https://lat.sputnikportal.rs/20240312/godisnjica-ubistva-premijera-zorana-djindjica-foto-1168710055.html
Godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića /foto/
Godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića /foto/
Sputnik Srbija
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je na današnji dan pre 21 godinu. Godišnjica se obeležava na više lokacija u Beogradu, kao i na mestu ubistva, na... 12.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-12T10:32+0100
2024-03-12T10:32+0100
2024-03-12T10:32+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
društvo
zoran đinđić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0c/1168710310_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_bbfda3b812beb0a5df11b672a0391c24.jpg
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac položio je cveće na grob Zorana Đinđića na Novom groblju u Beogradu. Poštu su paljenjem sveća odali i član obezbeđenja pokojnog premijera Milan Veruović, zamenik predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić, nekadašnji premijer Zoran Živković, kao i veliki broj građana.Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine Na položaju prvog čoveka Vlade Srbije nalazio se od 25. januara 2001, kada je zamenio Milomira Minića koji je vodio prelaznu vladu od kraja oktobra 2000.Rođen je u Bosanskom Šamcu, 1. avgusta 1952. Gimnaziju je završio u Beogradu, gde potom upisuje studije filozofije na Univerzitetu u Beogradu.Tokom studija pokazivao je sklonost političkom delanju. Bio je aktivan u studentskim asocijacijama na Filozofskom fakultetu. U to vreme je bio je izrazito levo opredeljen i uglavnom se izjašnjavao kao anarhista.Uspelo mu je da se nametne u Savezu studenata Filozofskog fakulteta. Već tada je privođen. Suđeno mu je u Ljubljani novembra 1974. Šestoricu tada procesuiranih studenata izbavio je pritisak međunarodne javnosti.Osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu okončao je 1974. godine. Školovanje je nastavio u Nemačkoj, u Konstancu, gde je doktorirao je 1979, tezom „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“. Mentor mu je bio, kako je često naglašavano, znameniti Jirgen Habermas, jedan od najistaknutijih filozofa i političkih mislilaca druge polovine 20. veka.U Jugoslaviju se vratio 1989, kada sa grupom od 12 intelektualaca, učestvuje u obnavljanju Demokratske stranke. Od tada, do tragične smrti marta 2003. godine bio je posvećen praktičnoj politici.Lider Demokratske stranke i gradonačelnik BeogradaJanuara 1994. godine uspelo mu je da se izbori za čelno mesto Demokratske stranke, namesto Dragoljuba Mićunovića. Na čelu Demokratske stranke nalazio se do smrti marta 2003. godine.Bio je među prvacima opozicije režimu devedesetih. Predvodio je više političkih akcija i opozicionih asocijacija u borbi protiv vlasti Slobodana Miloševića.Kao jedan od čelnika koalicije „Zajedno“ 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda.Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti političkih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000. Bio je to, pokazalo se, kraj režima Slobodana Miloševića.Američki nedeljnik „Tajm“septembra 1999. godine, uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak“ za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije. Bavio se i prevođenjem i političkom publicistikom.U „Sablji“ uhapšen atentatorPogođen je hicem u grudi, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, u 12.25 časova. Imao je 50 godina. Njegov telohranitelj Milan Veruović je tom prilikom ranjen.Odmah posle ubistva proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija „Sablja“, koja je prethodno već bila pripremljena u sklopu nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom.Vanredno stanje proglasila je Nataša Mićić, tada vršilac dužnosti predsednika Srbije.Tom prilikom su pohapšeni, a nakon troipogodišnjeg procesa i osuđeni, članovi kriminalne grupacije nazvane „zemunski klan“ čiji su pripadnici i saradnici bili među organizatorima i izvršiocima ubistva. Među izvršiocima nalazili su se i pripadnici Jedinice za specijalne operacije, potom rasformirane. Kako je presuđeno, Milorad Ulemek Legija, osuđen zatim na 40 godina, naredio je Zvezdanu Jovanoviću, veteranu JSO, da ubije Đinđića.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, društvo, zoran đinđić
srbija, srbija – društvo, društvo, zoran đinđić
Godišnjica ubistva premijera Zorana Đinđića /foto/
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je na današnji dan pre 21 godinu. Godišnjica se obeležava na više lokacija u Beogradu, kao i na mestu ubistva, na ulazu ispred zgrade Vlade, gde su vence položili premijer Ana Brnabić i članovi vlade.
Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac položio je cveće na grob Zorana Đinđića na Novom groblju u Beogradu. Poštu su paljenjem sveća odali i član obezbeđenja pokojnog premijera Milan Veruović, zamenik predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić, nekadašnji premijer Zoran Živković, kao i veliki broj građana.
Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine Na položaju prvog čoveka Vlade Srbije nalazio se od 25. januara 2001, kada je zamenio Milomira Minića koji je vodio prelaznu vladu od kraja oktobra 2000.
Rođen je u Bosanskom Šamcu, 1. avgusta 1952. Gimnaziju je završio u Beogradu, gde potom upisuje studije filozofije na Univerzitetu u Beogradu.
Tokom studija pokazivao je sklonost političkom delanju. Bio je aktivan u studentskim asocijacijama na Filozofskom fakultetu. U to vreme je bio je izrazito levo opredeljen i uglavnom se izjašnjavao kao anarhista.
Uspelo mu je da se nametne u Savezu studenata Filozofskog fakulteta. Već tada je privođen. Suđeno mu je u Ljubljani novembra 1974. Šestoricu tada procesuiranih studenata izbavio je pritisak međunarodne javnosti.
Osnovne studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu okončao je 1974. godine. Školovanje je nastavio u Nemačkoj, u Konstancu, gde je doktorirao je 1979, tezom „Problemi utemeljenja kritičke teorije društva“. Mentor mu je bio, kako je često naglašavano, znameniti Jirgen Habermas, jedan od najistaknutijih filozofa i političkih mislilaca druge polovine 20. veka.
U Jugoslaviju se vratio 1989, kada sa grupom od 12 intelektualaca, učestvuje u obnavljanju Demokratske stranke. Od tada, do tragične smrti marta 2003. godine bio je posvećen praktičnoj politici.
Lider Demokratske stranke i gradonačelnik Beograda
Januara 1994. godine uspelo mu je da se izbori za čelno mesto Demokratske stranke, namesto Dragoljuba Mićunovića. Na čelu Demokratske stranke nalazio se do smrti marta 2003. godine.
Bio je među prvacima opozicije režimu devedesetih. Predvodio je više političkih akcija i opozicionih asocijacija u borbi protiv vlasti Slobodana Miloševića.
Kao jedan od čelnika koalicije „Zajedno“ 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda.
Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti političkih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000. Bio je to, pokazalo se, kraj režima Slobodana Miloševića.
Američki nedeljnik „Tajm“septembra 1999. godine, uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak“ za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije. Bavio se i prevođenjem i političkom publicistikom.
U „Sablji“ uhapšen atentator
Pogođen je hicem u grudi, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, u 12.25 časova. Imao je 50 godina. Njegov telohranitelj Milan Veruović je tom prilikom ranjen.
Odmah posle ubistva proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija „Sablja“, koja je prethodno već bila pripremljena u sklopu nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom.
Vanredno stanje proglasila je Nataša Mićić, tada vršilac dužnosti predsednika Srbije.
Tom prilikom su pohapšeni, a nakon troipogodišnjeg procesa i osuđeni, članovi kriminalne grupacije nazvane „zemunski klan“ čiji su pripadnici i saradnici bili među organizatorima i izvršiocima ubistva. Među izvršiocima nalazili su se i pripadnici Jedinice za specijalne operacije, potom rasformirane. Kako je presuđeno, Milorad Ulemek Legija, osuđen zatim na 40 godina, naredio je Zvezdanu Jovanoviću, veteranu JSO, da ubije Đinđića.
