https://lat.sputnikportal.rs/20240319/blef-i-obmana-ili-novi-front-nato--a-protiv-rusije-gruzija-olivera-ikodinovic-1169177930.html
Blef i obmana, ili novi front NATO protiv Rusije
Blef i obmana, ili novi front NATO protiv Rusije
Sputnik Srbija
NATO želi da uz pomoć Gruzije otvori još jedan front protiv Rusije na Južnom Kavkazu, ocenjuje ruski ekspert Andrej Arešjov, komentarišući posetu generalnog... 19.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-19T22:22+0100
2024-03-19T22:22+0100
2024-03-19T22:22+0100
svet
rusija
analize i mišljenja
nato
gruzija
kavkaz
jens stoltenberg
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110151/01/1101510152_0:61:1200:736_1920x0_80_0_0_bea16c432b0dc1364f510166f18928ff.jpg
On napominje da Stoltenbergova turneja obuhvata sve tri prestonice Južnog Kavkaza, bivše sovjetske republike - Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan, što, kako ocenjuje, odražava davnašnju ideju koju su skovali zapadni stratezi devedesetih godina da se na jugu od kavkaskog masiva stvori jedan geopolitički, antiruski prostor.Međutim, Arešjov napominje da ideja ulaska u NATO izaziva ozbiljne debate u gruzijskoj javnosti.Kako dodaje, u Gruziji postoji aktivna i glasna radikalna prozapadna opozicija, ali „izgleda da ovaj vektor ne dominira u potpunosti ni u vlasti, niti u ogromnoj većini društva“.„Mislim da je Stoltenbergova pomalo grčevita poseta povezana sa situacijom u Ukrajini - u pozadini neuspeha Kijeva, alijansa želi da organizuje dodatni front za Rusiju uz pomoć Gruzije, ali sasvim je očigledno da će u ovom slučaju problemi nastati ne toliko za Rusiju, koliko za države Kavkaza, uključujući Gruziju. Mislim da to shvataju i to vidimo u uravnoteženom pristupu kojeg se pridržavaju sadašnje gruzijske vlasti“, ocenjuje Arešjov.NATO obmanjuje GruzijuStručnjaci napominju da je Stoltenbergova turneja po Kavkazu prva u poslednje četiri godine, a dešava se u za vreme značajnih promena u regionu. U septembru prošle godine, nakon uspostavljanja azerbejdžanske jurisdikcije nad Nagorno-Karabahom, nije došlo samo da promena odnosa snaga u regionu, već i u bilateralnim odnosima između tradicionalnih saveznika. U odnosima Moskve i Jerevana nastala je kriza, dok je turski faktor postao mnogo značajniji nego ranije, a Ankara je postala jedan od glavnih aktera na Kavkazu.U takvim uslovima, NATO-u je važno da usaglasi stavove u strateški važnom regionu, gde Gruzija ostaje najvažniji partner alijanse na Kavkazu. Među ove tri kavkaske zemlje, jedino Gruzija razvija aktivno partnerstvo sa NATO-om i iskazuje svoje težnje za članstvo u alijansi.Stoltenberg je u Tbilisiju potvrdio spremnost alijanse da primi Gruziju u svoje redove, ističući da je ta zemlja veoma važna za alijansu, ali je ukazao i na to da Tbilisi mora da sprovede reforme. Pri tome, nikakve rokove, niti datume nije pominjao.Stoltenbergove izjave o prijemu Gruzije u NATO gruzijski stručnjaci vide kao „blef i obmanu“, jer se već 15 godina, od samita NATO u Bukureštu, čuju samo prazna obećanja.Odnosi Tbilisija i NATO-a započeli su 1994. godine, kada se Gruzija pridružila NATO-ovom „Partnerstvu za mir“, a ubrzo nakon Revolucije ruža 2003. godine intenzivirala je saradnju sa alijansom, da bi na samitu u Bukureštu, 2008. godine, članice NATO-a obećale da će se Gruzija na kraju pridružiti toj organizaciji.Rukovodstvo NATO-a je više puta izjavljivalo da su vrata NATO-a „otvorena za Gruziju“, ali nije precizirano vreme mogućeg ulaska zemlje u tu organizaciju.Rusija je kategorički protiv ulaska Gruzije u NATO, odnosno širenja ovog saveza ka njenim granicama.Moskva kontakte kavkaskih država sa alijansom vidi kao njihovo suvereno pravo, ali smatra da pokušaji NATO-a da proširi svoj uticaj teško da doprinose stabilnosti na Kavkazu i predvidljivosti situacije.U svakom slučaju, dalje širenje tog vojnog bloka i militarizacija regiona neće doneti veću bezbednost Evropi i svetu, a takođe ni bezbednost Gruziji.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20231020/gruzija-napravila-plan-za-slucaj-nuklearnog-rata-1162644984.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, analize i mišljenja, nato, gruzija, kavkaz, jens stoltenberg
rusija, analize i mišljenja, nato, gruzija, kavkaz, jens stoltenberg
Blef i obmana, ili novi front NATO protiv Rusije
NATO želi da uz pomoć Gruzije otvori još jedan front protiv Rusije na Južnom Kavkazu, ocenjuje ruski ekspert Andrej Arešjov, komentarišući posetu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga toj zemlji, koja teži ulasku u taj zapadni vojni savez.
On napominje da Stoltenbergova turneja obuhvata sve tri prestonice Južnog Kavkaza, bivše sovjetske republike - Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan, što, kako ocenjuje, odražava davnašnju ideju koju su skovali zapadni stratezi devedesetih godina da se na jugu od kavkaskog masiva stvori jedan geopolitički, antiruski prostor.
Međutim, Arešjov napominje da ideja ulaska u NATO izaziva ozbiljne debate u gruzijskoj javnosti.
„Postoje različita mišljenja u društvu po ovom pitanju, kao i u vlasti, u aktuelnim gruzijskim elitama, koje su decenijama vaspitavane da nema alternative evropskom i evroatlantskom izboru i vektoru. Ali, znamo kakve je to posledice imalo po Gruziju, između ostalog i na vojno-političkom planu“, kaže ekspert.
Kako dodaje, u Gruziji postoji aktivna i glasna radikalna prozapadna opozicija, ali „izgleda da ovaj vektor ne dominira u potpunosti ni u vlasti, niti u ogromnoj većini društva“.
„Mislim da je Stoltenbergova pomalo grčevita poseta povezana sa situacijom u Ukrajini - u pozadini neuspeha Kijeva, alijansa želi da organizuje dodatni
front za Rusiju uz pomoć Gruzije, ali sasvim je očigledno da će u ovom slučaju problemi nastati ne toliko za Rusiju, koliko za
države Kavkaza, uključujući Gruziju. Mislim da to shvataju i to vidimo u uravnoteženom pristupu kojeg se pridržavaju sadašnje gruzijske vlasti“, ocenjuje Arešjov.
Stručnjaci napominju da je Stoltenbergova turneja po Kavkazu prva u poslednje četiri godine, a dešava se u za vreme značajnih promena u regionu. U septembru prošle godine, nakon uspostavljanja azerbejdžanske jurisdikcije nad Nagorno-Karabahom, nije došlo samo da promena odnosa snaga u regionu, već i u bilateralnim odnosima između tradicionalnih saveznika. U odnosima Moskve i Jerevana nastala je kriza, dok je turski faktor postao mnogo značajniji nego ranije, a Ankara je postala jedan od glavnih aktera na Kavkazu.
U takvim uslovima, NATO-u je važno da usaglasi stavove u strateški važnom regionu, gde Gruzija ostaje najvažniji partner alijanse na Kavkazu. Među ove tri kavkaske zemlje, jedino Gruzija razvija aktivno partnerstvo sa NATO-om i iskazuje svoje težnje za članstvo u alijansi.
Stoltenberg je u Tbilisiju potvrdio spremnost alijanse da primi Gruziju u svoje redove, ističući da je ta zemlja veoma važna za alijansu, ali je ukazao i na to da Tbilisi mora da sprovede reforme. Pri tome, nikakve rokove, niti datume nije pominjao.
Stoltenbergove izjave o prijemu Gruzije u NATO gruzijski stručnjaci vide kao „blef i obmanu“, jer se već 15 godina, od samita NATO u Bukureštu, čuju samo prazna obećanja.
Odnosi Tbilisija i NATO-a započeli su 1994. godine, kada se Gruzija pridružila NATO-ovom „Partnerstvu za mir“, a ubrzo nakon Revolucije ruža 2003. godine intenzivirala je saradnju sa alijansom, da bi na samitu u Bukureštu, 2008. godine, članice NATO-a obećale da će se Gruzija na kraju pridružiti toj organizaciji.
Rukovodstvo NATO-a je više puta izjavljivalo da su vrata NATO-a „otvorena za Gruziju“, ali nije precizirano vreme mogućeg ulaska zemlje u tu organizaciju.
Rusija je kategorički protiv ulaska Gruzije u NATO, odnosno širenja ovog saveza ka njenim granicama.
Moskva kontakte kavkaskih država sa alijansom vidi kao njihovo suvereno pravo, ali smatra da pokušaji NATO-a da proširi svoj uticaj teško da doprinose stabilnosti na Kavkazu i predvidljivosti situacije.
U svakom slučaju, dalje širenje tog vojnog bloka i militarizacija regiona neće doneti veću bezbednost Evropi i svetu, a takođe ni bezbednost Gruziji.
