https://lat.sputnikportal.rs/20240309/zejnina-borba-za-ljude-koji-ne-postoje-neke-stvari-ne-mogu-da-se-plate--1168605433.html
Zejnina borba za „ljude koji ne postoje“: Neke stvari ne mogu da se plate!
Zejnina borba za „ljude koji ne postoje“: Neke stvari ne mogu da se plate!
Sputnik Srbija
Učesnica ovogodišnje Beovizije Zejna Murkić iskoristila je svoje vreme pred kamerama da istakne transparent kojim se skrenula pažnja javnosti na problem ljudi... 09.03.2024, Sputnik Srbija
2024-03-09T10:15+0100
2024-03-09T10:15+0100
2024-03-09T14:40+0100
društvo
srbija – društvo
evrovizija
romi
lična karta
državljanstvo
dokumenta
siromaštvo
raseljeni
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/09/1168615332_0:0:919:517_1920x0_80_0_0_9e06c78f828024570e8d3a97c3536f87.jpg
Ljudi koji žive u „apatridiji“ odnosno oni koji nemaju državljanstvo, pa samim tim ni lična dokumenta, odnosno oni koji ni na jednom spisku ne postoje, niti su evidentirani kao rođeni, uglavnom su romske nacionalnosti. Preko 95 odsto srpske populacije bez dokumenata čine Romi, dok su u najtežem položaju interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Razlozi zbog kojih nemaju dokumenta su različiti – ekstremno siromaštvo, život u neformalnim naseljima, nepismenost, marginalizacija, diskriminacija...Jedna od najvećih posledica apatridije je neposedovanje lične karte, bez koje se deca ne mogu upisati u Matičnu knjigu rođenih ili lečiti, bez koje se ne možete venčati, zaposliti, otvoriti račun u banci, dobiti vozačku dozvolu, prijaviti prebivalište, ići u školu itd.Veliki broj ljudi apsolutno je nesvestan ovog problema zato što se o njemu ne priča dovoljno, ali, dodaje Zejna, i zato što ljudi koji nemaju sličnih briga uopšte nisu obavešteni o mogućnosti da ljudi u 21. veku u Srbiji žive bez lične karte, zdravstvene knjižice, da nemaju državljanstvo...Zejna se nada da će probuditi svest o ovom gorućem problemu, prvenstveno romske zajednice, ali i drugih građana Srbije koji se nalaze u istoj situaciji, poput raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Svaki čovek i svaka pomoć se računa, kaže ona i ističe da joj je drago što je pomogla onako kako je najbolje znala. Takođe bi želela da pokaže svim marginalizovanim ljudima da postoji neko ko misli na njih i njihove probleme.Humanitarne akcijePored ovoga, Zejna se bavi i raznim drugim humanitarnim akcijama, pogotovo onim koje se odnose na pomoć deci. Njen najnoviji projekat uključuje decu iz svratišta sa kojima je provela izvesno vreme i na čije probleme je i ranije ukazivala.Pored ljudi koji se brinu o deci svratišta, bitno je uključiti i ostatak društva, kaže Zejna. Iz ovog razloga, ona redovno poziva javne ličnosti i druge ljude koji imaju mogućnosti da se tom decom malo pozabave, da provedu malo vremena u njihovom društvu i da im stave do znanja da za njih život nije gotov, niti da ih mora odvesti u ćorsokak.Život i karijera Murkićeve proizvod su, kako ponosno ističe, borbe za sebe, a lično se uverila u istinitost rečenice „Kakve su ti misli, takav ti je i život“. Imala je podršku porodice i prijatelja, ali ističe da su je njen način razmišljanja, njena želja, ciljevi i vera doveli do toga da se u životu nalazi „na pravom mestu i sa pravim ljudima“. Iz ovog razloga je moralna podrška deci koja ne odrastaju sa svim privilegijama i mogućnostima većine bitnija od finansijske, jer, kako kaže Zejna, „neke stvari ne mogu da se plate“.UNHCR je napravio vodič za pribavljanje ličnih dokumenata gde piše gde sve treba ići, šta tražiti i kome se obratiti za pomoć. Vodič se može pronaći ovde.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – društvo, evrovizija, romi, lična karta, državljanstvo, dokumenta, siromaštvo, raseljeni
srbija – društvo, evrovizija, romi, lična karta, državljanstvo, dokumenta, siromaštvo, raseljeni
Zejnina borba za „ljude koji ne postoje“: Neke stvari ne mogu da se plate!
10:15 09.03.2024 (Osveženo: 14:40 09.03.2024) Učesnica ovogodišnje Beovizije Zejna Murkić iskoristila je svoje vreme pred kamerama da istakne transparent kojim se skrenula pažnja javnosti na problem ljudi nevidljivih pred zakonom, odnosno onih koji nemaju lična dokumenta. Ona je za Sputnjik rekla da joj je cilj da svojim sugrađanima ukaže na probleme koje niko ne može da vidi.
Ljudi koji žive u „apatridiji“ odnosno oni koji nemaju državljanstvo, pa samim tim ni lična dokumenta, odnosno oni koji ni na jednom spisku ne postoje, niti su evidentirani kao rođeni, uglavnom su romske nacionalnosti. Preko 95 odsto srpske populacije bez dokumenata čine Romi, dok su u najtežem položaju interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Razlozi zbog kojih nemaju dokumenta su različiti – ekstremno siromaštvo, život u neformalnim naseljima, nepismenost, marginalizacija, diskriminacija...
Jedna od najvećih posledica apatridije je neposedovanje lične karte, bez koje se deca ne mogu upisati u Matičnu knjigu rođenih ili lečiti, bez koje se ne možete venčati, zaposliti, otvoriti račun u banci, dobiti vozačku dozvolu, prijaviti prebivalište, ići u školu itd.
Veliki broj ljudi apsolutno je nesvestan ovog problema zato što se o njemu ne priča dovoljno, ali, dodaje Zejna, i zato što ljudi koji nemaju sličnih briga uopšte nisu obavešteni o mogućnosti da ljudi u 21. veku u Srbiji žive bez lične karte, zdravstvene knjižice, da nemaju državljanstvo...
Zejna se nada da će probuditi svest o ovom gorućem problemu, prvenstveno romske zajednice, ali i drugih građana Srbije koji se nalaze u istoj situaciji, poput raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Svaki čovek i svaka pomoć se računa, kaže ona i ističe da joj je drago što je pomogla onako kako je najbolje znala. Takođe bi želela da pokaže svim marginalizovanim ljudima da postoji neko ko misli na njih i njihove probleme.
To je zapravo kampanja UNHCR-a gde se borimo da smanjimo procenat ljudi bez ličnih dokumenata. Meni kao majci prvenstveno padaju na pamet deca koja bez ličnih dokumenata ne mogu da se školuju ili leče, tako da sam se ja rado odazvala UNHCR-u i odabrala momenat na takmičenju, budući da znam koliko je to gledano, izjavila je Zejna za Sputnjik.
Pored ovoga, Zejna se bavi i raznim drugim humanitarnim akcijama, pogotovo onim koje se odnose na pomoć deci. Njen najnoviji projekat uključuje decu iz svratišta sa kojima je provela izvesno vreme i na čije probleme je i ranije ukazivala.
Evo uskoro treba da izađu nova pesma i spot sa decom iz svratišta gde oni zapravo pevaju okupljeni u hor. Sve je ispalo prelepo, kako spot tako i pesma, a pevamo jednu romsku pesmu na specifičan i drugačiji način, izjavila je Zejna za Sputnjik.
Pored ljudi koji se brinu o deci svratišta, bitno je uključiti i ostatak društva, kaže Zejna. Iz ovog razloga, ona redovno poziva javne ličnosti i druge ljude koji imaju mogućnosti da se tom decom malo pozabave, da provedu malo vremena u njihovom društvu i da im stave do znanja da za njih život nije gotov, niti da ih mora odvesti u ćorsokak.
Oni takođe mogu da postignu sve ako se potrude, ako imaju veru u sebe, a mislim da baš takva deca koja odrastaju u takvim pozicijama i takvim porodicama imaju jaču veru u sebe. Čak nije najbitnija ni ta finansijska pomoć, jer postoje državne institucije koje se time bave, ali je zato moralna podrška njima jako bitna i bitno je da ljudski pomognemo toj deci, izjavila je Zejna za Sputnjik.
Život i karijera Murkićeve proizvod su, kako ponosno ističe, borbe za sebe, a lično se uverila u istinitost rečenice „Kakve su ti misli, takav ti je i život“. Imala je podršku porodice i prijatelja, ali ističe da su je njen način razmišljanja, njena želja, ciljevi i vera doveli do toga da se u životu nalazi „na pravom mestu i sa pravim ljudima“. Iz ovog razloga je moralna podrška deci koja ne odrastaju sa svim privilegijama i mogućnostima većine bitnija od finansijske, jer, kako kaže Zejna, „neke stvari ne mogu da se plate“.
UNHCR je napravio vodič za pribavljanje ličnih dokumenata gde piše gde sve treba ići, šta tražiti i kome se obratiti za pomoć. Vodič se može pronaći
ovde.
