Džabe Eskobar gubi strpljenje – neće uspeti da precrta Srbe
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Gabrijel Eskobar je baš pred dolazak u Podgoricu izjavio da ga „brine“ prisustvo Srba u vladi Crne Gore pa se otvorilo pitanje budućnosti tamošnjih srpskih stranaka. Analitičar Vladimir Pavićević tvrdi za Sputnjik da reči američkog zvaničnika neće poremetiti najbolje odnose između premijera Milojka Spajića i predsednika parlamenta Andrije Mandića.
Profesor Pavićević, ističe da se ne bi trebalo previše osvrtati na neobazrive i u određenoj meri drske izjave diplomata poput Gabrijela Eskobara, koji smatra da srpskim strankama nema mesta u crnogorskoj vladi.
Kada je reč o američkoj administraciji, sada je bolje slušati i pratiti delovanje, recimo, umerenijeg Džima O'Brajena, kaže Pavićević.
Eskobar je uoči posete Podgorici izjavio da je zabrinut činjenicom da bi lideri nekadašnjeg Demokratskog fronta mogli ući u crnogorsku vladu. Za Sjedinjene države problem predstavlja činjenica da su predstavnici ovih partija najavljivali kako će preispitati članstvo Crne Gore u NATO, kao i da imaju nameru da povuku priznanje Kosova.
Ljudima u Crnoj Gori deluje da je Gabrijel Eskobar nakon 25 godina bavljenja Balkanom, malo izgubio strpljenje i nekada ne koristi onaj rečnik koji je primeren, na primer, najvišim zvaničnicima ili diplomatama koji, na primer, dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država. Takva je bila i njegova poruka oko učestvovanja ili neučestvovanja nekih stranaka u vladi ili oko toga da svi u Crnoj Gori treba da prate samo ono šta radi gospodin Spajić, rekao je Pavićević za Sputnjik.
U odnosu na sve lidere i opozicionih i pozicionih stranaka u Crnoj Gori, lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima najbolju komunikaciju sa gospodinom Spajićem, objašnjava Pavićević. Njih dvojica se vrlo dobro razumeju, a njihova komunikacija čini „kičmu“ nove vlade i doprinosi da ona bude toliko stabilna koliko jeste.
Dobra saradnja Spajića i Mandića poznata je svima u Crnoj Gori pa ljude malo iznenađuje kada jedan visoki zvaničnik SAD podrži gospodina Spajića, a onda uputi kritiku nekome za koga mi svi znamo da sa Spajićem ima fenomenalnu komunikaciju. Onda deluje da ti ljudi možda nekada nisu dovoljno obazrivi ni u smislu informacija koje imaju.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić
© Foto : Ustupljeno Sputiku/ Vlada Crne Gore/ SasaMatic
Naš sagovornik podseća da Spajić sprema javni razgovor koji će ići ka tome da se napravi rekonstrukcija nove vlade koja bi podrazumevala da u nju uđu politički autoriteti iz Mandićeve Nove srpske demokratije i Kneževićeve Demokratske narodne partije.
Neko će možda reći „Kako to da se neko uči politici sa pozicije premijera“, ali dobro, nije prvi kome bi tako nešto moglo da se desi. Ključno je da on savlada malo te lekcije i da nauči još neke stvari. Budući da njegova komunikacija sa Mandićem već sada čini njegovu vladu veoma stabilnom, ova rekonstrukcija koja bi u vladi uključila i političke autoritete iz ove dve stranke samo bi dodatno osnažila tu stabilnost, pa bi onda to mogla biti jedna vlada koja bi u punom mandatu mogla da se bavi rešavanjem problema i to onih najtežih koji su ostali iz vremena Mila Đukanovića i DPS-a.
Šta je sa „malignim ruskim uticajem“?
Eskobarov komentar o mogućoj destabilizaciji Balkana i čuvenom malignom ruskom uticaju nije osnovan, smatra Pavićević i dodaje da su takve tvrdnje podjednako besmislene kao i „obećanje“ američkog zvaničnika da će Crna Gora biti naredna članica Evrospke unije.
Iz Rusije nikakva opasnost Crnoj Gori ne preti i kada pročitam da je neko napomenuo tako nešto, ja automatski zaključim da je tu reč o nečemu što je deo propagande, ili možda nekog pristupa kojim hoće da se učvrsti nekakva pozicija, ali mi u Crnoj Gori svi znamo da ovde takvog uticaja nema. Da li je realno da bilo koja država Zapadnog Balkana ili bilo koja država koja danas nije članica EU u dogledno vreme postane članica? Sve što se u EU danas dešava sugeriše da to deluje danas kao neka nemoguća misija.
Milojko Spajić
© AP Photo / Boris Grdanoski / Milojko Spajić
Iz ovog razloga, veruje Pavićević, sasvim je legitimno reći da je cilj Crne Gore da postane član EU, ali da treba imati i rezervni plan. Odnosno da će, ukoliko do toga ne dođe, Crna Gora sama učvrstiti svoje institucije, unaprediti ekonomiju i krenuti putem progresa, kako bi postala autonomna politička zajednica koja samostalno odlučuje o svojoj budućnosti, zaključuje naš sagovornik.
Pogledajte i:
