https://lat.sputnikportal.rs/20240320/sta-nam-je-hil-u-stvari-rekao-srbija-ne-sme-da-bude-samostalna-vec---samostalna-1169932988.html
Šta nam je Hil u stvari rekao? Srbija ne sme da bude samostalna već - „samostalna“
Šta nam je Hil u stvari rekao? Srbija ne sme da bude samostalna već - „samostalna“
Sputnik Srbija
Poruka američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, da je Srbija trenutno bliža NATO nego tzv. Kosovo i da Srbija sama treba odluči hoće li odbaciti... 20.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-20T21:44+0100
2024-03-20T21:44+0100
2024-03-20T21:44+0100
srbija
srbija
srbija – politika
kristofer hil
nato
nato bombardovanje
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/13/1142994996_0:13:3071:1740_1920x0_80_0_0_6a8de44c125340cef3459cd8dc9d8cbe.jpg
Mesto Srbije u međunarodnim odnosima i u međunarodnim bezbednosnim strukturama zavisi samo od Srbije i ni od koga više, a Srbija ne želi u NATO, već želi da učvršćuje svoju neutralnost i samostalnost, komentariše izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila datu za srpski javni servis nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.Hil je u intervjuu za RTS, između ostalog naglasio da je, što se tiče saradnje sa NATO, Srbija bliža tom vojnom savezu od tzv. Kosova.On je podsetio da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i poručio da SAD tu politiku apsolutno poštuju, dodavši da bi Srbi mogli u jednom trenutku doneti drugačiju odluku i pozvao se na primer Švedske, koja je, kako je rekao posle 200 godina neutralnosti odlučila da postane članica Svernoatlantske alijanse. Prema Hilovim rečima, na Srbiji je da odluči šta želi da uradi.Na rečima jedno, u praksi drugoPrema Jovanovićevim rečima, svi razumeju Hilovu poruku tako, da Srbija zapravo treba sama da odluči onako kako je u geopolitičkom ekspanzionističkom interesu SAD.Istina, u vojnoj saradnji Srbije sa NATO-om postoji disbalans u saradnji, jer je ostavila pod suspenzijom saradnju sa delovima sveta koji nisu u okviru NATO.Jovanovićevo uverenje je da je to samo prolaznog karaktera i da će se Srbija u punoj meri rukovoditi politikom uravnoteženih odnosa i saradnje sa svim važnijim faktorima međunarodnih odnosa, pa i na planu vojne i bezbednosne saradnje.Pozitivan žargon iza koga se krije užasJovanović napominje da je iznenađujuće to što američki ambasador nije našao razloge da se pred 25. godišnjicu NATO agresije na Jugoslaviju izvini za hiljade žrtava i razaranje infrastrukture i privrede, kao i za upotrebu zabranjenih oružja.Nije našao za shodno da prizna da su SAD agresijom prekršile međunarodno pravo i Povelju UN.Hil nije osetio potrebu da izrazi saučešće porodicama preko četiri hiljade ubijenih građana ove zemlje i preko dvanaest hiljada ranjenih; nije pokazao da ceni civilizacijske vrednosti kao što su humanizam, solidarnost, razumevanje i saosećanje, dodaje naš sagovornik.Umesto toga, služio se na prvi pogled pozitivno intoniranim žargonom iza kojeg se kriju scene iz nedavne srpske istorije, koje ne služe na čast ni njegovoj vladi, niti vladama šireg zapadnog saveza.„Razume se da je prikrivao činjenicu da je Amerika vratila rat na tlo Evrope posle Drugog svetskog rata i mislim da put ka obnavljanju pune saradnje jeste put poštovanja Srbije i put priznanja grešaka koje je njegova vlada učinila prema srpskom narodu i prema Srbiji kao evropskoj državi“, zaključuje Jovanović.Inače, istraživanje koje je za RT Balkan nedavno uradila Nova srpska politička misao, pokazuje da se sankcijama Rusiji protivi 83,2 odsto ispitanih građana Srbije. Kada se pitanje o ulasku u EU poveže sa defakto i dejure prihvatanjem nezavisnosti takozvanog Kosova procenat onih koji podržavaju članstvo pada sa 42 na svega 12 odsto. Protivljenje Evropskoj tada uniji raste na čak 76 odsto, dok je protivljenje članstvu Srbije u NATO-u postao aksiom srpskog javnog mnenja.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240319/hil-zso-je-neophodna-i-resila-bi-mnoge-probleme-na-kim-1169509218.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, kristofer hil, nato, nato bombardovanje, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, kristofer hil, nato, nato bombardovanje, kosovo i metohija (kim)
Šta nam je Hil u stvari rekao? Srbija ne sme da bude samostalna već - „samostalna“
Poruka američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila, da je Srbija trenutno bliža NATO nego tzv. Kosovo i da Srbija sama treba odluči hoće li odbaciti neutralnost i učlaniti se u NATO, lako je razumljiva. Ambasador je zapravo želeo da kaže da Srbija treba da bude „samostalna“ i da odluči da radi u interesu SAD i NATO.
Mesto Srbije u međunarodnim odnosima i u međunarodnim bezbednosnim strukturama zavisi samo od Srbije i ni od koga više, a Srbija ne želi u NATO, već želi da učvršćuje svoju neutralnost i samostalnost, komentariše izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila datu za srpski javni servis nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović.
Hil je u intervjuu za RTS, između ostalog naglasio da je, što se tiče saradnje sa NATO, Srbija bliža tom vojnom savezu od tzv. Kosova.
„Radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom… Mi sada zajedno radimo mnogo više nego sa OVK ili šta god da je iz njih nastalo“, naveo je Hil.
On je podsetio da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti i poručio da SAD tu politiku apsolutno poštuju, dodavši da bi Srbi mogli u jednom trenutku doneti drugačiju odluku i pozvao se na primer Švedske, koja je, kako je rekao posle 200 godina neutralnosti odlučila da postane članica Svernoatlantske alijanse. Prema Hilovim rečima, na Srbiji je da odluči šta želi da uradi.
Na rečima jedno, u praksi drugo
Prema Jovanovićevim rečima, svi razumeju Hilovu poruku tako, da Srbija zapravo treba sama da odluči onako kako je u geopolitičkom ekspanzionističkom interesu SAD.
„Suština je u tome da on samo retorički poštuje srpsku nezavisnost i vojnu neutralnost. Samo na rečima. Ali sve što sledi posle toga i naročito šta se dešava u realnim odnosima i realnom životu, upućuje na to da Srbijaza Ameriku treba da bude poslušnik“.
Istina, u vojnoj saradnji Srbije sa NATO-om postoji disbalans u saradnji, jer je ostavila pod suspenzijom saradnju sa delovima sveta koji nisu u okviru NATO.
Jovanovićevo uverenje je da je to samo prolaznog karaktera i da će se Srbija u punoj meri rukovoditi politikom uravnoteženih odnosa i saradnje sa svim važnijim faktorima međunarodnih odnosa, pa i na planu vojne i bezbednosne saradnje.
Pozitivan žargon iza koga se krije užas
Jovanović napominje da je iznenađujuće to što američki ambasador nije našao razloge da se pred 25. godišnjicu NATO agresije na Jugoslaviju izvini za hiljade žrtava i razaranje infrastrukture i privrede, kao i za upotrebu zabranjenih oružja.
Nije našao za shodno da prizna da su SAD agresijom prekršile međunarodno pravo i Povelju UN.
„Sve vreme je koristio retoriku saradnje i investicija, razvoja odnosa da bi prikrio činjenicu da je njegova zemlja učestvovala u otimačini neslućenih razmera u istoriji Evrope – u otimačini postojbine srpske nacije, države, identiteta i kulture“, kaže on.
Hil nije osetio potrebu da izrazi saučešće porodicama preko četiri hiljade ubijenih građana ove zemlje i preko dvanaest hiljada ranjenih; nije pokazao da ceni civilizacijske vrednosti kao što su humanizam, solidarnost, razumevanje i saosećanje, dodaje naš sagovornik.
Umesto toga, služio se na prvi pogled pozitivno intoniranim žargonom iza kojeg se kriju scene iz nedavne srpske istorije, koje ne služe na čast ni njegovoj vladi, niti vladama šireg zapadnog saveza.
„Razume se da je prikrivao činjenicu da je Amerika vratila rat na tlo Evrope posle Drugog svetskog rata i mislim da put ka obnavljanju pune saradnje jeste put poštovanja Srbije i put priznanja grešaka koje je njegova vlada učinila prema srpskom narodu i prema Srbiji kao evropskoj državi“, zaključuje Jovanović.
Inače, istraživanje koje je za RT Balkan nedavno uradila Nova srpska politička misao, pokazuje da se sankcijama Rusiji protivi 83,2 odsto ispitanih građana Srbije. Kada se pitanje o ulasku u EU poveže sa defakto i dejure prihvatanjem nezavisnosti takozvanog Kosova procenat onih koji podržavaju članstvo pada sa 42 na svega 12 odsto. Protivljenje Evropskoj tada uniji raste na čak 76 odsto, dok je protivljenje članstvu Srbije u NATO-u postao aksiom srpskog javnog mnenja.
