drugom, apsolutno ništa neće promeniti“, zaključio je Gajić.
Pogledajte i:
