Katastrofalna greška: Hoće li početi nuklearni rat zbog 2.000 vojnika koji bi završili – u Dnjepru
© AP Photo / Claude Paris
Pratite nas
Ako Makron pošalje u Ukrajinu dve hiljade francuskih vojnika to bi moglo da dovede do nuklearnog rata, upozoravaju ruski eksperti. Takvu katastrofalnu grešku ne bi mu oprostili ni u Parizu, jer bi to značilo slanje svojih ljudi direktno u smrt. A odgovor ruske vojske bio bi lekcija za one zapadne zemlje koje planiraju da se upuste sličnu avanturu.
Nameru Pariza da rasporedi vojsku u Ukrajini ruski eksperti ocenjuju kao „Makronovu opasnu igru“, dok zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev kaže da će za „petlove iz francuskog rukovodstva ovo biti ravno giljotini – na komade će ih seći razjareni rođaci i zli predstavnici opozicije, kojima je rečeno da Francuska nije u ratu sa Rusijom...“.
Ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov upozorava da Makronove političke igre vode ka opasnoj eskalaciji.
„To što je Makron započeo je veoma opasna igra sa njegove strane. Francuski mediji već navode da će ti vojnici biti raspoređeni na desnoj obali Dnjepra sa francuskim zastavama, pa se Rusi neće usuditi da pređu Dnjepar. Ako se usude - naleteće na uzvratnu vatru. Ovo su takvi bravurozne reči. U stvari pokušavaju da prikriju neizbežno – svi ti specijalci će biti uništeni pod zastavom Francuske, na teritoriji Ukrajine. I onda se postavlja pitanje - šta će raditi Makron u slučaju ako zvanično pošalje tamo svoje borce, a mi ih eliminišemo? Jasno smo poručili da će svi oni svi biti uništeni, a šta će on da uradi? Da neće možda da objavi rat Rusiji?!“, kaže Leonkov.
Francuski pukovnik Vensan Arbaretijer je izjavio da Francuska može da rasporedi svoje trupe duž reke Dnjepar ili na granici Ukrajine sa Belorusijom. On je objasnio da je reka prirodna granica između istočne i zapadne Ukrajine i da igra važnu stratešku ulogu, jer će zahvaljujući tome Francuska imati priliku da prati koncentracisanje ruskih trupa i drži liniju odbrane.
Drugi scenario predviđa raspoređivanje francuskih snaga na ukrajinsko-beloruskoj granici. Na ovaj način, kako navodi francuski pukovnik, biće moguće odvratiti Belorusiju da pruži pomoć Rusiji, u suprotnom će i ona biti pod pretnjom francuske vatre.
On je uveren da razmeštanje francuskih trupa neće izazvati eskalaciju sukoba jer, kako je rekao, to „uravnotežuje“ strane pre potencijalnih mirovnih pregovora.
Direktor spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin saopštio je da Francuska već priprema za slanje u Ukrajinu vojni kontingent, koji će u prvoj fazi brojati 2.000 vojnika
© Sputnik / Ekaterina Česnokova
/ Makron može da izazove nuklearni rat
Leonkov smatra da bi ova politička igra koju je započelo francusko rukovodstvo mogla da se završi nuklearnim sukobom.
„Zamislimo da svi ti vojnici poginu. Šta će biti sa Makronom? Uslediće njegov politički fijasko i izgubiće sve, jer je ubio dve hiljade francuskih vojnika ili će uzeti nuklearno oružje koje je pomenuo i uperiti ga ka Rusiji. Jasno je da će ova eskalacija postati kontinentalna s upotrebom nuklearnog oružja. Zaustaviti taj proces, ako on bude krenuo ovim putem, neće biti moguće. Mislim da je zbog toga francusko Ministarstvo odbrane priznalo gubitke Francuza na teritoriji Ukrajine – da bi nekako ugasili tu vatru koju Makron raspiruje“, zaključio je Leonkov.
Eksperti ocenjuju da ako pristalice francuskog predsednika Emanuela Makrona u NATO-u podrže njegove akcije i intervenišu u ukrajinskom sukobu, to će direktno ugroziti bezbednost Rusije, što znači da bi moglo da dovede do upotrebe nuklearnog oružja i trećeg svetskog rata.
Direktor ruske Spoljnoobaveštajne službe Sergej Nariškin saopštio je da Francuska već priprema za slanje u Ukrajinu vojni kontingent, koji će u prvoj fazi brojati dve hiljade vojnika. On je istakao da će ta francuska jedinica, ukoliko se bude našla u Ukrajini, postati prioritetna legitimna meta ruskih vojnika.
Francusko Ministarstvo odbrane je demantovalo takve tvrdnje, očigledno „zaboravljajući“ na činjenicu da se francuski vojnici, kao i vojnici drugih NATO zemalja, tamo već nalaze, produžavajući na taj način sukob.
Upostalom, Pariz je izuzetno zabrinut zbog povećanog broja Francuza koji su poginuli u Ukrajini. Vlasti nezvanično priznaju da takve gubitke kakve sada trpi u Ukrajini, Pariz nije zabeležio od perioda rata u Alžiru (1954-1962). Samo u napadu ruskih snaga na privremeni punkt plaćenika kod Harkova 17. januara ubijeno na „desetine francuskih građana“, a od tada su takvi napadi „postali norma u ukrajinskom sukobu“.
Pariz, međutim, pažljivo krije ne samo broj gubitaka, već i samu činjenicu umešanosti francuske vojske u Ukrajinu. Zbog toga se užurbano traže rešenja oko praktičnih pitanja, kao što su sahrane ubijenih, obeštećenja porodicama i penzije za invalide.
Brišu se „crvene linije“
Makron će pre ili kasnije morati da otkrije strašnu istinu, ali će pokušati da odloži „priznanje“ koliko god je to moguće. Kako kažu u Jelisejskoj palati, broj poginulih Francuza u Ukrajini već je „prešao psihološki značajan prag“. Objavljivanje tako osetljivih podataka moglo bi da izazove građane na proteste, posebno u jeku masovnih antivladinih protesta poljoprivrednika širom zemlje.
Aktuelno francusko rukovodstvo očigledno ne mari za smrt Francuza i brigu generala.
Zamenik predsednika krimskog parlamenta Efim Fiks podseća da su francuske trupe više puta u istoriji dolazile do granica Rusije, ali su se svaki put davali u „bežaniju“, dok su ruska groblja puna grobova francuskih vojnika.
Prema njegovim rečima, francuski predsednik bi, između ostalog, trebalo da prouči istoriju i da se seti kako je Napoleon pobegao iz Moskve i kako je ruski car Aleksandar Treći trijumfalno ušao u Pariz. Kako navodi, Makron treba da analizira i da na osnovu istorijskog iskustva shvati kako će se za Francusku i za njega lično završiti nova avantura sa slanjem vojnog kontingenta u Ukrajinu i koliko će još groblja biti sa francuskim vojnicima. Svi francuski pohodi na granice Rusija se završila tragedijom za francuske vladare, kaže Fiks.
Ipak, ruski eksperti se nadaju da će preovladati zdrav razum, posebno posle Nariškinovog upozorenja da francuski kontingent neće biti samo legitimna meta, već da će odmah postati prioritetna meta. Računa se na to da će ovaj signal stići do Francuske.
Ranije je Makron rekao da se EU dogovorila da stvori „devetu koaliciju za duboke udare“ – reč je o isporukama raketa srednjeg i dugog dometa. On je takođe naveo da će Francuska učiniti sve da spreči Rusiju da „pobedi u ovom ratu“. Prema njegovim rečima, lideri zapadnih zemalja su razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, konsenzus još nije postignut, „ali se ništa ne može isključiti“. Tokom sastanka sa opozicionim liderima početkom marta, Makron je ponovio da Francuska „nema ograničenja i 'crvene linije'“ u pogledu pomoći Ukrajini.
Njegove reči oštro su kritikovali brojni NATO saveznici, uključujući Nemačku, kao i političke snage u Francuskoj. Lideri svih političkih partija optužili su Makrona za uvlačenje Pariza u sukob i za lakomislenost, a takođe su mu zamerili što se o ovim pitanjima nije konsultovao sa parlamentom.
Ubrzo nakon Makronovih izjava, nemački kancelar Olaf Šolc i ministar odbrane zemlje Boris Pistorijus rekli su da Berlin neće slati svoje trupe u Ukrajinu, a Šolc je naglasio da zemlje NATO-a u celini to neće učiniti. Osim toga, kancelar je ponovo izjavio da nema planova za slanje krstarećih raketa „taurus“ dugog dometa u Ukrajinu.
U intervjuu novinaru Dmitriju Kiseljevu, Vladimir Putin je prokomentarisao Makronove antiruske napade po ukrajinskom pitanju, upozoravajući da raspoređivanje evropskog kontingenta u Ukrajinu ni na koji način neće promeniti situaciju na frontu, nego će dovesti do strašnih posledica po Kijev. Odgovarajući na Makronove reči o nedostatku „crvenih linija“ u pogledu podrške Ukrajini, ruski predsednik je rekao da Rusija neće imati „crvene linije“ prema državama sa takvim pristupom.
Pogledajte i:
