https://lat.sputnikportal.rs/20240317/koliko-dnevno-setati-naucnici-izracunali-kako-da-pobedimo-sedeci-nacin-zivota--1168946583.html
Koliko dnevno šetati: Naučnici izračunali kako da pobedimo „sedeći“ način života
Koliko dnevno šetati: Naučnici izračunali kako da pobedimo „sedeći“ način života
Sputnik Srbija
Verovatno ste čuli da odrasle osobe treba da imaju za cilj da dnevno naprave 10.000 koraka. Iako ovaj pristup šalje jasnu poruku u smislu neophodnosti da budemo... 17.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-17T19:25+0100
2024-03-17T19:25+0100
2024-03-17T19:25+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
zdravlje
medicina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0b/1139776637_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_e67b55a81b3bdcb03ef49d2bcd2715d4.jpg
Takozvani „sedeći“ načini života su sve češći i znamo da su povezani sa većim izgledima umiranja od kardiovaskularnih bolesti, većim rizikom od raka i dijabetesa i kraćim životnim vekom. Iako su ti rizici manji kod ljudi koji više šetaju ili čak brzo hodaju tokom dana, do sada nije bilo jasno da li ljudi koji dugo sede mogu te alarmantne zdravstvene rizike da drastično umanje svakodnevnim koračanjem, piše Sajens alert.Nova studija je pokazala da što su ljudi koji su u njoj učestvovali više šetali, bez obzira na to koliko vremena inače provode sedeći, manji je bio rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i rane smrti. Dakle, oni koji rade za stolom nisu potpuno osuđeni na propast, iako naučnici naglašavaju da je i dalje važno pokušati smanjiti ukupno vreme sedenja.Naučnik za zdravlje stanovništva Metju Ahmadi sa Univerziteta u Sidneju u Australiji i njegove kolege analizirali su podatke 72.174 volontera iz UK Biobank, velike baze podataka uspostavljene 2006. koja prati zdravlje učesnika tokom najmanje 30 godina.U toj bazi bilo je u proseku 6,9 godina opštih zdravstvenih podataka za svakog učesnika uključenog u studiju. Učesnici su sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu kako bi procenili nivoe svoje fizičke aktivnosti, kao što je broj koraka koje su obično činili i vreme koje su obično provodili sedeći.Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju bilo je 10,6 sati svakog dana, tako da se za one koji su provodili više vremena od toga smatralo da imaju „visoko vreme sedenja“, dok se za one sa manje sati smatralo da imaju „nisko vreme sedenja“.Učesnici na čiju statistiku u prve dve godine možda utiče loše zdravlje nisu uključeni u ovu studiju, tako da se nalazi odnose samo na one ljude koji su, za najmanje prve dve godine podataka, uglavnom bili zdravi (iako nije jasno da li su podaci uključivali učesnike sa invaliditetom).Tim je otkrio da je između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno da se suprotstavimo „visokom vremenu sedenja“, smanjujući rizik od kardiovaskularnih bolesti za 21 procenat i rizik od smrti za 39 procenata.Bez obzira na vreme sedenja učesnika, istraživači su otkrili da se 50 procenata dobrobiti javlja na oko 4.000 do 4.500 dnevnih koraka.„Svaki broj koraka iznad referentnih 2.200 koraka dnevno bio je povezan sa nižim mortalitetom i rizikom od kardiovaskularnih bolesti, za nisko i visoko vreme sedenja. Ostvarivanje između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno je smanjilo rizik od smrtnosti i kardiovaskularnih bolesti među učesnicima koji spadaju u grupu „visokog“ vremena sedenja“, kaži Ahmadi i njegove kolege.„Ovo nipošto nije kartica za „izlazak iz zatvora“ za ljude koji sede u dužem vremenskom periodu. Međutim, šalje važnu poruku da je svako kretanje važno i da ljudi mogu i treba da pokušaju da nadoknade zdravstvene posledice vremena koje provedu sedeći tako što će na dnevnom nivou povećati broj koraka“, kaže Ahmadi.Ovo istraživanje je objavljeno u Britanskom žurnalu sportske medicine.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, zdravlje, medicina
nauka i tehnologija, zdravlje, medicina
Koliko dnevno šetati: Naučnici izračunali kako da pobedimo „sedeći“ način života
Verovatno ste čuli da odrasle osobe treba da imaju za cilj da dnevno naprave 10.000 koraka. Iako ovaj pristup šalje jasnu poruku u smislu neophodnosti da budemo fizički aktivni, on ipak ne uzima u obzir različite stilove života i telesnu građu.
Takozvani „sedeći“ načini života su sve češći i znamo da su povezani sa većim izgledima umiranja od kardiovaskularnih bolesti, većim rizikom od raka i dijabetesa i kraćim životnim vekom.
Iako su ti rizici manji kod ljudi koji više šetaju ili čak brzo hodaju tokom dana, do sada nije bilo jasno da li ljudi koji dugo sede mogu te alarmantne zdravstvene rizike da drastično umanje svakodnevnim koračanjem,
piše Sajens alert.
Nova studija je pokazala da što su ljudi koji su u njoj učestvovali više šetali, bez obzira na to koliko vremena inače provode sedeći, manji je bio rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i rane smrti. Dakle, oni koji rade za stolom nisu potpuno osuđeni na propast, iako naučnici naglašavaju da je i dalje važno pokušati smanjiti ukupno vreme sedenja.
Naučnik za zdravlje stanovništva Metju Ahmadi sa Univerziteta u Sidneju u Australiji i njegove kolege analizirali su podatke 72.174 volontera iz UK Biobank, velike baze podataka uspostavljene 2006. koja prati zdravlje učesnika tokom najmanje 30 godina.
U toj bazi bilo je u proseku 6,9 godina opštih zdravstvenih podataka za svakog učesnika uključenog u studiju. Učesnici su sedam dana nosili akcelerometre na ručnom zglobu kako bi procenili nivoe svoje fizičke aktivnosti, kao što je broj koraka koje su obično činili i vreme koje su obično provodili sedeći.
Prosečno vreme provedeno u sedećem položaju bilo je 10,6 sati svakog dana, tako da se za one koji su provodili više vremena od toga smatralo da imaju „visoko vreme sedenja“, dok se za one sa manje sati smatralo da imaju „nisko vreme sedenja“.
Učesnici na čiju statistiku u prve dve godine možda utiče loše zdravlje nisu uključeni u ovu studiju, tako da se nalazi odnose samo na one ljude koji su, za najmanje prve dve godine podataka, uglavnom bili zdravi (iako nije jasno da li su podaci uključivali učesnike sa invaliditetom).
Tim je otkrio da je između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno da se suprotstavimo „visokom vremenu sedenja“, smanjujući rizik od kardiovaskularnih bolesti za 21 procenat i rizik od smrti za 39 procenata.
Bez obzira na vreme sedenja učesnika, istraživači su otkrili da se 50 procenata dobrobiti javlja na oko 4.000 do 4.500 dnevnih koraka.
„Svaki broj koraka iznad referentnih 2.200 koraka dnevno bio je povezan sa nižim mortalitetom i rizikom od kardiovaskularnih bolesti, za nisko i visoko vreme sedenja. Ostvarivanje između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno je smanjilo rizik od smrtnosti i kardiovaskularnih bolesti među učesnicima koji spadaju u grupu „visokog“ vremena sedenja“, kaži Ahmadi i njegove kolege.
„Ovo nipošto nije kartica za „izlazak iz zatvora“ za ljude koji sede u dužem vremenskom periodu. Međutim, šalje važnu poruku da je svako kretanje važno i da ljudi mogu i treba da pokušaju da nadoknade zdravstvene posledice vremena koje provedu sedeći tako što će na dnevnom nivou povećati broj koraka“, kaže Ahmadi.
Ovo istraživanje je
objavljeno u Britanskom žurnalu sportske medicine.
