https://lat.sputnikportal.rs/20240316/raste-sistem-efikasniji-od-zapadnog-hoce-li-planeta-da-dozivi--kineski-sok-1168879571.html
Raste sistem efikasniji od zapadnog: Hoće li planeta da doživi – „kineski šok“
Raste sistem efikasniji od zapadnog: Hoće li planeta da doživi – „kineski šok“
Sputnik Srbija
Dok Zapad optužuje Srbiju da previše sarađuje sa Kinom, da uzima kineske kredite i otvara prostor za rad njihovih firmi i fabrika kod nas i uprkos svim... 16.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-16T09:15+0100
2024-03-16T09:15+0100
2024-03-16T09:15+0100
ekonomija
energija sputnjika s jelicom putniković
analize i mišljenja
ekonomija
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0f/1168879804_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d2d07a59ee3eec40c2adb661b2197dbb.jpg
„Kineski šok“ je drugi naziv za tržište koje bi bilo preplavljeno kineskom robom. Njihove firme podržane su jeftinim državnim kreditima i proizvode automobile, mašine i potrošačku elektroniku u većoj meri nego što to tržište može da podnese.Prethodni kineski šok desio se krajem devedesetih godina prošlog veka kada je buknuo rekordan uvoz kineske robe po izuzetno povoljnim cenama. Ovo je dovelo do gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji i zatvaranja fabrika na Zapadu. U narednoj deceniji više od dva miliona ljudi u Americi ostalo je bez posla.Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, gostujući u „Energiji Sputnjika“ podsetio je na aktuelnu geopolitičku krizu između Vašingtona i Pekinga. On objašnjava da kada postoje dva izuzetno jaka takmaca na međunarodnoj političkoj sceni, svakom od njih je interes ili da se probije na vodeće mesto, ili da zadrži stečenu vodeću poziciju. Kineski sistem, kaže on, pokazao se efikasnijim.Kada u slobodnom tržištu raste jedna privreda, u ovom slučaju kineska, koja funkcioniše u potpunoj slobodi i onako kako propisuje Svetska trgovinska organizacija, dobija se jedan sjajan sistem. Taj sistem, kaže Stanić, pokazao se efikasnijim od zapadnog.Kome smeta jaka Kina?Kada je zapadni sistem bio posebno prodrman ekonomskom krizom iz 2008. godine, Kina se pokazala kao jača karika i ona je čak pet ili šest godina nakon svetskog ekonomskog kraha nastavila da ređa dvocifrene stope rasta. Tek je od 2013. godine počela da usporava, ali je čak i sa tim usporavanjem uspela da stigne SAD i prestigne mnoge evropske zemlje.Upravo je ovo razlog, smatra Stanić, zašto se kineska privreda sabotira raznim ograničenjima koja se nameću fragmentacijom svetskog tržišta.On objašnjava da kineski BDP čini svetski prosek i dodaje da je svedočanstvo o njenoj moći činjenica da je kineska privreda, koja se otvorila za svet tek 1978. godine, prema proceni Svetske banke, uspela da podigne oko 800 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva.Novi „kineski šok“?Kineska privreda, objašnjava Stanić, pokušava da se orijentiše na izvoz, jer je zahvaljujući njemu prosperirala u početku, fokusirajući se na politiku jeftine robe. Međutim, razlika između kineske robe s kraja devedesetih i kineske robe koja se danas plasira, ogromna je. Današnja roba jeste ostala relativno jeftina, ali je ujedno mnogo tehnološki naprednija i kvalitetnija, pa je samim tim postala konkurentna zapadnim kompanijama. To se vidi, između ostalog, i po tome što je za Nemačku i mnoge druge evropske zemlje, Kina glavno tržište za uvoz, kako finalnih uređaja, tako i raznoraznih komponenti za proizvodnju.Kineska privreda, veruje Stanić, ima veliki broj strukturnih problema, ali takođe ima i istorijsko iskustvo, ozbiljne finansijske fondove, znanje i kvalitetnu robu. Na koji način će ona to uspeti da iskoristi i prevlada svoje strukturalne probleme, zajedno sa onim političkim koji je okupiraju od spolja, pokazaće vreme. To će biti nešto od čega neće zavisiti samo ekonomski razvoj sveta decenijama pred nama, već će se tako meriti i politički odnos snaga u svetu, zaključio je Stanić.
