Zemlja čuda: Zapad bi da Bosna uđe u EU kad prestane da - postoji
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Pratite nas
Način odnosa Zapada prema Bosni i Hercegovini isti je od 1992. – kada god tri strane postignu dogovor, neko sa Zapada ga minira. Tako je do danas i tako je i u slučaju otvaranja pregovora o pristupanju BiH Evropskoj uniji. Dok Evropski savet donosi odluku o početku pregovora sa BiH, dotle neke druge zapadne zemlje čine sve da BiH prestane da postoji.
Evropska komisija dala je zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju BiH „velikoj evropskoj porodici naroda“. Međutim, kako će se taj proces odvijati dok u Ustavnom sudu BiH sede stranci, dok se takozvani visoki predstavnik ponaša kao kolonijalni upravnik i samovoljno proglašava zakone i dok saopštenja zapadnih ambasada imaju maltene zakonsku snagu?
Čini se da Zapad u odnosima sa BiH igra na dva paralelna, ali ne i komplementarna koloseka – sa jedne strane u Briselu se odlučuje da se započnu pristupni pregovori, dok sa druge anulira sve rezultate i napore političara da postignu dogovore oko ključnih pitanja vezana za funkcionisanje BiH i za njeno pristupanje Uniji.
Zapad minira svaki dogovor u BiH od 1992.
Profesor Vlade Simović sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka proces odnosa EU i BiH upoređuje sa arbitražnim procesom koji je Zapad vodio tokom građanskog rata u BiH devedesetih godina, koji je trajao od Kutiljerovog plana do Dejtonskog sporazuma.
„Tada smo imali situaciju da su mnogi dogovori koje su uradili evropski lideri i posrednici, često bili minirani angažmanom nekakvih vidljivih ili nevidljivih aktera, neretko i samih SAD, kako bi se Evropi pokazalo da je nesposobna i nije dovoljno snažna da rešava probleme unutar svog prostora. Takav je bio, recimo, Stoltenbergov plan“, podseća Simović.
Nešto slično tome postoji i danas. S jedne strane daje se podrška evropskom putu BiH, a s druge imamo pokazivanje i EU i BiH da taj evropski put ne zavisi od njih, već od drugih aktera, dodaje on i ističe da je spektar tih drugih aktera širok – od, kako kaže, neformalnih neoliberalnih elita do američke administracije.
I tako, dok se deklarativno ističe da će BiH jednog dana biti deo EU, sa druge strane zapadne zemlje vrše opstrukciju tog procesa. Opstrukcije su, prema Simovićevim rečima, najvidljivije kada se politički akteri u BiH, samostalno i bez stranih uticaja, o nečemu dogovore.
„Tada, samo što se desi sporazum, kao što je sporazum iz Laktaša, vidite da razni misionari, ambasadori automatski dolaze, podižu celu javnost i miniraju, po pravilu one unutar bošnjačkog korpusa koji su spremni za saradnju“, kaže Simović.
Dogovor iz Laktaša je samo poslednji primer kako se napredak BiH prema EU minira. Podsećamo, u tom banjskom mestu pokraj Banjaluke 18. januara politički predstavnici sva tri konstitutivna naroda koji čine BiH postigli su načelan dogovor o izmenama izbornog zakona, izboru hrvatskog člana Predsedništva, kao i pitanje Ustavnog suda.
„Na sve to skočila je sarajevska javnost i sve je vraćeno na početak“, navodi Simović.
SAD ne prihvata članstvo BiH u EU
Za banjalučkog politikologa Vojislava Savića otvaranje pregovora ne znači ništa, kao što ni kandidatski status ne znači ono što je značio pre petnaestak godina.
„Imamo Severnu Makedoniju, koja je promenila ime da bi mogla da počne pregovore, Albaniju i Crnu Goru. I sve tri su članice NATO i sve tri imaju vlade čije su politike potpuno poravnate sa politikama zapadnih zemalja i čak rade i više od onog što im se traži. I opet nemaju nikakvog napretka već dve godine. Konstantno im se postavljaju novi uslovi“, navodi on.
Prema njegovim rečima, upravo se na dogovoru iz Laktaša može identifikovati onaj koji ko koči evropski put BiH, objašnjava Savić, jer napadu sarajevske javnosti na dogovor prethodilo je saopštenje američke ambasade u Sarajevu.
I to nije ni prvo ni poslednje saopštenje iz te ambasade kojim se muti voda u BiH i direktno meša u unutrašnja pitanja suverene zemlje. U poslednjem u beskonačnom nizu saopštenja, ambasador Majkl Marfi iznosi tezu da je moguće da BiH uđe u EU iako je pod međunarodnim patronatom.
„To znači da Vašington neće prihvatiti nikakav dogovor između političkih aktera u BiH koji on ne diktira i nad njim ne vrši direktan nadzor“, smatra Savić.
Ono što je za američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija moguće – da BiH uđe u EU, a da još bude pod međunarodnim patronatom, za Savića je nemoguće.
„Evropska unija počiva na poštovanju ljudskih prava, elementarnih sloboda, ustava, zakona i procedura. Sve to pada u vodu kada imate instituciju visokog predstavnika, odnosno čoveka koji ima veća ovlašćenja nego bilo koji najveći apsolutista u nekoj diktaturi bilo gde u svetu. To je, pre svega, neprirodna pojava“, kategoričan je on.
Postojanje visokog predstavnika ne samo da je neprirodno, ono nije u skladu sa postojanjem EU i ne postoji način da BiH bude inkorporirana u EU, a da institucija visokog predstavnika preživi, zaključuje Savić.
Pogledajte i:
