https://lat.sputnikportal.rs/20240314/potpisan-sporazum-o-objedinjavanju-materijala-o-srpskim-zrtvama-u-bivsoj-sfrj-1168843036.html
Potpisan sporazum o objedinjavanju materijala o srpskim žrtvama u bivšoj SFRJ
Potpisan sporazum o objedinjavanju materijala o srpskim žrtvama u bivšoj SFRJ
Sputnik Srbija
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM Verica Tomanović, predsednik Udruženja stradalih Srba iz Hrvatske Suza Dragana Đukić i direktor... 14.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-14T16:11+0100
2024-03-14T16:11+0100
2024-03-14T16:11+0100
društvo
društvo
srbija
srbija – društvo
udruženje nestalih i kindapovanih na kim
kosovo i metohija (kim)
kfor
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154113161_0:87:1689:1037_1920x0_80_0_0_792b05e05ad613fcf689e2537b9b76af.jpg
Projekat uključuje bombardovanje 1999. godine i pronalaženje i osvetljavanje sudbina kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. do danas.Kako je navodeno na konferenciji za novinare u Medija centru, cilj tog sporazuma je da se snime sva dostupna svedočanstva o stradanjima Srba na prostoru bivše SFRJ od početka 90-tih godina prošlog veka, objedine, digitalizuju i predstave celom svetu.Direktor fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja" Denis Bojić rekao je da ta fondacija pokušava da snimi sva moguća dostupna svedočanstva i sve ispovesti iz prvog lica stradalih Srba sa teritorija zemalja bivše Jugoslavije."Do sada nije postojala ni jedna institucija koja je ovo stradanje tretirala objedinjeno sa željom da se ono digitalizuje, da se svedočanstvo snime i da se predstave apsolutno čitavom čovečanstvu. Naša ideja, naša misija i naša obaveza jeste upravo to da svi zajedno, ujedinjeni kroz organizacije, kroz institucije, pokušamo snimiti svako dostupno svedočanstvo u stradanju srpskog naroda, ma gde se nalazi pripadnik koji može da svedoči o tome", rekao je Bojić.Kako je rekao, taj projekat se radi pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.„Taj broj podrazumeva ukupan broj svih pripadnika različitih vojnih formacija, policijskih formacija i civila. Najviše ih je, nažalost, na teritoriji Republike Srpske", rekao je Bojić.Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM Verica Tomanović rekla je da je sa KiM proterano oko 250 hiljada Srba, i pored prisustva 50 hiljada vojnika KFOR i istakla da postoji širi spektar odgovornosti međunarodne zajednice na KiM."KFOR nije istraživao otmice, ilegalna mesta pritvora. UNMIK je znao za trgovinu organima, ali za monstruozne zločine niko nije odgovarao. Od 2008. godine odgovornost za istrage preuzima EULEKS. Ni on nije ispunio svoj mandat. Nikada nismo saznali njihove rezultate istraga, posebno o navodima navedenim u izveštaju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Savetodavna komisija za ljudska prava UN na KiM i Amnesti Internešnl su utvrdili da su otmice i ubistva bila na nacionalnoj osnovi na KiM", istakla je Tomanovićeva.Viši savetnik načelnika Odeljenja za nestala lica Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije Ljiljana Krstić izjavila je da, otkako je pitanje nestalih lica uvršteno u dijalog Beograda i Prištine, rešavanje sudbine nestalih lica potpuno je zaustavljeno, a da je zadnji sastanak Radne grupe za nestala lica Beograda i Prištine održan 16. aprila 2021."Prošle godine u Ohridu prihvaćena je Deklaracija o nestalim licima. Iskreno smo se nadali da ćemo, u skladu sa tom deklaracijom i zajedničkom komisijom, nastaviti sa radom tamo gde smo se pre više od tri godine zaustavili. Da probijemo tu blokadu koja je izazvala Priština, ali je Priština pokazala da to ne želi", rekla je Krstić.Dodala je da, kada je u pitanju Priština, zavisimo od njih, jer su se sukobi dešavali na prostoru KiM."Tamo su vršeni zločini, tamo su ilegalni zatvori, tamo su arhive kako tzv. OVK, tako i arhive drugih međunarodnih organizacija koje su u to vreme bile prisutne na tom prostoru. I na žalost, nemoćni smo u svemu tome da istrajemo, ma koliko se trudili, jer ne možemo da prevaziđemo blokade i barijere koje su izazvane od strane Prištine", rekla je Krstić.Predsednica Koordinacije srpskih Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin rekla je da je prošlo 33 godine od prvih nestanaka na prostoru bivše SFRJ, a da se još uvek, prema evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, traži 9.750 osoba.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, srbija, srbija – društvo, udruženje nestalih i kindapovanih na kim, kosovo i metohija (kim), kfor
društvo, srbija, srbija – društvo, udruženje nestalih i kindapovanih na kim, kosovo i metohija (kim), kfor
Potpisan sporazum o objedinjavanju materijala o srpskim žrtvama u bivšoj SFRJ
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM Verica Tomanović, predsednik Udruženja stradalih Srba iz Hrvatske Suza Dragana Đukić i direktor fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja" iz Banja Luke Denis Bojić potpisali su Okvirni sporazum za sprovođenje nacionalnog projekta za srpski narod na području bivše SFRJ,
Projekat uključuje bombardovanje 1999. godine i pronalaženje i osvetljavanje sudbina kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji od 1998. do danas.
