Hvala đavolu koji me je gurao među glumce, sa njima sam ispunio svoju sudbinu
22:51 19.03.2024 (Osveženo: 11:05 20.03.2024)
© Tanjug / Sava Radovanović
Pratite nas
Hvala đavolu koji me je gurao među glumce. Proveo sam život sa ljudima koji su daroviti glumci, osobene ličnosti dobrog duha. Mnogo sam radio što je budalaština koju nikome ne bih preporučio. Nisam umeo da kažem neću i tako je nastala ova knjiga, rekao je danas reditelj Zdravko Šotra na promociji knjige „Mojih 500 glumaca“.
Od velikana Mire Stupice, Mije Aleksića, Steve Žigona, Ljube Tadića, Olivere Marković, Pavla Vuisića, Zorana Radmilovića, Bate Stojkovića, preko Nikole Simića, Mihaila Janketića, Bate Živojinovića, Svetlane Bojković, Dragana Nikolića, Milene Dravić, Petra Kralja do Mire Furlan, Žarka Lauševića, Vojina Ćetkovića, Slobode Mićalović, Ivana Bosiljčića i Ljubomira Bulajića, sakupio je Šotra sećanja na snimanja i druženja sa onima sa kojima je stvorio više od 300 predstava, radio drama, serija, filmova.
Zdravko Šotra: Radio sam nekontrolisano i prekomerno
© Sputnik / Iz knjige "Mojih 500 glumaca" Zdravka Šotre
Od šou programa „Obraz uz obraz“ i serije „Više od igre“ , preko „Priče iz radionice“, „Braća po materi“, „Boj na Kosovu“, „Lajanje na zvezde“, „Zana Zamfirova“, „Ranjeni orao“ i „Nepobedivo srce“ do „Šešira profesora Vujića“ i „Aleksandra od Jugoslavije“, Šotra svojom knjigom svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena - u životu, na pozornici i platnu.
„Žalim što nema tu još mnogo onih koji zaslužuju da se pamte“. Sa ovih 500 ljudi sam ispunio svoju sudbinu. Radio sam nekontrolisano i prekomerno. Da sam radio manje, možda bih nešto bolje napravio“, rekao je reditelj nasmejavši prisutne u punoj galeriji RTS kluba.
Šotra je naše kulturno blago
Glumica Svetlana Bojković prisetila se kada je pre šezdesetak godina prijavila za dečiju dramsku grupu Radio Beograda i na audiciji u uglu ugledala „visokog, lepog mladog čoveka“ koji je stajao i smeškao se prateći njeno izvođenje:
„Posle pet-šest godina otišla sam na akademiju i na drugoj godini počela da igram. Jedan od prvih reditelja kod koga sam igrala bio je, zamislite, upravo Zdravko Šotra. Tada se snimalo mnogo drama. Posle smo prešli na serije, a Šotra je radio i radio“.
Ona je primetila da Šotra voli glumce i glumci vole njega:
„Njegova ekipa je porodica. Bog mu je podario talenat, marljivost, kreativnost što je on utkao u svoja dela. Lep, blag i drag. Šotra je naše kulturno blago. Verujem da će još raditi. Poživi nam još dugo“.
Mi smo Šotrine Foke
Glumac Vojin Ćetković je rekao da kada „počnete da radite sa Zdravko Šotrom, stupate u oblik bračne zajednice“:
„Kao da se zakunete na vernost i on vama i vi njemu. Ko je prvi put igrao kod Šotre, igraće ceo vek. Bogu hvala na njegovom hercegovačkom zdravlju tako da su se mnogo od nas baš naigrali kod njega. Sa Šotrom postoje dva nivoa komunikacije – profesionalni i lični i on je ta dva aspekta stalno mešao čak i u jednoj istoj rečenici - od mržnje do potpune ljubavi, od šapata do rike. Na snimanju smo imali žučnih i glasnih rasprava, nekad uvreda, do divnih prijateljskih nežnosti. Nikada nije bilo dosadno“.
Đavo me je guram među glumce
© Tanjug / Sava Radovanović
Ćetković je ispričao i jednu anegdotu sa snimanja:
„Snimao sam neki film koji, nećete verovati, nije režirao Šotra. Bio je slobodan dan. Zvoni mi telefon i pita me Šotra – Vojine, da li si slobodan popodne? Kažem – 'Jesam'. 'Gde si sada?' Kažem mu – 'Kod Inđije sam'. 'Možeš li da se vratiš? Snimili bismo jednu tek napisanu scenu'. Dođem ja, stižu Cile i Đuričko i asistent nam daje još uvek vruć tekst, tek izašao iz fotokopir aparata. Izađemo. Za 15 minuta snimi tri- četiri strane teksta. Reditelj kaže – kupljeno. I gotovo. Ja kažem – 'Momci, imate li nešto jače, zato što smo mi iz specijalne glumačke formacije za delovanje. Mi smo Šotrine Foke. Često smo upotrebljavali taj izraz kasnije“.
Ćetković je istakao da je mnogo naučio od Šotre, svog „prijatelja, oca, brata i neprijatelja“ i svog omiljenog reditelja.
Šotra sa Nikolom Simićem na snimanju serije "Više od igre", 1975.
© Sputnik / Iz knjige "Mojih 500 glumaca" Zdravka Šotre
Ti si majka, moraš da odmaraš
Sloboda Mićalović Ćetković zahvalila je Šotri što joj je otkrio i otvorio sva moguća vrata:
„Kada sam se porodila, deca su imala između šest i 10 meseci, Šotra me zove da igram u seriji 'Nepobedivo srce'. Ja mu kažem da sam na porodiljskom, a on meni – 'Ali , srećo, ja neću još dugo. Meni je ovo poslednje. Nećeš me valjda odbiti. Da li ti to mene odbijaš?'. Ja ostavim decu, spakujem kofere između podoja i snimanja. U jednom trenutku snimali smo u Parizu. Imala sam najgoreg vodiča. Hodali smo šest sati bez pauze. Mene je bilo stid da kažem, jer je on hodao, hodao i hodao. Oko 19 uveče otišla sam sa Tamarom Krcunović da mi pokaže Pariz iz drugog ugla. Vraćam se, Šotra je ljut zato što se ne odmaram. Dolazim i on mi kaže – 'Ti si majka, moraš da se odmoriš'“.
„Glumci, glumci... Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti
© Sputnik / Marija Jakovljević
Šotra je moj filmski otac
Mladi glumac Ljubomir Bulajić, kome je Šotra poverio glavnu ulogu u svom najnovijem ostvarenju – seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ rekao je da on neguje poseban odnos prema glumcima:
„Prvi susret sa Šotrom na mene je ostavio veliki utisak. Tek sam završio akademiju i pozvao me je na piće. Nije mi na kraj pameti bilo da će mi ponuditi ulogu u seriji 'Nepobedivo srce'. Usledio je 'Šešir profesora Vujića', pa 'Santa Maria dela salute' i sedam dana pre početka snimanja serije 'Aleksandar od Jugoslavije' mi je javio da ću igrati Aleksandra. Šotra je za mene filmski otac. Podseća me na mog oca koji je tri godine stariji od njega. Verovali ili ne ima neko i stariji od Šotre. U ovoj knjizi je on pokazao magiju koja se dešava između svih nas na snimanjima“.
Glumci, glumci
Zapisao je Šotra: „Glumci, glumci... Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima...“
„U ovoj knjizi je prvih mojih 65 godina rada. Hajde da završimo ovu promociju da bih otpočeo sledećih 65“.
Pogledajte i:
