https://lat.sputnikportal.rs/20240314/patrijarh-porfirije-ne-pristajemo-da-bilo-kome-ko-govori-srpski-budu-uskracena-ljudska-prava-1168846001.html
Patrijarh Porfirije: Nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim
Patrijarh Porfirije: Nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim
Sputnik Srbija
Patrijarh Porfirije poručio je da je tema naučnog skupa "Pravni aspekti i posledice primene Zakona o rodnoj ravnopravosti" suviše značajna jer se primena tog... 14.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-14T16:50+0100
2024-03-14T16:50+0100
2024-03-14T17:26+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
spc
patrijarh porfirije
rodna ravnopravnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/02/1145491267_0:57:3073:1785_1920x0_80_0_0_c74dbfc94bd0f3b85973bc0a631351b2.jpg
On je u pisanoj poruci, koju je na skupu pročitao episkop novobrdski Ilarion, zamolio učesnike skupa - profesore prava, naučnike, advokate i druge učesnike da danas i narednih dana predlože koje pravne mere je potrebno da preduzmemo kako bismo u bliskoj budućnosti mogli da prestanemo da se bavimo tim zakonom, za koji je rekao da pokušava da menjajući način naše komunikacije potpuno izmeni način našega života - naš etos, saopštila je SPC.On je dodao da ne pristajemo da bilo kome zbog toga što govori srpskim jezikom budu uskraćena ljudska prava, a pogotovo da zbog toga bude kažnjavan.Patrijarh koji je sa tog važnog skupa izostao zbog sahrane vikara - vladike Antonija starešine Podvorja srpske crkve u Moskvi, podsetio u poruci na aklamativnu podršku sveukupne javnosti koju je dobio prvi skup organizovan na istu temu i tada doneti zaključci, što, kako je naglasio, snažno manifestuje da srpski pravoslavni narodi i drugi narodi "koji dele isto sunce", neće dozvoliti da naredna pokolenja budu grabava."Desetine i desetine nastupa na istu temu i brojna pisma svedoče o tome da ljudi ne pristaju da majke i očevi budu roditelji brojevi jedan i dva ili tri ili četiri. Ne želimo da naša deca ne znaju ko im je majka, a ko otac, a da naposletku ne znaju ko su i sami", poručio je patrijarh."Mi ne govorimo i nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim jezikom. Ne pristajemo da bilo kome zbog toga što govori srpskim jezikom budu uskraćena ljudska prava, a pogotovu da zbog toga bude kažnjavan. Naš narod posebno izražava negodovanje zbog činjenice da se od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola i univerziteta, nameće promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini promovisanjem rodne, tačnije LGBTQIA+ politike i prakse. Protivno svakom demokratskom načelu je da lične sklonosti manjine koju niko ne ugrožava ni na koji način, niti sme da ugrožava, postanu opšte obavezujuće za većinu", navedeno je u poruci parijarha.Na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije je govorio i predsednik Matice srpske Dragan Stanić koji je ocenio da je skup iznuđen jer su Zakonom ugroženi temelji opstanka kakvo čovečanstvo poznaje.Prema njegovim recima, to je krupan problem sa kojim se suočavamo jer nam preti realna opasnost da tokovi društvenog razvoja, ideologije idu zabrinjavajućim smerom.U uvodnom izlaganju jedan od najvećih stučnjaka za rodnu ideologiju Margarita Piters, koja je diplomirala na Sorboni, doktor politčkih nauka, čija je tema doktorskog rada bila "Globalizacija globalno upravljanje svetom", govorila je o "džender ideologiji" na Zapadu sa osvrtom na Srbiju, i upozorila da već 36 zemalja priznaje istopolne brakove.Patrijarh je zahvalio i gospođi Piters koja je doputovala iz Brisela "da bi nam dala podršku", i dodao da je u Evropi i svetu mnogo intelektualaca poput nje, što svedoči da mi nismo protiv demokatskih načela i ljudskih prava i slobode, nego upravo suprotno."Crkva, Matica, stručna javnost, čitav narod, brane ljudska prava i slobode", naveo je patrijarh i dodao da još jednom želi da zahvali Matici srpskoj, koja, kako je naglasio, plovi životnom maticom svog srpskog naroda snažno se boreći za njegova prava, njegov identitet i samosvojnu prepoznatljivost u galeriji evropskih naroda i kultura.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/02/1145491267_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_c8e601a97ad2dd4eed5e98357bc38b00.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, spc, patrijarh porfirije, rodna ravnopravnost
društvo, srbija – društvo, spc, patrijarh porfirije, rodna ravnopravnost
Patrijarh Porfirije: Nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim
16:50 14.03.2024 (Osveženo: 17:26 14.03.2024) Patrijarh Porfirije poručio je da je tema naučnog skupa "Pravni aspekti i posledice primene Zakona o rodnoj ravnopravosti" suviše značajna jer se primena tog zakona ne tiče samo naših pokolenja i istakao da mi ne govorimo i nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim jezikom.
On je u pisanoj poruci, koju je na skupu pročitao episkop novobrdski Ilarion, zamolio učesnike skupa - profesore prava, naučnike, advokate i druge učesnike da danas i narednih dana predlože koje pravne mere je potrebno da preduzmemo kako bismo u bliskoj budućnosti mogli da prestanemo da se bavimo tim zakonom, za koji je rekao da pokušava da menjajući način naše komunikacije potpuno izmeni način našega života - naš etos,
saopštila je SPC.
On je dodao da ne pristajemo da bilo kome zbog toga što govori srpskim jezikom budu uskraćena ljudska prava, a pogotovo da zbog toga bude kažnjavan.
Patrijarh koji je sa tog važnog skupa izostao zbog sahrane vikara - vladike Antonija starešine Podvorja srpske crkve u Moskvi, podsetio u poruci na aklamativnu podršku sveukupne javnosti koju je dobio prvi skup organizovan na istu temu i tada doneti zaključci, što, kako je naglasio, snažno manifestuje da srpski pravoslavni narodi i drugi narodi "koji dele isto sunce", neće dozvoliti da naredna pokolenja budu grabava.
"Desetine i desetine nastupa na istu temu i brojna pisma svedoče o tome da ljudi ne pristaju da majke i očevi budu roditelji brojevi jedan i dva ili tri ili četiri. Ne želimo da naša deca ne znaju ko im je majka, a ko otac, a da naposletku ne znaju ko su i sami", poručio je patrijarh.
"Mi ne govorimo i nećemo govoriti rodno osetljivim jezikom, nego srpskim jezikom. Ne pristajemo da bilo kome zbog toga što govori srpskim jezikom budu uskraćena ljudska prava, a pogotovu da zbog toga bude kažnjavan. Naš narod posebno izražava negodovanje zbog činjenice da se od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola i univerziteta, nameće promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini promovisanjem rodne, tačnije LGBTQIA+ politike i prakse. Protivno svakom demokratskom načelu je da lične sklonosti manjine koju niko ne ugrožava ni na koji način, niti sme da ugrožava, postanu opšte obavezujuće za većinu", navedeno je u poruci parijarha.
Na skupu u Narodnoj biblioteci Srbije je govorio i predsednik Matice srpske Dragan Stanić koji je ocenio da je skup iznuđen jer su Zakonom ugroženi temelji opstanka kakvo čovečanstvo poznaje.
Prema njegovim recima, to je krupan problem sa kojim se suočavamo jer nam preti realna opasnost da tokovi društvenog razvoja, ideologije idu zabrinjavajućim smerom.
U uvodnom izlaganju jedan od najvećih stučnjaka za rodnu ideologiju Margarita Piters, koja je diplomirala na Sorboni, doktor politčkih nauka, čija je tema doktorskog rada bila "Globalizacija globalno upravljanje svetom", govorila je o "džender ideologiji" na Zapadu sa osvrtom na Srbiju, i upozorila da već 36 zemalja priznaje istopolne brakove.
Patrijarh je zahvalio i gospođi Piters koja je doputovala iz Brisela "da bi nam dala podršku", i dodao da je u Evropi i svetu mnogo intelektualaca poput nje, što svedoči da mi nismo protiv demokatskih načela i ljudskih prava i slobode, nego upravo suprotno.
"Crkva, Matica, stručna javnost, čitav narod, brane ljudska prava i slobode", naveo je patrijarh i dodao da još jednom želi da zahvali Matici srpskoj, koja, kako je naglasio, plovi životnom maticom svog srpskog naroda snažno se boreći za njegova prava, njegov identitet i samosvojnu prepoznatljivost u galeriji evropskih naroda i kultura.