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
energija sputnjika s jelicom putniković, analize i mišljenja, ekonomija, kina
energija sputnjika s jelicom putniković, analize i mišljenja, ekonomija, kina
Raste sistem efikasniji od zapadnog: Hoće li planeta da doživi – „kineski šok“
Dok Zapad optužuje Srbiju da previše sarađuje sa Kinom, da uzima kineske kredite i otvara prostor za rad njihovih firmi i fabrika kod nas i uprkos svim antikineskim ekonomskim savetima koje pristižu iz SAD i EU, sam Zapad pušta svoje firme da nesmetano trguju sa Kinom. Stručnjaci procenjuju da bi svet mogao da doživi „kineski šok“.
„Kineski šok“ je drugi naziv za tržište koje bi bilo preplavljeno kineskom robom. Njihove firme podržane su jeftinim državnim kreditima i proizvode automobile, mašine i potrošačku elektroniku u većoj meri nego što to tržište može da podnese.
Prethodni kineski šok desio se krajem devedesetih godina prošlog veka kada je buknuo rekordan uvoz kineske robe po izuzetno povoljnim cenama. Ovo je dovelo do gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji i zatvaranja fabrika na Zapadu. U narednoj deceniji više od dva miliona ljudi u Americi ostalo je bez posla.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, gostujući u „Energiji Sputnjika“ podsetio je na aktuelnu geopolitičku krizu između Vašingtona i Pekinga. On objašnjava da kada postoje dva izuzetno jaka takmaca na međunarodnoj političkoj sceni, svakom od njih je interes ili da se probije na vodeće mesto, ili da zadrži stečenu vodeću poziciju. Kineski sistem, kaže on, pokazao se efikasnijim.
Kada u slobodnom tržištu raste jedna privreda, u ovom slučaju kineska, koja funkcioniše u potpunoj slobodi i onako kako propisuje Svetska trgovinska organizacija, dobija se jedan sjajan sistem. Taj sistem, kaže Stanić, pokazao se efikasnijim od zapadnog.
Kada je zapadni sistem bio posebno prodrman ekonomskom krizom iz 2008. godine, Kina se pokazala kao jača karika i ona je čak pet ili šest godina nakon svetskog ekonomskog kraha nastavila da ređa dvocifrene stope rasta. Tek je od 2013. godine počela da usporava, ali je čak i sa tim usporavanjem uspela da stigne SAD i prestigne mnoge evropske zemlje.
Upravo je ovo razlog, smatra Stanić, zašto se kineska privreda sabotira raznim ograničenjima koja se nameću fragmentacijom svetskog tržišta.
„Kineska privreda, bez obzira što se sabotira, ostaje privreda koja najviše doprinosi svetskom rastu, imajući u vidu da tu bazu koju ona ima i stope rasta od 4 ili 5 odsto pokreću celokupan globalni ekonomski ambijent“, izjavio je Stanić.
On objašnjava da kineski BDP čini svetski prosek i dodaje da je svedočanstvo o njenoj moći činjenica da je kineska privreda, koja se otvorila za svet tek 1978. godine, prema proceni Svetske banke, uspela da podigne oko 800 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva.
Kineska privreda, objašnjava Stanić, pokušava da se orijentiše na izvoz, jer je zahvaljujući njemu prosperirala u početku, fokusirajući se na politiku jeftine robe. Međutim, razlika između kineske robe s kraja devedesetih i kineske robe koja se danas plasira, ogromna je. Današnja roba jeste ostala relativno jeftina, ali je ujedno mnogo tehnološki naprednija i kvalitetnija, pa je samim tim postala konkurentna zapadnim kompanijama. To se vidi, između ostalog, i po tome što je za Nemačku i mnoge druge evropske zemlje, Kina glavno tržište za uvoz, kako finalnih uređaja, tako i raznoraznih komponenti za proizvodnju.
„Zapadna Evropa i Sjedinjene Države nisu bile osetljive na uvoz igračaka, tekstilne robe i sličnih stvari iz Kine, već isključivo na sve što je visoka tehnologija. Kada pogledate spisak najznačajnijih proizvođača automobila, do skoro je uvek Folksvagen bio dominantan, ali su ga pretekli azijski proizvođači, a evropska privreda je daleko više zavisna od saradnje sa Kinom u pogledu poluproizvoda, nego kada je reč o energentima.
Kineska privreda, veruje Stanić, ima veliki broj strukturnih problema, ali takođe ima i istorijsko iskustvo, ozbiljne finansijske fondove, znanje i kvalitetnu robu. Na koji način će ona to uspeti da iskoristi i prevlada svoje strukturalne probleme, zajedno sa onim političkim koji je okupiraju od spolja, pokazaće vreme. To će biti nešto od čega neće zavisiti samo ekonomski razvoj sveta decenijama pred nama, već će se tako meriti i politički odnos snaga u svetu, zaključio je Stanić.
