Kakva je bila klima na Zemlji pre 100 miliona godina: Šta su naučnici otkrili u tragovima dinosaurusa
© AFP 2023 / Arno Burgi
Pratite nas
Veliko otkriće tragova dinosaurusa i fosilizovanih biljaka i panjeva na dalekom severozapadu Aljaske pruža nove informacije o klimatskim uslovima i kretanju životinja pre oko 100 miliona godina, u vreme kada kad su počele da putuju između Azije i Severne Amerike.
Međunarodni tim naučnika na čelu sa paleontologom Entonijem Fiorilom i profesorom geologije na Univerzitetu Aljaske u Ferbanksu Polom Mekartijem, pokušao je u poslednje dve decenije da integriše sedimentologiju, paleontologiju dinosaurusa i paleoklimatske indikatore, a geološka formacija koju sada istražuju stara je oko 90-100 miliona godina.
„Ono što nas je zainteresovalo kada smo proučavali stene ovako stare je da je to približno vreme koje se smatra početkom Beringovog kopnenog mosta – veze između Azije i Severne Amerike. Želimo da znamo ko ga je koristio, kako ga je koristio i kakvi su bili uslovi“, rekao je Fiorilo, piše Fiz.org.
Proučavanje paleoklimata može pomoći u razumevanju današnjeg sve toplijeg sveta, kažu autori studije.
„Sredina perioda krede bila je najtoplija tačka tog perioda, a formacija Nanušuk daje sliku kako neki ekosistem na velikoj geografskoj širini izgleda kad je planeta toplija“, kaže Mekarti.
Alaska dinosaur tracks reveal a lush, wet environment https://t.co/fXaEfRg9ay pic.twitter.com/ZApfyLJrlZ
— EcoTopical (@EcoTopicalNews) March 13, 2024
Bogati nalazi
Formacija Nanušuk je sloj sedimentnih stena debljine od oko 250 do 1500 metara u centralnom i zapadnom delu regiona Nort Slop.
Naučnici su tamo pronašli oko 75 fosilnih tragova i drugih pokazatelja pripisanih dinosaurusima koji su živeli u oblasti reke ili ušća.
„Mesto je bilo neverovatno bogato otiscima stopala dinosaurusa“, kaže Fiorilo.
Međutim, kako je naveo, jedna lokacija se isticala. Istraživači su shvatili da stotinama metara hodaju po prastarom predelu.
„Tamo smo pronašli veliko uspravno drveće sa malim drvećem između i lišćem na tlu. Na tlu su bili tragovi i fosilizovani izmet. Našli smo brojna fosilizovana debla, neka sa prečnikom od pola metra“, rekao je naučnik.
Formacija Nanušuk sadrži stene morskih i nemorskih karakteristika i sastava, ali je istraživanje fokusirano prvenstveno na nemorske sedimente izložene duž gornjeg toka reke Kukpauruk.
„U studiji smo posmatrali relativne frekvencije različitih vrsta dinosaurusa. Interesantno je da su biljojedi sa dve noge očigledno bili najbrojniji“, kaže Fiorilo.
Biljojedi na dve noge su napravili 59% pronađenih tragova, biljojedi na četiri noge 17%, a ptice 15% tragova.
Zanimljiva je relativna učestalost ptičjih tragova, a autori studije ističu da se skoro polovina severnoameričkih priobalnih ptica razmnožava tokom toplih meseci današnjeg Arktika.
Veliki broj fosilnih ptičjih tragova uz reku Kukpauruk sugeriše da je topli paleoklimat bio sličan pokretač za ptice iz perioda krede.
Vlažno i toplo mesto
Analiza izotopa ugljenika u uzorcima drveta pokazala je da je ta oblast dobijala oko 175 centimetara padavina godišnje. Ovi podaci o povećanim padavinama tokom srednjeg perioda krede podržavaju globalne obrasce padavina povezane sa toplotnim maksimumom krede.
Toplotni maksimum krede je bio dugoročna tendencija pre oko 90 miliona godina kad su prosečne globalne temperature bile znatno veće nego današnje.
„Temperatura je bila mnogo veća nego danas, a možda je još interesantnije da je bilo mnogo kiše. Uzorci koje smo analizirali ukazuju na to da je bio otprilike ekvivalentan današnjem Majamiju“, kažu istraživači.
Treba reći da je proučavana lokacija na Aljasci bila 10-15 stepeni severnije tokom srednjeg perioda krede nego danas. Analiza starih stena i sedimenata ukazuje na postojanje rečnog kanala, poplavnog nanosa, priobalnog pojasa, poplavne ravnice, močvare. I može se reći da je grupa dinosaurusa baš volela da bude tamo.
„To je deo veće slike, boljeg sagledavanja kakav je život bio na većim geografskim širinama u vreme kad su dinosaurusi živeli unaokolo“, kažu istraživači.
Pogledajte i:
