https://lat.sputnikportal.rs/20240310/srpski-puz-krije-tajnu-naucnica-bliska-stenama-rusi-svetsku-agendu-o---klimatskim-promenama--1168647741.html
Srpski puž krije tajnu: Naučnica bliska stenama ruši svetsku agendu o - klimatskim promenama
Srpski puž krije tajnu: Naučnica bliska stenama ruši svetsku agendu o - klimatskim promenama
Sputnik Srbija
Milica Radaković istražuje život na području Srbije u poslednjih devet ledenih doba. Na osnovu kućica puževa koji su živeli u prethodnih milion godina, bavi se... 10.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-10T18:20+0100
2024-03-10T18:20+0100
2024-03-10T19:04+0100
moja priča
srbija
srbija – društvo
puž
klimatske promene
klima
nauka i tehnologija
za žene u nauci
milica radaković
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0a/1168660387_0:163:2730:1699_1920x0_80_0_0_d98ebd8a7d6f76ecdd6bf2e8e4cbf759.jpg
"Ljudi treba da znaju da je bilo međuledenih doba koja su bila toplija od perioda u kojem mi živimo. Čak je i nivo mora tada bio veći nego danas. To što trenutno raste, to je očekivano nama koji se bavimo geonaukama, jer razumemo da je to proces koji traje hiljadama godina", kaže.Dobitnica Nacionalnog priznanja Loreal Unesko -“Za žene u nauci”, programa koji podržava izvanredne žene istraživače odrasla je u Boki Kotorskoj. Oduvek je bila bliska sa stenama, po plažama sakupljala kamenje, minerale, posmatrala fosile u njima."To mi je sve bilo jako šareno i nekako, uzbudljivo. Htela sam sebi da odgovorim na brojna pitanja".Htela je da upiše geologiju, ali se porodica preselila, upisala je geografiju, zato što u Novom Sadu geologije nema, ali i zato što je shvatila da će tako dobiti još širu sliku o onome što je zanima.Srbija - savršena mapa klime ledenog dobaNa fakultetu joj se pružila šansa da uđe u svet nauke. Njen mentor, profesor Slobodan Marković, otvorio joj je vrata novog sveta. A u čudesnom svetu već živi. Srbija je veoma značajna na svetskom nivou, veliki deo njene površine prekriven je sedimentima iz ledenog doba."Ako odete na neku konferenciju, ako se priča o ledenim dobima, verovatno će se pomenuti Srbija. Prvenstveno zbog Milutina Milankovića koji je doprineo objašnjenju nastanka ledenih doba, ali i zato što je 60 odsto teritorije Vojvodine prekriveno sedimentima iz ledenog doba, iznad je zemljište koje je posle nastalo".Ledena doba na planeratnom nivou traju prethodnih 2.6 miliona godina. U Srbiji su očuvani sedimenti iz prethodnih milion godina.U svom doktoratu Radakovićeva se bavi sedimentima prethodnih devet ledenih doba, u njima traži sve što je nekada živelo. Teško je naći očuvane kosti, ali i ljušture puževa su sjajan uzorak."Nije sve vreme bilo ledeno doba, već smo imali periode kada je klima bila toplija, to su međuledena doba, interglacijali, a ja se bavim delovima sedimenata koji su nastali kad je bila baš, baš jako hladna klima. Pokušavam da odgovorim na pitanje kako je izgledala životna sredina za vreme tih najhladnijih perioda, u tome mi pomažu fosili koje nalazim".Čitanje klime na kućici puževaPuževi koje "iskopava" su veoma sićušni organizmi dimenzija 1 do 2 milimetra, retko prelaze jedan centimetar. Gleda ih pod posebnom lupom, ljuštura svake vrste je specifična. Na njoj čita i rekonstruiše sliku klime u vreme ledenog doba i pravi poređenje sa današnjom."Puževi koji su tada živeli ovde danas žive na Altaju i u Rusiji, ima ih i u severnoj Evropi, zato što je sada tamo toliko hladno koliko je nekada bilo u Srbiji. Tako znamo koja temperatura im je bila potrebna, 10, 15 stepeni, pa pretpostavljamo da je i ovde nekada bila takva", kaže laureatkinja i dodaje da kada "proseje" zemljište, ponekad nađe i semenke biljaka koje su tada rasle.Da li nas čeka najgori scenarioNaša sagovornica kaže da trenutno živimo u međuledenom dobu, glečeri su se delimično istopili, na Grenlandu je još ledeno doba, kao i na Antarktiku, ali u suštini se gleda da li je kontinentalni deo Evrope prekriven ledom.Poslednji put kada je glacijacija bila jako velika, to je bilo pre 20 hiljada godina. Tada je led krenuo polako da se topi, da se podiže nivo mora. Zvanično smo ušli u međuledeno doba pre 11 hiljada godina. Period u kome živimo naziva se holocen, to je topli period, u odnosu na glacijal.U svetu se razvila nauka koja se bavi predikcijom klime, čovek je uspeo da napravi modele kojima simulira klimu koja će se desiti do 2100. godime. Ti scenariji nam, kaže, ne idu u prilog. Postoje modeli koji pokazuju da će temperatura do kraja veka porasti za 8 i po stepeni."To je najgori mogući scenario. Takve nagle fluktuacije klime u tako malom vremenskom periodu se ranije nisu dešavale. To treba da nas zabrinjava. Svakako se zagrevamo prirodno, jer izlazimo iz glacijalnog perioda, ali dodatno pumpamo CO2, jedan od gasova staklene bašte koji ne dozvoljava zemljinoj radijaciji da izađe iz atmosfere i prektično nam vraća tu toplotu nazad", kaže Radakovićeva i dodaje da čovek od industrijske revolucije zaista menja klimu.Plaše ljude nezanjemIpak, ona kaže da je očigledno da je prisutna i agenda koja tu priču forsira, što je dobro, ali nije dobro da se o tome govori na pogrešan način, jer se ljudi, koji uglavnom ništa ne mogu da promene, plaše."Priča o tome je previše uzela maha. Klimatskim promenama bave se oni koji iza sebe nemaju znanje sa bilo kog fakulteta koji uopšte objašnjava dinamiku klimatskih promena, zato ne volim što mediji mnogo plasiraju tu priču. Uglavnom se teži da se sve skrati, svede na minimum objašnjenja, samo da se plasira informacija koja će da vam odzvanja u glavi. Ljudi se brinu", kaže i dodaje da jedan čovek ne može da promeni klimu.Reč je o industrijskim postrojenjima, a krivica se svaljuje na pojedinca. Donekle, dodaje, podržava smanjenje korišćenja plastičnih kesa, što svako može, ali priča o tolikom uticaju pojedinca ne stoji.Novac od nagrade za kartu do KineNovac od Lorealove nagrade, 5 hiljada evra, potrošiće po unapred napravljenom budžetu, otići će na tri važne naučne konferencije, čak 2 hiljade evra otići će na objavljivanje njenog naučnog rada, kupiće laboratorijski materijal i najvažnije, kupiće povratnu kartu za Kinu, tamo će uraditi detaljnije analize."Kina slično kao Srbija ima veliki deo teritorije pokriven sedimentima ledenih doba. Oni imaju odlične laboratorije napravljene baš za te sedimente. Kina i Srbija se često i porede u naučnim radovima zato što su na istom kontinentu, u Evroaziji. Imali smo vrlo sličnu klimu za vreme ledenih doba. Zanimljivo je uporediti kakave su promene bile ovde, a kakve na drugoj strani kontinenta".U Kini će izmeriti izotope kiseonika i ugljenika u smrvljenim pužićima i pokušati da rekonstruiše temperaturu kada je ljuštura rasla.Milica tokom školovanja nosi jedan neobičan prtljag, ima pletenicu koju pušta već 14 godina. Kad doktorira, planira da odseče kosu."Kada je raspeltem, ide mi skoro do kolena. Ona predstavlja celo moje školovanje. Kada završim, uokviriću je kao prirodu arhivu klimatskih promena u tom periodu. Videće se na kojim mestima je iskrzano, kad je bilo nevreme, na kojima je očuvana".Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, srbija – društvo, puž, klimatske promene, klima, nauka i tehnologija, za žene u nauci, milica radaković
moja priča, srbija, srbija – društvo, puž, klimatske promene, klima, nauka i tehnologija, za žene u nauci, milica radaković
Srpski puž krije tajnu: Naučnica bliska stenama ruši svetsku agendu o - klimatskim promenama
18:20 10.03.2024 (Osveženo: 19:04 10.03.2024) Milica Radaković istražuje život na području Srbije u poslednjih devet ledenih doba. Na osnovu kućica puževa koji su živeli u prethodnih milion godina, bavi se rakonstrukcijom životne sredine. Njen rad pomoći će da predvidimo kakva nas klima očekuje. Mlada naučnica za Sputnjik otkriva šta nas čeka, da li zaista treba da se plašimo globalnog zagrevanja.