Kako je navodeno na konferenciji za novinare u Medija centru, cilj tog sporazuma je da se snime sva dostupna svedočanstva o stradanjima Srba na prostoru bivše SFRJ od početka 90-tih godina prošlog veka, objedine, digitalizuju i predstave celom svetu.
Direktor fondacije "Vizuelni arhiv srpskog stradanja" Denis Bojić rekao je da ta fondacija pokušava da snimi sva moguća dostupna svedočanstva i sve ispovesti iz prvog lica stradalih Srba sa teritorija zemalja bivše Jugoslavije.
"Do sada nije postojala ni jedna institucija koja je ovo stradanje tretirala objedinjeno sa željom da se ono digitalizuje, da se svedočanstvo snime i da se predstave apsolutno čitavom čovečanstvu. Naša ideja, naša misija i naša obaveza jeste upravo to da svi zajedno, ujedinjeni kroz organizacije, kroz institucije, pokušamo snimiti svako dostupno svedočanstvo u stradanju srpskog naroda, ma gde se nalazi pripadnik koji može da svedoči o tome", rekao je Bojić.
Kako je rekao, taj projekat se radi pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
"Želimo da na teritoriji Republike Srpske i Srbije oformimo više filmskih centara u kojima će se snimati izjave, odnosno svedočanstva ljudi o stradanju Srba. Sve te izjave biće digitalizovane, stavljene u jednu zajedničku arhivu, digitalni arhiv srpskog stradanja, i biće ponuđene ne samo srpskom narodu, već i čitavom čovečanstvu", rekao je Bojić i dodao da je od početka ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije zbirno je poginulo i nestalo više od 50.000 Srba.
„Taj broj podrazumeva ukupan broj svih pripadnika različitih vojnih formacija, policijskih formacija i civila. Najviše ih je, nažalost, na teritoriji Republike Srpske", rekao je Bojić.
Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na KiM Verica Tomanović rekla je da je sa KiM proterano oko 250 hiljada Srba, i pored prisustva 50 hiljada vojnika KFOR i istakla da postoji širi spektar odgovornosti međunarodne zajednice na KiM.
"KFOR nije istraživao otmice, ilegalna mesta pritvora. UNMIK je znao za trgovinu organima, ali za monstruozne zločine niko nije odgovarao. Od 2008. godine odgovornost za istrage preuzima EULEKS. Ni on nije ispunio svoj mandat. Nikada nismo saznali njihove rezultate istraga, posebno o navodima navedenim u izveštaju Specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Savetodavna komisija za ljudska prava UN na KiM i Amnesti Internešnl su utvrdili da su otmice i ubistva bila na nacionalnoj osnovi na KiM", istakla je Tomanovićeva.
Viši savetnik načelnika Odeljenja za nestala lica Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije Ljiljana Krstić izjavila je da, otkako je pitanje nestalih lica uvršteno u dijalog Beograda i Prištine, rešavanje sudbine nestalih lica potpuno je zaustavljeno, a da je zadnji sastanak Radne grupe za nestala lica Beograda i Prištine održan 16. aprila 2021.
"Prošle godine u Ohridu prihvaćena je Deklaracija o nestalim licima. Iskreno smo se nadali da ćemo, u skladu sa tom deklaracijom i zajedničkom komisijom, nastaviti sa radom tamo gde smo se pre više od tri godine zaustavili. Da probijemo tu blokadu koja je izazvala Priština, ali je Priština pokazala da to ne želi", rekla je Krstić.
Dodala je da, kada je u pitanju Priština, zavisimo od njih, jer su se sukobi dešavali na prostoru KiM.
"Tamo su vršeni zločini, tamo su ilegalni zatvori, tamo su arhive kako tzv. OVK, tako i arhive drugih međunarodnih organizacija koje su u to vreme bile prisutne na tom prostoru. I na žalost, nemoćni smo u svemu tome da istrajemo, ma koliko se trudili, jer ne možemo da prevaziđemo blokade i barijere koje su izazvane od strane Prištine", rekla je Krstić.
Predsednica Koordinacije srpskih Udruženja porodica nestalih, poginulih i ubijenih lica na području bivše Jugoslavije Mirjana Miodrag Božin rekla je da je prošlo 33 godine od prvih nestanaka na prostoru bivše SFRJ, a da se još uvek, prema evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, traži 9.750 osoba.