"Ljudi treba da znaju da je bilo međuledenih doba koja su bila toplija od perioda u kojem mi živimo. Čak je i nivo mora tada bio veći nego danas. To što trenutno raste, to je očekivano nama koji se bavimo geonaukama, jer razumemo da je to proces koji traje hiljadama godina", kaže.
Dobitnica Nacionalnog priznanja
Loreal Unesko -“Za žene u nauci”, programa koji podržava izvanredne žene istraživače odrasla je
u Boki Kotorskoj. Oduvek je bila bliska sa stenama, po plažama
sakupljala kamenje, minerale, posmatrala
fosile u njima.
"To mi je sve bilo jako šareno i nekako, uzbudljivo. Htela sam sebi da odgovorim na brojna pitanja".
Htela je da upiše geologiju, ali se porodica preselila, upisala je geografiju, zato što u Novom Sadu geologije nema, ali i zato što je shvatila da će tako dobiti još širu sliku o onome što je zanima.
Srbija - savršena mapa klime ledenog doba
Na fakultetu joj se pružila šansa da uđe u
svet nauke. Njen mentor, profesor
Slobodan Marković, otvorio joj je vrata novog sveta. A u čudesnom svetu već živi.
Srbija je veoma
značajna na svetskom nivou, veliki deo njene površine prekriven je sedimentima iz ledenog doba.
"Ako odete na neku konferenciju, ako se priča o ledenim dobima, verovatno će se pomenuti Srbija. Prvenstveno zbog Milutina Milankovića koji je doprineo objašnjenju nastanka ledenih doba, ali i zato što je 60 odsto teritorije Vojvodine prekriveno sedimentima iz ledenog doba, iznad je zemljište koje je posle nastalo".
Ledena doba na planeratnom nivou traju prethodnih 2.6 miliona godina. U Srbiji su očuvani sedimenti iz prethodnih milion godina.U svom doktoratu Radakovićeva se bavi sedimentima prethodnih devet ledenih doba, u njima traži sve što je nekada živelo. Teško je naći očuvane kosti, ali i ljušture puževa su sjajan uzorak.
"Nije sve vreme bilo ledeno doba, već smo imali periode kada je klima bila toplija, to su međuledena doba, interglacijali, a ja se bavim delovima sedimenata koji su nastali kad je bila baš, baš jako hladna klima. Pokušavam da odgovorim na pitanje kako je izgledala životna sredina za vreme tih najhladnijih perioda, u tome mi pomažu fosili koje nalazim".
Čitanje klime na kućici puževa
Puževi koje "iskopava" su veoma sićušni organizmi dimenzija 1 do 2 milimetra, retko prelaze jedan centimetar. Gleda ih pod posebnom lupom, ljuštura svake vrste je specifična. Na njoj čita i rekonstruiše sliku klime u vreme ledenog doba i pravi poređenje sa današnjom.
"Puževi koji su tada živeli ovde danas žive na Altaju i u Rusiji, ima ih i u severnoj Evropi, zato što je sada tamo toliko hladno koliko je nekada bilo u Srbiji. Tako znamo koja temperatura im je bila potrebna, 10, 15 stepeni, pa pretpostavljamo da je i ovde nekada bila takva", kaže laureatkinja i dodaje da kada "proseje" zemljište, ponekad nađe i semenke biljaka koje su tada rasle.
Da li nas čeka najgori scenario
Naša sagovornica kaže da trenutno živimo u međuledenom dobu, glečeri su se delimično istopili, na Grenlandu je još ledeno doba, kao i na Antarktiku, ali u suštini se gleda da li je kontinentalni deo Evrope prekriven ledom.
Poslednji put kada je glacijacija bila jako velika, to je bilo pre 20 hiljada godina. Tada je led krenuo polako da se topi, da se podiže nivo mora. Zvanično smo ušli u međuledeno doba pre 11 hiljada godina. Period u kome živimo naziva se holocen, to je topli period, u odnosu na glacijal.
U svetu se razvila nauka koja se bavi predikcijom klime, čovek je uspeo da napravi modele kojima simulira klimu koja će se desiti do 2100. godime. Ti scenariji nam, kaže, ne idu u prilog. Postoje modeli koji pokazuju da će temperatura do kraja veka porasti za 8 i po stepeni.
"To je najgori mogući scenario. Takve nagle fluktuacije klime u tako malom vremenskom periodu se ranije nisu dešavale. To treba da nas zabrinjava. Svakako se zagrevamo prirodno, jer izlazimo iz glacijalnog perioda, ali dodatno pumpamo CO2, jedan od gasova staklene bašte koji ne dozvoljava zemljinoj radijaciji da izađe iz atmosfere i prektično nam vraća tu toplotu nazad", kaže Radakovićeva i dodaje da čovek od industrijske revolucije zaista menja klimu.
Ipak, ona kaže da je očigledno da je prisutna i agenda koja tu priču forsira, što je dobro, ali nije dobro da se o tome govori na pogrešan način, jer se ljudi, koji uglavnom ništa ne mogu da promene, plaše.
"Priča o tome je previše uzela maha. Klimatskim promenama bave se oni koji iza sebe nemaju znanje sa bilo kog fakulteta koji uopšte objašnjava dinamiku klimatskih promena, zato ne volim što mediji mnogo plasiraju tu priču. Uglavnom se teži da se sve skrati, svede na minimum objašnjenja, samo da se plasira informacija koja će da vam odzvanja u glavi. Ljudi se brinu", kaže i dodaje da jedan čovek ne može da promeni klimu.
Reč je o industrijskim postrojenjima, a krivica se svaljuje na pojedinca. Donekle, dodaje, podržava smanjenje korišćenja plastičnih kesa, što svako može, ali priča o tolikom uticaju pojedinca ne stoji.
Novac od nagrade za kartu do Kine
Novac od Lorealove nagrade, 5 hiljada evra, potrošiće po unapred napravljenom budžetu, otići će na tri važne naučne konferencije, čak 2 hiljade evra otići će na objavljivanje njenog naučnog rada, kupiće laboratorijski materijal i najvažnije, kupiće povratnu kartu za Kinu, tamo će uraditi detaljnije analize.
"Kina slično kao Srbija ima veliki deo teritorije pokriven sedimentima ledenih doba. Oni imaju odlične laboratorije napravljene baš za te sedimente. Kina i Srbija se često i porede u naučnim radovima zato što su na istom kontinentu, u Evroaziji. Imali smo vrlo sličnu klimu za vreme ledenih doba. Zanimljivo je uporediti kakave su promene bile ovde, a kakve na drugoj strani kontinenta".
U Kini će izmeriti izotope kiseonika i ugljenika u smrvljenim pužićima i pokušati da rekonstruiše temperaturu kada je ljuštura rasla.
Milica tokom školovanja nosi jedan neobičan prtljag, ima pletenicu koju pušta već 14 godina. Kad doktorira, planira da odseče kosu.
"Kada je raspeltem, ide mi skoro do kolena. Ona predstavlja celo moje školovanje. Kada završim, uokviriću je kao prirodu arhivu klimatskih promena u tom periodu. Videće se na kojim mestima je iskrzano, kad je bilo nevreme, na kojima je očuvana".
